Rezultati i preporuke EU: Koliko je Srbija pripremljena u oblasti carinske unije?
U Izveštaju o napretku Srbije, koji je Evropska komisija usvojila 7. oktobra 2020. godine u Briselu, konstatuje se da je Srbija na dobrom nivou pripremljenosti u oblasti carinske unije, saopštila je Uprava carina.
Za Poglavlje 29 koje se odnosi isključivo na carinsku uniju precizira se da je učinjen izvestan napredak usvajanjem nekoliko podzakonskih akata vezanih za Carinski zakon i Zakon o carinskoj službi, usvojenih u decembru 2018. godine.
Nivo usaglašenosti carinskog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU je visok, stoji dalje u Izveštaju EK, što omogućava dalje usaglašavanje, kao i modernizaciju poslovanja Uprave carina Srbije.
Preporuka je da Srbija treba dodatno da nadogradi sistem obrade carinskih deklaracija kroz intergisanje upravljanja rizikom, kao i da dalje ulaže u IT sistem carinske administracije kako bi se omogućila njegova integracija u sistem EU.
U cilju daljeg usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u aprilu 2019. godine su usvojeni a potom i sprovedeni propisi koji se odnose na oslobođenja od plaćanja dažbina, a Srbija je preduzela i određeni broj mera u vezi sa prekursorima droge.
U izveštaju EK se kaže i da se u našoj zemlji primenjuje regionalna konvencija o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, kao i da je nomenklatura crinske tarife za 2019. usklađena sa Kombinovanom nomenklaturom EU.
Uprava carina i dalje jača svoje administrativne i operativne kapacitete, a naplata carinskih dažbina u 2019. godini se povećala za više od 10%, dodaje se u Izveštaju.
U toku su i aktivnosti na jačanju sistema upravljanja rizikom. Preporuka je da Srbija sprovodi analize zasnovane na riziku pre prispeća, odnosno otpreme robe, uključujući kontrole bezbednosti hrane, dosledno, sveobuhvatno i harmonizovano sa Carinskim zakonom EU.
Napominje se da i pored tekućih aktivnosti, carinska laboratorija nije dovoljno opremljena, kao i da propisi koji se tiču kulturnih dobara, slobodnih zona i aspekata bezbednosti tek treba da se usklade sa pravnim tekovinama EU.
U pogledu borbe protiv krijumčarenja duvana, kaže se da je Srbija je od 2017. godine članica Protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, ali da su neophodne dodatne mere kako bi se još ojačali administrativni kapaciteti za kontrolu duvana.
Kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje u uslovima krize izazvane pandemijom COVID-19 sedam graničnih prelaza sa susednim zemljama je u sistemu „zelenih koridora“, konstatuje se u Izveštaju EK. Zemlje potpisnice CEFTA sporazuma odobrile su listu osnovnih roba, pre svega hrane i medicinske opreme kojima treba dati prednost kada je reč o prekograničnom transportu, što se pokazalo kao vrlo efikasno.
Izvor: Uprava carina
