Novi nameti za brodare, veći trošak za kupce – Uvoz robe u EU biće skuplji zbog ekologije

Svi brodovi, od onih koji prevoze robu štiroke potrošnje do hrane i goriva u i iz Evropske unije, uskoro će se suočiti s velikim računima za emisije. Od početka naredne godine brodarstvo će biti uključeno u evropski sistem trgovine ugljenikom. To znači i više cene transporta tereta, upozoravaju ljudi iz industrije.

Kako piše Pomorac.hr, pozivajući se na portal Energetika, brodari bi novonametnuti trošak mogli prebaciti na teret kupaca.

Pomorski promet bio je zaslužan za 3 do 4% ukupnih evropskih emisija ugljen-dioksida u 2021, pokazuju EU statistike. Novi porez deo je evropskog političkog eko paketa „Spremni za 55“, odnosno Zelenog plana.

EU ETS će se primenjivati na sve brodove od 5.000 GT ili veće, koji putuju u ili iz luka unutar Evropske unije, nezavisno pod čijom zastavom, a početak njegove primene predviđen je za 1. januar sledeće godine.

Vlasnici brodova moraće da plate ili da „predaju“ jedan ugljenični kredit (koji se naziva „EU dozvola“ ili „EUA“) s namenskog računa za ugljenik za svaku tonu emitovanog ugljen-dioksida (CO2). Sistem treba da pokrije 50% emisija koje počinju ili završavaju u EU, odnosno 100% emisija koje se dešavaju unutar luka u Evropskoj uniji. EU ETS će u početku pokrivati samo emisije ugljen-dioksida, a od 2026. i metan i azotne okside.

Veći troškovi prevoza

Očekuje se da će EU ETS, kada stupi na snagu, rezultirati većim troškovima na rutama u EU. Vlasnici brodova očekuju da će predati svoje prve godišnje izveštaje o emisijama do 30. septembra 2025. godine, ali primenjeni odnos troškova postupno će se povećavati tokom prve tri godine. Tokom ove faze prilagođavanja, vlasnicima će se naplaćivati ekvivalent od 40% potvrđenih emisija prijavljenih za 2024. godinu, 70% za 2025. i 100% od 2026. nadalje.

EU je na aukciji brodarskom sektoru prodao 78,4 miliona ugljeničnih kredita s evropskog tržišta ugljenika, zarađujući gotovo 8 milijardi evra u prvoj godini. Ova sredstva će biti uložena u evropske programe obnove voznog parka i raspodeljena među državama članicama kako bi se podržali nacionalni saobraćajni EU programi za smanjenje emisija.

Neki prevoznici su već najavili dodatne naknade za ETS, dok bi se drugi mogli odlučiti da apsorbuju troškove u zamenu za tržišni udeo i konkurentnost. Iznos kredita će se postupno smanjivati 2024. i 2026. godine, a delimična besplatna dodela dozvola će se postupno smanjivati sve dok ne bude potpuno ukinuta 2034. godine.

Vlasnici brodova će imati pravo da kupuju i da prodaju neiskorišćene kredite na otvorenom tržištu, što bi moglo da predstavlja dodatni izvor prihoda za flote koje mogu da trguju viškom emisijskih jedinica. Trenutno je tržišna cena za svaki kredit oko 80 evra, dok se fjučersima za decembar 2024. na berzi TTF trguje po 85 evra. EU ETS nosi kazne, uključujući novčane kazne i potencijalno odbijanje ulaska u EU. Obaveza praćenja i izveštavanja o emisijama ugljenika s velikih brodova postoji od 2018. godine, ali će od sledeće godine biti obavezno izveštavanje i o emisijama metana i azot oksida.

Foto: Pixabay/652234, ilustracija