KILIBARDA: Povećana potražnja za brodovima za prevoz LNG za 20%

Globalni sukobi, poput rata u Ukrajini i kriza na Bliskom istoku, značajno su poremetili lance snabdevanja. Prekid isporuka gasovodima povećao je potrebu za transportom tečnog prirodnog gasa brodovima, što je izazvalo pravi bum u brodogradnji, istakao je Milorad Kilibarda, dekan Saobraćajnog fakulteta, tokom gostovanja u jutarnjem programu RTS-a.

– Čim je prekinuto snabdevanje gasovodima, javila se potreba za alternativnim načinima transporta. Jedan od njih su brodovi. I to je pojačalo potražnju za brodovima koji prevoze tečni prirodni gas. Prošle godine potražnja je skočila za više od 20%. Oko 100 novih brodova je poručeno – rekao je on.

Porast brodogradnje i trendovi u sektoru

Prema njegovim rečima, trend porasta narudžbina nastaviće se i u narednim godinama. U 2025. godini očekuje se povećanje za dodatnih 12%, dok bi do 2027. na tržište trebalo da bude isporučeno oko 250 novih brodova. Iako trenutno postoje dovoljni kapaciteti za transport LNG-a, mnogi od njih se oslanjaju na starije brodove koji nisu ekološki prihvatljivi.

– Stariji brodovi, pogotovo oni koji koriste naftu i dizel, značajni su emiteri štetnih materija. Zbog toga se vrši remont i ugrađuju razni prečišćivači – objasnio je Kilibarda. Dodao je da savremeni brodovi, koji se trenutno grade, ne samo da emituju manje štetnih gasova već su i održivi sa aspekta materijala koji se koriste, reciklaže i upravljanja otpadom.

Kilibarda je istakao da Katar predvodi u narudžbinama brodova, sa planom za obnovu flote od 40 novih brodova.

– Najveći broj brodova je poručio Katar, jer on snabdeva evropsko tržište i druga tržišta koja nisu pokrivena brodskim transportom.

Sjedinjene Američke Države trenutno dominiraju među glavnim transportnim rutama za Evropu, obezbeđujući oko 50% ukupnog tečnog prirodnog gasa. Pored SAD-a, važni dobavljači su Norveška, Alžir i zemlje Bliskog istoka, dodaje.

Mega brodovi – budućnost transporta

Govoreći o trendovima u brodogradnji, Kilibarda je naglasio razvoj tzv. „mega brodova“ velikih kapaciteta, od 250.000 kubnih metara, sa dužinom od 300 metara.

– Ovi brodovi imaju specijalne konstrukcije. Nema mnogo brodogradilišta u svetu koja ih proizvode. U Kini i Južnoj Koreji se nalazi oko 15 velikih brodogradilišta – dodao je on, napominjući da je za izgradnju jednog broda potrebno između 20 i 35 meseci.

Ipak, ističe da će nakon par godina doći do stagnacije.

– Porudžbine brodova su sada velike. Isporuke će biti u naredne tri, četiri godine. Onda će doći do zasićenja tržišta kada su u pitanju brodski kapaciteti.

Uticaj kriza na cene gasa

Sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku, rekao je, izuzetno komplikuju globalne lance snabdevanja.

– Oba ova ratišta nalaze se na velikim transportnim putevima. Bliski istok spaja Aziju i Evropu, a Rusija se sa tim delom Evrope spaja preko Ukrajine. Sa druge strane, ta područja su bila bogata sirovinama, različitim rudama. Možda su te sirovine i bile uzrok tih ratova – ocenio je Kilibarda.

Potvrdio je da je odmah nakon prelaska na pomorski transport, cena tečnog gasa skočila – kako usled manjka kapaciteta, tako i zbog povećanja potražnje.

Ipak, dodaje da su cene transporta značajno opale prošle godine.

– Na relaciji Amerika – Evropa, cena dnevne plovidbe broda sada je oko 20.000 dolara, a pre godinu i nešto iznosila je skoro 200.000 – ističe Kilibarda.

Pored transporta, bitne su i zalihe, dodaje.

– Kada ste imali gasovod, onda je to bilo neprekidno snabdevanje, bez velikih poremećaja. Sada imate ciklične, gde je potrebno imati zalihe. A ti brodovi isto nailaze na poremećaje i zakrčenost u lukama, na plovnim putevima. Tako da je potrebno da ti kapaciteti budu malo veći nego što je to realna potreba.

Perspektive i izazovi

Kilibarda je upozorio da ni srpsko tržište nije imuno na globalne promene, budući da je Bliski istok najveći proizvođač i snabdevač nafte za Srbiju.

Ujedno, sa dolaskom Donalda Trampa na vlast i uvođenjem carina Kanadi, Meksiku, Kini, ali i najavama o uvođenju istih za Evropu, javlja se neizvesnost u globalnim lancima snabdevanja, rekao je dekan Saobraćajnog fakulteta.

– Amerika stalno vršiti pritisak na Evropu da uzima što više tečnog prirodnog gasa, to uslovljava sa carinskim tarifama i cenama. Ovo direktno utiče na snabdevanje.

Na pitanje kakve su procene za ovu godinu za lance snabdevanja, Kilibarda podseća na neizvesnosti, nestabilnosti i nepoznanice na trgovačkom delu tržišta.

– Tu su i geopolitička kretanja. Jedan od bitnih faktora je i nedostatak radne snage i održivost, koji će uticati na projekciju daljih kretanja lanaca snabdevanja – zaključio je on.

Foto: RTS Jutarnji program/YouTube/Printscreen