Situacija je izazovna, ima li rešenja? – Odjeci međunarodne konferencije LOGIC 2022

Međunarodna logistička konferencija LOGIC, održana 26. i 27. maja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, bila je idealna prilika da se posle duže pauze ponovo sretnu nauka, privreda i studenti. Kako su teme transporta, logistike i distribucije u žiži interesovanja najšire publike, ovogodišnja konferencija se ističe rekordnim brojem izlagača i posetilaca.

LOGIC 2022 imao je više od četiri stotine učesnika. Predstavljeno je 28 inovacija i novih rešenja koje su kompanije razvijale i implementirale u protekle dve-tri godine. Takođe, 98 autora iz 11 zemlja je prikazalo 39 naučno-istraživačkih radova. U studentskim sekcijama prezentovano je 5 istraživačkih radova studenta i 8 studija slučaja čiji su autori studenti treće i četvrte godine Odseka za logistiku.

U jednoj prepunoj sali našli su se i klijenti i pružaoci usluga i u konstruktivnoj diskusiji izneli su dilemu: da li smo pred izazovima ili u problemu?! Da li je potrebno stvari nazvati pravim imenom ili ublažavati brižljivo biranom terminologijom? Cene transporta su otišle u nebo, kao i tranzitna vremena. Jedini su podsetili na razloge tih prilika – posledice korona virusa, nedostatak kontejnera, rat u Ukrajini… Drugi su se upitali: a, šta ćemo sad?

Prof. dr Milorad Kilibarda, predsednik organizacionog odbora, kaže za PlutonLogistics da je i ovog puta istaknuto da su logistika i lanci snabdevanja ključni za uspešno poslovanje privrede, funkcionisanje društva, prostorno i tržišno povezivanje i integracije.

– Lanci snabdevanja i logistički sektor su izloženi različitim izazovima i poremećajima – pandemija, nedostatak radne snage, transportnih i skladišnih kapaciteta, rast cena, inflacija, trgovinski i stvarni ratovi, neizvesnost u snabdevanju i sl. Ipak,  logistika je i prostor sa značajnim potencijalima za unapređenje poslovanja, smanjenje troškova i ostvarenje ušteda. Na konferenciji je predstavljeno 28 novih rešenja koje su kompanije razvijale i implementirale u prethodne dve-tri godine. U tim rešenjima postignute uštede u troškovima i vremenu su se kretale i do 20%!

Učesnici konferencije su saglasni da će logističku industriju narednih godina obeležiti sledeći trendovi i rešenja:

  • Inovacije u uvođenje novih logističkih servisa, rešenja i tehnologija,
  • Digitalizacija i automatizacija poslovanja, skladišnih, transportnih i logističkih procesa,
  • Izgradnja rezilijentnosti logističkih sistema – sposobnosti da što efikasnije odgovore na novonastale poremećaje, krize i rizike, ali i da se uspešno vrate u prvobitno stanje kada poremećaji prođu ili pređu u neko novo stanje,
  • Razvoj i primena održivih i efikasnih rešenja sa ekološkog, energetskog i bezbedonosnog aspekta,
  • Primena novih alata, algoritama, napredne analitike, veštačke inteligencije i mašinskog učenja i sl.

Nedostatak kadrova

Nedostatak kadrova i velike promene na tržištu rada ozbiljno su uzdrmali i transportno-logističku industriju, a predstavnici kompanija su predstavili svoje metode dolaska do novih i zadržavanja starih kadrova.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by PlutonLogistics (@plutonlogistics)

 

– Logistički kadrovi predstavljaju intelektualni kapital koji nastaje kroz jedan lanac obrazovanja u kome učestvuje više subjekata. U tom procesu potrebna je što čvršća saradnja između fakulteta i kompanija, sa ciljem da se zajednički grade i obezbeđuju kvalitetni logistički kadrovi. Tako, na primer, kompanije postaju nastavne baze gde studenti logistike obavljaju praktičnu nastavu, rade svoje projektne zadatke, seminarske i završne radove. Osim toga, Saobraćajni fakultet organizuje studijske posete kompanijama i gostujuća predavanja privrednika studentima na fakultetu. To je najbolji put za sticanje potrebnih kompentencija, znanja i veština, kao i uključivanje studenata u rešavanje konkretnih logističkih zadataka – objašnjava profesor Kilibarda.

Saradnja privrede i nauke

Potrebna je što jača saradnja privrede i akademske zajednice, zaključak je učesnika konferencije, uz komentar da su „značajne koristi od te saradnje za sve“.

– Profesori i istraživači iz akademskih institucija koji se bave naučno-istraživačkim radom imaju priliku da modele, metode i algoritme koje razvijaju provere i primene na realnim i konkretnim problemima u privredi umesto na hipotetičkim i teorijskim primerima. Logističari koji rade i rešavaju probleme u kompanijama dobijaju dragocena sistemska i metodološka saznanja, upoznaju se sa novim naučnim metodama, alatima i dostignućima – navodi profesor Kilibarda.

Pridružite se

Saznajte prvi najvažnije vesti, budite informisani. Pridružite se našoj Viber zajednici i prijavite za newsletter.