SAZNAJEMO: Automatizacija carinskih postupaka u Srbiji – kakve sve izmene očekuju privredu?

Uštede vremena i novca za privredu, kao i omogućavanje efikasnog i nepristrasnog sprovođenja procedura za carinske službenike, glavni su ciljevi procesa automatizacije carinskih postupaka koji se sprovode u Srbiji. Poslovna zajednica imala je 26. marta priliku da se upozna sa detaljima novog Sistema upravljanja carinskim odlukama (CDS), Automatizovanog izvoznog sistema (AES) i Automatizovanog uvoznog sistema (AIS), čija je implementacija u toku u okviru projekta „eCarina“.

Predstavnici Uprave carina predstavili su prednosti i razlike novih sistema u odnosu na postojeće, najavljujući da će u narednom periodu uslediti i različite obuke, kako bi srpska privreda spremno dočekala start. Prema najnovijim informacijama koje smo imali prilike da saznamo na skupu, početak primene svih pomenutih sistema planiran je najkasnije za septembar 2027. godine.

Vremena ima, ali promene su obimne, zbog čega je važno početi na vreme sa pripremama i informisanjem svih uključenih subjekata – poručili su rukovodioci projekta.

V.d. pomoćnika direktora Uprave carina Nataša Mirković najavila je da će već na jesen početi obuke za kompanije, ukazujući da će automatizacija carinskih postupaka doneti velike izmene srpskoj privredi.

Uvođenje ovih sistema će, kako je istakla, omogućiti da se ne gubi vreme na administraciju i papirologiju, već da se sprovode kvalitetnije i temeljnije kontrole.

Za implementaciju novih sistema neophodne su i izmene zakonodavnog okvira, o čemu je takođe bilo reči. Pre svega, umesto važećeg Pravilnika o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku, biće doneta dva nova – Pravilnik o zahtevima i odlukama i Pravilnik o načinu popunjavanja deklaracija. Nacrti ovih dokumenata su spremni, a njima se, između ostalog, u upotrebu uvode nove reči i simboli, objasnila je Barbara Vlačić, rukovodilac tima za izmenu propisa u okviru Projekta AIS/AES/CDS.

Automatizacija upravljanja carinskim odlukama (CDS)

Realizacijom novog Sistema carinskih odluka privredni subjekti će sve zahteve prema Upravi carina podnositi elektronski, zajedno sa pratećom dokumentacijom, pojasnio je Vladimir Ilić, zamenik rukovodioca tima za CDS. Odobrenja za sve carinske odluke će se takođe donositi elektronskim putem.

– Sva komunikacija između privrede i Uprave carina obavljaće se digitalno – dodao je.

Novim sistemom predviđene su ukupno 33 odluke, od čega su 9 na nacionalnom nivou.

Kako je istaknuto na događaju, osnovni procesi podeljeni su u tri dela: formalnosti za prihvatanje zahteva, formalnosti za donošenje odluke i formalnosti za upravljanje ovlašćenjima.

– Trenutno radimo na testiranju nove aplikacije za carinske odluke, a to će trajati do kraja maja. Početkom sledeće godine iz faze testiranja krenućemo u fazu realizacije, koja će se odvijati u više etapa – istakao je Ilić.

U okviru digitalnog sistema, privrednici će u svakom trenutku moći da vide u kom statusu su njihovi zahtevi, kada će odluka biti doneta, koliko je vremena potrebno itd.

– Imamo godinu dana da se i mi i privreda pripremimo za punu implementaciju – poručili su iz Uprave carina.

Automatizovani izvozni sistem (AES)

Privredi je na događaju održanom u sredu detaljno prezentovan i budući Automatizovani izvozni sistem, koji se, kako je naglašeno, u velikoj meri vezuje i za NCTS 5, kao i budući NCTS 6. Novim sistemom prelazimo i na novi set podataka.

Kako je objašnjeno, AES sistem sastojaće se od sledećih funkcionalnih delova:
– Postupak izvoza
a) Carinske formalnosti u izvoznoj carinskoj ispostavi u vezi sa prihvatanjem carinske deklaracije, izmenom deklaracije, kontrolom pošiljke (robe), puštanjem robe u izvoz, potvrdom izlaska robe, kao i prihvatanjem dopunske deklaracije;
b) Carinske formalnosti u izvoznoj carinskoj ispostavi u vezi sa dolaskom pošiljke (robe) na izlaz, kontrolom pošiljke i puštanjem robe na izlaz.
Navedeni slučajevi takođe uključuju i postupak izvoza praćen tranzitom (interfejs sa NCTS).

– Izlazna sažeta deklaracija: Carinske formalnosti u izlaznoj carinskoj ispostavi u vezi sa prihvatanjem izlazne sažete deklaracije, dolaskom pošiljke na izlaz, kontrolom pošiljke, puštanjem robe na izlaz i izmenom sažete deklaracije
– Obaveštenje o ponovnom izvozu, koje se odnosi na stranu robu: Carinske formalnosti u izlaznoj carinskoj ispostavi u vezi sa prihvatanjem obaveštenja, kontrolom pošiljke, puštanjem robe na izlaz i izmenom obaveštenja.

Izlazna sažeta deklaracija i obaveštenje o ponovnom izvozu ujedno su i najveće novine koje se uvode, naglasio je Milutin Radojičić, rukovodilac tima za AES, dodavši i da se u budućnosti očekuje komunikacija sa Jednošalterskim sistemom kao i sistemom akciza.

Pojašnjeno je i da će sistem će prikazivati 4 tipa rezultata kontrole:

– А1 (zadovoljavajući): AES evidentira da je roba spremna za puštanje u izvoz, status pošiljke je podešen na „U pripremi za izvoz“;
– A2 (smatra se zadovoljavajućim): U slučaju kontrole dokumentacije, AES evidentira da je roba spremna za puštanje u izvoz, status pošiljke je podešen na „U pripremi za izvoz“;
– A4 (manja neslaganja): Uočena su manja neslaganja koja deklarant može da otkloni, status pošiljke ostaje „Pod kontrolom“, dok se ne otklone neslaganja (izmena deklaracije);
– Б1 (nezadovoljavajući): AES evidentira da se roba ne može pustiti u izvoz, status pošiljke je podešen na „Nije pušteno na izvoz“.

Automatizovani uvozni sistem (AIS)

Paralelno sa pomenuta dva, Uprava carina Srbije realizuje i možda najkompleksniji – Automatizovani uvozni sistem.

– U razvoju je postojalo dosta izazova, jer je potrebno prilagoditi sistem specifičnostima Srbije, a istovremeno uskladiti sa zahtevima Evropske unije, istakao je Željko Đoković, zamenik rukovodioca tima za AIS.

Sve deklaracije koje uđu u sistem (nakon ispunjavanja tehničkih/funkcionalnih provera), automatski se stavljaju u status „Prihvaćeno“.

– Nakon prihvatanja deklaracije od strane AIS, ista se šalje u sistem analize rizika. Ukoliko nema podataka sistema analize rizika, deklaracija je na zelenoj ruti. Nakon isteka „tajmera“, roba se pušta u postupak ukoliko su zadovoljeni i drugi uslovi – na primer ukoliko je carinski dug osiguran ili plaćen. U slučaju da ima podataka sistema analize rizika, deklaracija menja status iz „Prihvaćeno“ u status „Pod kontrolom“ – pojasnio je Đoković, koji je izneo i detalje kako se postupak nadalje odvija, dodavši da u zavisnosti od rezultata kontrole, zavisi i dalja sudbina deklaracije.

Pomenuo je i još neke značajne stavke:

– Osnovno načelo je da vi menjate deklaraciju, ne možemo mi da je menjamo, ne mogu to carinici da rade.

Govoreći o efikasnosti i ubrzanju postupaka, Đoković je istakao da će se u AIS, za oko 88% deklaracija, kod kojih ništa nije upitno i nemaju obavezan pregled, sve završavati automatski, bez čekanja. Dodao je i da će se novim sistemom smanjiti mogućnost da podnesete neispravnu carinsku deklaraciju.

Ubrzanje i pojednostavljivanje procesa, manja mogućnost ljudske greške, kao i manja potreba za kontaktom sa carinskim službenicima glavni su benefiti koji se očekuju od automatizacije, istaknuto je.

Predstavnici privrede pozdravili su organizaciju ovakvog skupa i značaj pravovremenog informisanja. Događaj je bio prilika i da postave veliki broj pitanja u vezi sa rokovima implementacije, analizom rizika u novom sistemu, načinu na koji će se prelazak odvijati kada dođe vreme… Iz Uprave carina istakli su i da će svakako biti predviđen rok da se postupci započeti u starom sistemu u istom i okončaju.

– S obzirom na to da je reč o korenitoj promeni poslovanja za koju se treba na vreme pripremiti, Uprava carina je aktivirala rad Poslovne kontakt grupe koja će i u narednom periodu omogućiti redovnu razmenu informacija sa poslovnom zajednicom o svim razvojnim fazama projekta automatizacije postupaka – naglašeno je.

Na skupu su prezentovani i novi Sistem obezbeđenja carinskog duga, kao i drugi projekti, poput e-ATA karneta i projekta ‘‘Single Window“, o kojima ćete na portalu PlutonLogistics moći da čitate u odvojenim tekstovima.