Kako će se ukrajinska kriza odraziti na cene pomorskog transporta?
Uprkos mnogobrojnim predviđanjima o skoku vozarina zbog krize u Ukrajini, neki stručnjaci sada analiziraju da li je pad zapravo moguć ishod, piše portal trans.info.
Nedugo nakon što je počela ruska invazija na Ukrajinu, brojni stručnjaci za logistiku su dali prognoze o porastu obima tereta koji se transportuje pomorskim putem.
Obrazloženje iza takvih predviđanja bilo je i logično i jednostavno. Železnički teretni saobraćaj između Azije i Evrope bio bi ozbiljno pogođen ratom – to bi dovelo do smanjenja ukupnog kapaciteta i stvaranja dodatne potražnje za brodskim prevozom. Kao posledica, došlo bi do povećanja cena.
Međutim, nedugo zatim u intrigantnom postu na LinkedIn-u, Jan Hoffmann, šef trgovinske logistike Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), potom je razmatrao da li bi pritisci mogli zapravo da dovedu do smanjenja cena.
– Sada postoje i silazni pritisci: manja potražnja i pesimističniji ekonomski izgledi koji su rezultat rata; sezonalnost; kraj paketa stimulacija; kraj lock-down-a i činjenica da ljudi ponovo troše novac na usluge umesto na online-kupovinu; nabavke novih brodova koje su pokrenute kao reakcija na visoke vozarine… – napisao je Hoffmann na LinkedInu.
Hoffmann je potom tagovao nekoliko drugih stručnjaka i podstakao ih da se uključe u debatu, izazvavši neke zanimljive odgovore.
Roar Adland, profesor brodarstva na Norveškoj školi ekonomije, odgovorio je rekavši da „postojeći“ trendovi u vezi sa padom potražnje smanjuju uska grla u lancu snabdevanja:
– Mislim da ove dve zemlje nisu dovoljno važne u linijskom prometu da bi trenutna tužna situacija napravila veliku razliku. Takođe, nova zabrinutost u vezi sa dugoročnim periodom (npr. visoke cene energije koje uslovljavaju ekonomski pad) ne utiču na spot stope. Dakle, moj zaključak na širem planu je da je trend pada rezultat već postojećih kretanja, uglavnom povezanih sa usporavanjem tražnje i smanjenjem uskih grla na strani ponude – napisao je, između ostalog, Adland.
Ros Fothergill, operativni menadžer kompanije GMT Shipping sa sedištem u Hong Kongu, takođe veruje da će pritisci na smanjenje obima na kraju dovesti do pada cena isporuke. On je odgovorio:
– Tačno: trenutno je prisutan pritisak koji vodi ka rastu, ali neće proći mnogo vremena pre nego se aktiviraju pritisci koji će dovesti do pada, koje ste naveli. Sa izuzimanjem ruskih – ili uopšteno crnomorskih luka – trgovinske rute će biti kraće, što će za krajnji rezultat imati veće kapacitete na raspolaganju – napisao je Ros Fothergill.
On je dodao i da će raspoloženje potrošača opdati, posmatrano i sa aspekta bihejvioralne ekonomije (s obzirom na to da se čak pominju i nuklerane pretnje).
Još jedan stručnjak koji je izneo svoja razmišljanja bio je Pablo Rodas-Martini, koji je specijalizovan za dekarbonizaciju transporta. On je opisao kraj karantina i navike potrošača koji prelaze sa robe na usluge kao „dubok, snažan trend“.
Rodas-Martini je dodao: „u vremenima rata, transport tankerima i transport suvog rastog tereta, mnogo je kritičniji od kontejnerskog transporta“.
