Riječkoj luci se otvara pristup Balkanskom, ali i koridoru Baltik-Jadran

Odbor za saobraćaj i turizam Evropskog parlamenta prihvatio je prošle nedelje sve predloge za izmene Transevropske transportne mreže (TEN-T), kojom bi se mnogi hrvatski putevi i železnica povezali sa TEN-T mrežom. Promene je predložio hrvatski evroparlamentarac Valter Flego, uz podršku svih ostalih hrvatskih zastupnika u Saboru, a jedna od najznačajnijih je uključivanje luke Rijeka, na rutu Baltik-Jadran, s namerom da se ovaj grad koji je već na mediteranskom koridoru, uključi i na treći, onaj za zapadni Balkan, piše Novi list.

Ove izmene, koje predviđaju izgradnju brojnih priključaka na evropsku saobraćajnu mrežu bi, ukoliko budu prihvaćene u Evropskom parlamentu, Komisiji i Savetu Evrope, Hrvatskoj otvorile pristup do 26 milijardi evra iz evropskih fondova.

Put do konačnog prihvatanja ove odluke je još prilično dug i prema proceni Valtera Flege, trajaće barem do kraja ove godine.

Važnost priključenja riječke luke koridoru Baltik-Jadran, ali i onom Balkanskom, prepoznata je i u Ministarstvu mora, saobraćaja i infrastrukture. Ministar Oleg Butković ističe da Ministarstvo već dve godine aktivno učestvuje u procesu izrade nove TEN-T regulative, s ciljem da Hrvatska bude na što je više moguće novih saobraćajnih pravaca.

– Komisija je prva izašla sa svojim predlogom, u koji smo mi ugradili to da Hrvatska, osim na Mediteranskom pravcu, ima položaj i na pravcu Baltik-Adriatik, te West Balkan-alpskom koridoru. Savet Evrope je to potvrdio, kao i činjenicu da smo, uz dosadašnju luku Rijeka, dobili i Ploče kao „core“ luku, što je veliki uspeh – kaže Butković.

Jedan od pokretača uvrštavanja Rijeke na koridor Baltik-Jadran bila je nekadašnja uprava Luke Rijeka d.d., a tadašnji predsednik Uprave Vedran Devčić podseća da je svega pet meseci nakon ulaska Hrvatske u EU, još 2013. godine, doneta Uredba Evropskog parlamenta i Saveta o smernicama Unije za razvoj transevropske saobraćajne mreže (TEN-T), kojom je definisana evropska saobraćajna mreža kakva je i danas na snazi i koja je osnova za finansiranje saobraćajnih infrastrukturnih projekata.

On je rekao da veliki deo hrvatskih saobraćajnih prioriteta i interesa tada nije uzet u obzir i napomenuo da je kroz Hrvatsku prošao Mediteranski koridor, čiji je jedan ogranak do granice s Mađarskom završavao u Rijeci, ali da je hrvatska luka ostala uskraćena za svoj drugi jednako važan pravac preko Šapjana, Pivke, Ljubljane i Beča.

– To je pravac kojim je železnica izgrađena i puštena u saobraćaj još 1873. godine. Deonica od Šapjana do Pivke je usko grlo zbog manje nosivosti pruge od one na deonici od Kopra do Ljubljane i dalje, što daje prednost slovenačkoj luci. Slovenačke vlasti su u to vreme neulaganja u ovu deonicu pravdale malim prometom i činjenicom da ona nije na TEN-T mreži ključnih evropskih saobraćajnih pravaca. Naravno, nije rečeno da je postojeći promet mali upravo zbog tog momenta vezano za dozvoljeno opterećenje. Na jedan vrlo elegantan način čuvala se konkurentska prednost saobraćajnog pravca preko luke Kopar – rekao je Devčić za Novi list.

Foto: YouTube/PrintScreen