Razvoj železnice u Srbiji koče nedostatak radne snage i male plate
Evropska unija je u protekle 22 godine kroz različite projekte donirala oko 420,8 miliona evra za modernizaciju i razvoj železničke infrastrukture u Srbiji. Stručnjaci ipak smatraju da i pored svih ulaganja u železnički sektor, znatne prepreke za dalji razvoj ove vrste saobraćaja i dalje ostaju konstantni odliv radne snage, uključujući i stručnjake, kao i niske plate u javnom sektoru.
Pruge se grade i obnavljaju, a iako je pre nekoliko dana stigla i vest da će Infrastruktura železnice Srbije uskoro primiti u radni odnos 80 novih radnika, nameće se pitanje da li Srbija ima dovoljno stručnjaka za realizaciju svih tih planova i dalji razvoj železničkog saobraćaja.
Profesor Nebojša Bojović, dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i ekspert za železnički saobraćaj kaže da se i u železničkoj industriji susrećemo sa odlivom radnika i ukazuje da to može imati negativan uticaj na dovoljan broj stručnjaka za dalji razvoj železničkog saobraćaja. Uz to, i niske plate u javnom sektoru predstavljaju velike prepreke.
– Rešenje je u zadržavanju i privlačenju kvalifikovanog osoblja, a određivanje menadžerskih ugovora može biti jedan od načina da se prebrodi ova prepreka i privuku stručnjaci u ozbiljne sisteme kojima država upravlja – uveren je Bojović.
Za najnoviji projekat, vredan 2,8 milijardi evra, Evropska unije je Srbiji poklonila 610 miliona evra bespovratnih sredstava, a od ukupne sume, 600 miliona evra izdvojeno je za gradnju brze pruge Beograd-Niš koja će biti kičma regionalnog razvoja i glavna trgovinska ruta. Profesor napominje da je, dodatno, za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Niš-Dimitrovgrad i rekonstrukciju pruge Niš–Brestovac, EU obezbedila 77 miliona evra i 44 miliona.
– Pojedinačni projekti za koje je EU donirala sredstva uključuju gradnju brze pruge između Stalaća i Đunisa, u vrednosti od 265 miliona evra, zatim tu se ubraja i deonica Paraćin-Trupale-Međurovo na pruzi Beograd-Niš, za koju je donirano 175 miliona evra. Takođe, tu je i rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš-Brestovac u vrednosti većoj od 44 miliona evra – nabraja profesor Bojović.
Dodaje da je za elektrifikaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, uključujući izgradnju železničke obilaznice, donirano oko 73 miliona evra, a za gradnju brze pruge Stara Pazova-Novi Sad-Subotica oko pet miliona evra.
„Ulaganje u pruge dobar dogovor na krizu“
I država Srbija ulaže znatna sredstva u različite infrastrukturne projekte, uključujući i železnicu, kao deo svoje strategije razvoja. Ova ulaganja obuhvataju izgradnju novih delova pruge, modernizaciju starih, nabavku novih vagona i opreme, unapređenje infrastrukture na železničkim stanicama.
Profesor Bojović smatra da ulaganje u pruge može biti dobar odgovor na krizu u različitim aspektima, posebno u slučaju kada deo zemlje preživljava ekonomske poteškoće i kada opada bruto domaći proizvod.
Evidentno je da kvalitetna železnička infrastruktura može sprečiti iseljavanje stanovništva, jer pruža bolje mogućnosti za putovanje, komunikaciju i pristup radnim mestima. Ulaganje u pruge donosi brojne koristi, kao što su povezivanje regiona, što stimuliše mobilnost stanovništva i preduzetništva, potom kreiranje radnih mesta što pomaže u smanjivanju stope nezaposlenosti i podstiče ekonomsku aktivnost u regionu, kaže profesor.
Među prednostima investiranja u pruge izdvaja i podsticanje ulaganja i poslova u određeni region, zatim smanjivanje saobraćajnih gužvi i zagađenja, i na kraju podršku održivom razvoju, jer je železnički transport često manje štetan za životnu sredinu u poređenju sa automobilskim ili avionskim saobraćajem.
Izvor: Politika
