Rekonstrukcija barske pruge – Šta predviđa rusko-nemački projekat za deonicu Valjevo-Vrbnica?
Infrastruktura železnice Srbije podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta rekonstrukcije železničke pruge Beograd Centar-Resnik-Požega-Vrbnica-državna granica sa Crnom Gorom, za deonicu od Valjeva do Vrbnice.
Nosilac projekta je kompanija Infrastruktura železnice Srbije, naručilac ruski RŽD International, projektant Deutsche Bahn (ogranak Deutsche Bahn Engineering & Consulting).
Deonica Valjevo-Vrbnica deo je jednokolosečne elektrifikovane pruge Beograd-Bar, koja je izgrađena u periodu pd 1951. do 1976. godine. Ukupne dužine 454,8 kilometara, ova pruga povezuje Srbiju i Crnu Goru i ima veliki međunarodni, regionalni i nacionalni značaj, posebno za razvoj poslovnih veza Srbije, Crne Gore, Albanije i Italije.
Pruga je trenutno u nezadovoljavajućem stanju, i maksimalna dozvoljena brzina je ponegde ograničena na 30 do 50 kilometara na čas. Železnički kolosek se proteže kroz planinarski predeo sa složenim reljefom. Tu postoji mnogo nestabilnih kosina i planinskih padina, pa se dešavaju odroni. Među objektima na deonici se nalazi 139 tunela, 121 most, 642 propusta, od kojih većina zahteva kapitalni remont.
Deonica od Valjeva do Vrbnice od 210 kilometa trebalo bi da bude kompletno obnovljena posle gotovo pet decenija od puštanja u rad pruge Beograd-Bar. Inače, prva deonica od Resnika do Valjeva ukupne dužine 77,6 kilometara, završena je 2017. godine, a izvođač radova je bio ruski RŽD International. Pruga je obnovljena sredstvima iz ruskog kredita od 79,9 miliona dolara, nakon čega je brzina vozova na ovoj relaciji povećana na 100 kilometara na sat.
Zainteresovani mogu da pogledaju sve detalje ovog projekta u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, Omladinskih brigada 1, kancelarija 426 ili na zvaničnom sajtu Ministarstva, a svoje mišljenje mogu dostaviti do kraja jula.
Prema idejnom projektu, rekonstrukcija je predviđena na sedam poddeonica trase od 210 kilometara.
Deonica I: Valjevo – Samari
Postojeća pruga na deonici Valjevo-Samari, dužine oko 25,5 kilometara je jednokolosečna, elektrificirana pruga projektovana za brzinu 70 km/h, a cilj modernizacije je da se obezbedi ova maksimalna moguća brzina. Idejnim projektom predviđeno je da se sve postojeće stanice i ukrsnice kojih ima tri rekonstruišu i modernizuju, a takođe je planirana i rekonstrukcija sva 43 tunela. Inače, na kompletnoj trasi radiće se rekonstrukcija donjih i gornjih strojeva pruge, predviđeni su i radovi na zaštiti pruge od bujičnih tokova gde je to potrebno, kao i sanacija klizišta i nestabilnih kosina.
Deonica II: Samari – Požega
Postojeća pruga na deonici Samari – Požega je projektovana za brzinu 80 km/h i 100 km/h. Na ovoj trasi gradiće se i 44 zida za zaštitu protiv buke.
Deonica III: Požega-Užice Teretna
Postojeća pruga na deonici Požega – Užice Teretna, dužine oko 22 km je projektovana za brzinu 90 km/h i 100 km/h. Radovi na stanicama predviđeni su u stanici Požega i Sevojno, dok je u stajalištu Zlakusa planirano izmeštanje perona sa druge strane pruge, između pruge i postojećeg lokalnog puta. Na trasi ima 3 tunela, 18 mostova, 78 propusta i svi oni će biti rekonstruisani.
Deonica IV: Užice Teretna-Zlatibor
Pruga na deonici Užice Teretna-Zlatibor, dužine oko 32 km je projektovana za brzinu 70 km/h, 80 km/h i 90 km/h. Na ovoj deonici pruge nalazi se veliki broj objekata (mostova, propusta, tunela, potpornih zidova), a kanali za odvodnjavanje su u prilično lošem stanju. Na predmetnoj deonici postoji 3 železničke stanice, 2 stajališta i 2 ukrsnice, a predviđeno je da se sve stanice rekonstruišu. Predviđena je i gradnja 71 zida za zaštitu od buke, a kako se ističe, na ovoj deonici poseban izazov su sanacije kosina.
Deonica V: Zlatibor-Priboj
Deonica pruge Zlatibor-Priboj je dužine od 31,9 km, a deo pruge u dužini od 9,8 km nalazi se na teritoriji Bosne i Hercegovine. Stanje pruge, kako se navodi, nije na potrebnom nivou tehničke pouzdanosti i transportne raspoloživosti usled nedovoljnog ulaganja u održavanje. Na ovoj deonici postoji 1 železnička stanica, 3 stajališta i 2 ukrsnice, a predviđeno je da se stanice rekonstruišu i modernizuju. Projektna brzina na pruzi je 80 km/h. Na trasi se nalazi 18 mostova, a projektom je predviđena njihova rekonstrukcija na osnovu prethodno izvršenog pregleda, po potrebi. Trasa pruge prolazi kroz 33 tunela, čija je ukupna dužina 14,8 km, što predstavlja 46,3% ukupne deonice pruge, a u svim tunelima postoje manja ili veća oštećenja pa je planirana njihova sanacija, kao i sanacija nestabilnih kosina i klizišta.
Deonica VI: Priboj-Prijepolje
Pruga na ovoj deonici je dužine oko 28 kilometara, a trasa prelazi preko 23 mosta koji su predviđeni za sanaciju. Pruga je projektovana za brzinu od 85 km/h. U svih 7 stanica i stajališta biće potrebne intervencije, a varijantno je predviđeno da se status stajališta Pribojska Banja promeni u ukrsnicu uz dogradnju dva koloseka. Predviđeno je ukupno 95 zidova za zaštitu protiv buke, kao i novi betonski i zemljani kanali i priključak stanice Priboj na gradsku saobraćajnicu.
Deonica VII: Prijepolje Putnička-Vrbnica-granica CG
Pruga na deonici Prijepolje Putnička – Granica CG, dužine oko 34,7 km, projektovana je za brzinu od 85 km/h. Na ovoj deonici postoji 2 železničke stanice, 2 ukrsnice i 1 stajalište. Predviđeno je da se stanice rekonstruišu. Gradiće se 61 zid za zaštitu protiv buke, a most broj 118 „Lim II“ predviđen je za rekonstrukciju, kao i putni prelazi.
Foto: Infrastruktura železnice Srbije
