Bez „zelenog terminala“ nema plavih reka – Hoće li Srbija dobiti prvo postrojenje za brodski otpad?
Iako se o neophodnosti izgradnje terminala za brodski otpad govori već osam godina, Srbija na 1.680 kilometara plovnih puteva i dalje nema nijedno takvo postrojenje. Jedan od koraka koji bi mogao da znači pomak u rešavanju ovog važnog pitanja načinjen je prošle godine, usvajanjem Studije izvodljivosti za izgradnju terminala za prihvat i zbrinjavanje otpada sa brodova i drugih plovnih objekata.
Najavljujući da će „u narednom periodu otpočeti ciklus investiranja u infrastrukturu za prikupljanje otpada na rekama“, u Agenciji za upravljanje lukama za portal PlutonLogistics navode da studija predlaže rešenje izgradnje tzv. zelenog terminala u Beogradu, imajući u vidu obim vodnog saobraćaja u našoj prestonici, kroz koju protiču dve međunarodne reke.
Procenjen kapacitet terminala je 5.000 tona otpada na godišnjem nivou, a on bi omogućio bezbedno prikupljanje, transport, skladištenje i zbrinjavanje kaljužnih voda, otpadnog ulja, otpadnih voda, brodskog smeća, komunalnog otpada i dr.
– Studija prikazuje detaljnu analizu postojećeg stanja u pogledu prikupljanja i zbrinjavanja otpada koji generišu plovila i brodovi, sa osvrtom na primere dobre prakse i praktičnih rešenja u zemlji i regionu. Osim toga, daje i predlog tehničkog rešenja buduće infrastruktre za ove namene, kao i predlog tehnologije prihvata i zbrinjavanja otpada.
Trenutno se komunalni otpad, koji se generiše na teretnim i putničkim brodovima, može odlagati u većim lukama i pristaništima, a zakonska obaveza lučkih operatera je da imaju zaključene ugovore sa komunalnim preduzećima, o daljem preuzimanju i zbrinjavanju komunalnog otpada.
Jedna od evropskih zemalja koje se ističu dobrom praksom u ovoj oblasti jeste i Austrija, gde postoje punktovi za besplatno odlaganje otpada sa teretnih brodova, na tri lokacije – u Abvindenu, Persenbegu i Grifenštajnu.
– Osim punktova, u cilju podizanja svesti svih učesnika u vodnom saobraćaju o važnosti pravilnog odlaganja otpada, kreirana je internet platforma na kojoj se nalaze informacije o vrstama otpada, infrastrukturi za njihov prihvat, kao i načinu zakazivanja predaje otpada.
Kako bi razvoj rečnog saobraćaja u našoj zemlji bio ekonomski, ekološki i društveno održiv, neophodno je obezbediti efikasno upravljanje tokovima otpada koji nastaje u procesu obavljanja privrednih i drugih aktivnosti na plovnim putevima. Cilj Studije je uspostavljanje sveobuhvatnog, ekološki prihvatljivog pristupa upravljanju otpadom sa brodova – uključujući definisanje i primenu odgovarajućih mera sa idejom o zaštiti vodnih resursa, ističu u AUL.
– Izgradnja objekata koji odgovaraju potrebama svih subjekata koji učestvuju u prevozu robe i putnika u vodnom saobraćaju predstavlja prvi korak u prevazilaženju aktuelnih izazova povezanih sa nedostatkom infrastrukture prihvata otpada koji se generiše radom brodova na plovnim putevima Srbije. U skladu sa tim Agencija će u narednom periodu intenzivirati aktivnosti u tom smeru – dodaju.
