Obnova železničke infrastrukture u Srbiji prilika i za španske kompanije
Od skoro 3.500 hiljade kiliometara pruga u Srbiji, imamo 75 kilometara brze pruge i viziju da pojačamo i izgradimo još dodatnih 1.000 kilometara, što je trećina naše železničke mreže, rekao je Nebojša Šurlan, generalni direktor Infrastrukture železnice Srbije predstavljajući na okruglom stolu „Poslovne mogućnosti u železničkom sektoru“ viziju razvoja srpskih železnica u narednih pet do sedam godina.
On je na panelu u okviru poslovnog foruma „Western Balkans-Spain Multilateral Opportunities Days“ koji su organizovali Španska agencija za izvoz i investicije ICEX i Trgovinsko odeljenje Ambasade Španije istakao da je to veliki izazov, ali i velika šansa za železnički sektor u Srbiji. Dodao je da ćemo, kada završimo rekonstrukciju, imati 500 kilometara pruga za brzinu od 200 km/sat, po evropskim standardima.
Šurlan je za ovu godinu najavio početak realizacije novih projekata za rekonstrukciju pruga u Srbiji, koja će obuhvatiti deo pruge Stalać-Đunis u vrednosti od 200 miliona evra, kao i obilaznicu kod Niša vrednu 150 miliona evra, a sledeće, 2024. godine se očekuju i projekti za finansiranje rekonstrukcije pruga Beograd-Šid, Beograd-Niš i Niš-Preševo.
– Želimo da budemo veza između evropskih zemalja. Trenutno smo u fazi projektovanja oko 600 kilometara pruga u Srbiji. To su projekti koje kroz grantove delom finansira Investicioni fond za Zapadni Balkan, što obezbeđujemo kroz naše partnerstvo sa Evropom. Ostatak novca očekujemo da će doći od Evropske investicione banke od našeg strateškog partnetnera što dobro napreduje. Očekujemo da svi ti projekti budu završeni ove i u naredne dve godine. U periodu od 2028. do 2030. godine očekujemo da svi ti radovi budu završeni – poručio je Šurlan.
On je rekao da je razvijanje železničke, postojeće mreže, težak posao kada se istovremeno organizuje saobraćaj bez zatvaranja pruga za saobraćaj.
Ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Goran vesić je rekao da je Evropska unija u Srbiju investirala 17 milijardi evra, ali da je malo španskih kompanija učestvovalo u tome i da im Srbija nije bila dovoljno zanimljivo tržište. On je rekao da Vlada Srbije pozvala španske kompanije da učestvuju u infrastrukturnim projektima koji će se raditi u našoj zemlji. Naveo je da će prvi biti tender za izgradnju pruge Beograd-Niš vredan 2,7 milijardi evra koji će biti oglašen iz tri dela i da će to će biti prilika za španske kompanije da učestvuju. Naveo je i da EU obezbeđuje sve više sredstava za Srbiju i da je to prilika za sve evropske kompanije, pa i španske da se uključe.
Pomoćnica ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za železnički i intermodalni transport Anita Dimoski je rekla da je Vlada Srbije pre desetak godina prepoznala čvrst oslonac u razvoju železničkog saobraćaja.
– U prethodnih desetak godina usmerili smo se na razvoj Koridora 10, a u periodu pred nama nastavljamo da razvijamo i sve pritoke koje označavaju čvršći razvoj putničkog i teretnog saobraćaja kroz našu zemlju – rekla je Dimoski.
Robna razmena Srbije i Španije
Kako je na ovom skupu navedeno, Srbija je glavni ekonomski partner Španije na Zapadnom Balkanu, zaslužna za 47% ukupnog španskog izvoza ka regionu u 2022. godini, dok ujedno sa 58% doprinosi ukupnom izvozu zemalja Zapadnog Balkana ka Španiji.
Robna razmena između Srbije i Španije u 2022. godini, prvi put u istoriji bilateralnih odnosa, premašila je milijardu evra, što predstavlja rast od 46% u odnosu na već odličnu 2021. godinu.
Španski izvoz u Srbiju povećan je za 33,2%, dok je srpski izvoz ka Španiji porastao za 60,7% što govori o dobro konsolidovanim trgovinskim odnosima, koji svakako i dalje imaju visok potencijal rasta.
