Železnička teretna linija Kina-Evropa slavi 10. godišnjicu!

Devetnaesti mart 2021. godine predstavlja značajnu prekretnicu u evroazijskom železničkom prevozu. Pre deset godina – 19. marta 2011, prvi voz China-Europa Express krenuo je na put i započeo novu eru železničkog teretnog saobraćaja. Od tada su se moge stvari promenile, a usluga je doživela rast i mnogo važnih događaja, piše railfreight.com.

U ovo doba godine, pre deset godina, prvi teretni voz Kina-Evropa krenuo je iz Chongqinga na jugoistoku Kine ka Duisburgu u Nemačkoj. Na putu ka Evropi, prošao je kroz Kazahstan, Rusiju, Belorusiju i na kraju Poljsku. U početku nije bio brendiran kao China-Europe Express, već kao voz Iu-Ksin-Ou ili međunarodna železnica Chongqing-Ksinjiang-Europe, koja se kasnije razvila u najslikovitiju evroazijsku transportnu rutu.

• Pitali smo stručnjake: Koje su prednosti železničkog transporta iz Kine u Evropu, i koja vrsta robe se na ovaj način može otpremiti?

Počeci

Mnoge kompanije su eksperimentisale sa direktnim uslugama iz Kine u Evropu i pre 2011. Foxconn (Hon Hai Technology Group) je, na primer, 2008. godine poslao svoj prvi voz koji je povezivao Šenžen sa Evropom, a kasnije (2009) je i DB Schenker počeo je da upravlja nedeljnim servisom između Šangaja i Duisburga.

Za prvu ideju povezivanja Chongqinga sa Evropom – sa tranzitom kroz Kazahstan, Rusiju, Belorusiju i Poljsku, zasluge pripadaju kompaniji Hewlett Packard.

Ovaj proizvođač hardverskih komponenti preselio je svoje proizvodne lokacije i unutrašnjost Kine, nakon čega je počeo da istražuje mogućnost za transport svojih proizvoda na Zapad. Predlog je dobro prihvatila regionalna vlada Chongqinga, koja je videla priliku da stekne centralnu ulogu u trgovinskim i lancima snabdevanja. Istovremeno, formiranje Evroazijske ekonomske unije između Kazahstana, Rusije i Belorusije 2011. godine olakšalo je praktičnu primenu takvih planova. Tokom iste godine, otpočela su prva probna putovanja, a ubrzo i redovni servis – koji je uglavnom bio namenjen za prevoz HP proizvoda.

Razvoj 

Nekoliko godina kasnije, tačnije 2015, China Railway Express počeo je da zauzima značajnije mesto u evroazijskom transportu. Tokom te godine, kineska vlada pokrenula je program „Vizija i akcija za promociju izgradnje Silk Road Economic Belt ie Maritime Silk Road u 21. veku“. Ovaj plan dao je značajniju ulogu železničkom servisu, koji je postao važan logistički kanal kao deo inicijative Novi put svile.

Od 17 vozova u 2011, usluga je narasla do 6.363 u 2018. Štaviše, tokom 2017. godine, servis je povezao 59 kineskih gradova sa 49 evropskih gradova iz 15 različitih zemalja. Do marta 2019. ove brojke su postale još impresivnije – u ovoj godini obavljeno je 14.000 putovanja, povezano je ukupno 60 kineskih i 50 evropskih gradova.

China-Europe Express i pandemija

Uprkos početnim strahovima od potpunog kolapsa zbog širenja virusa širom sveta, China-Europa Express uspeo je da održi svoj nivo na visokom nivou tokom 2020. Sa više od 12.000 vozova, prema podacima kineskih železnica, ta služba je održavala evroazijske lance snabdevanja u nesmetanom režimu, dok su se istovremeno drugi vidovi transporta suočavali sa ogromnim problemima.

• Usled pandemije COVID-19, globalnim lancima snabdevanja između Evrope i Azije je u 2020. godini pretila opasnost da budu prekinuti. To je bilo vreme kada je železnica praktično postala jedini kanal za redovne isporuke između Kine i EU, rekao je Aleksej Grom, generalni direktor JSC UTLC ERA, u intervjuu za PlutonLogistics u oktobru prošle godine. 

Ruta koja je utabana pre deset godina, u međuvremenu je stekla više učesnika, koji su logističke i operativne procese podigli na višu nivo, piše railfreight.com. Primetno je da sve više evropskih čvorišta, poput Liježa i Amsterdama, ulazi na listu EU destinacija koje su povezane na ovaj način. Osim toga, jasan je i napredak u pogledu tranzitnih zemalja koje se nalaze na ruti – nove opacije stalno se pojavljuju. Zemlje poput Azerbejdžana, Gruzije, Turske, Irana i Uzbekistana dinamično ulaze u takmičenje. Štaviše, u pogledu graničnih prelaza sa evropske strane, Ukrajina je bila vodeći igrač tokom 2020. godine, jer se uspešno pridružila grupi alternativnih ulaznih tačaka EU.

Uprkos svemu tome, servis se suočava i sa određenim preprekama, među kojima je najvažniji bio nedostatak kontejnera. Čak i nakon prvog talasa pandemije, bilans izvoza/uvoza između Evrope i Kine bio je poremećen. Konkretno, u novembru je Kina nedeljno slala približno deset punih vozova u Evropu. S druge strane, broj vozova prema istoku nije premašio dva nedeljno. Kao rezultat toga, Kina je trpela veliki nedostatak kontejnera (dok su ih istovremeno evropske luke nakupljale).

Pitanje neravnoteže i nestašice kontejnera predstavlja jednu od najkritičnijih tačaka, kojiima bi železnički sektor svakako trebalo da se pozabavi tokom 2021.

Šta nas očekuje?

Jedan od najočekivanijih pomaka na servisu China-Europe Express je ukidanje zabrane prevoza opasne robe. Mnogi operatori linije, poput DB Cargo Eurasia, nadaju se takvom razvoju događaja. Osim toga, i sama Kina sada razmišlja o reviziji svojih transportnih pravila, a u ovom pravcu takođe se odvija i mnogo lobiranja. Na primer, Li Šufu, predsednik Geeli Holding Group i zamenik Kineskog nacionalnog narodnog kongresa, pokrenuo je ovu temu na dva odvojena zasedanja kongresa ove godine, tražeći reformu politike koju su svi u industriji čekali.

• Do sada je Kineska vlada imala čvrst stav po ovom pitanju. Rizici su preveliki, a koristi su, čini se, preniske. Godinama mnogi pokušavaju da utiču na politiku. Nije izvesno da li će se nešto promeniti u 2021, ali ako postoji jedna stvar koju DB Cargo Eurasia GmbH želi u 2021, to je dozvola za prevoz opasne robe kroz Kinu železnicom, rekao je početkom marta u eksluzivnom intervjuu za PlutonLogistics Maarten de Ridder iz kompanije DB Cargo.

Povećanje bilateralne trgovine Kina-EU nesumnjivo će doneti nove izvore robe na servis China-EU Express. Ipak, sve veće pitanje postaće: kako efikasno razviti evropsko tržište i učešće evropskih partnera. China-Europe Express servis treba da postane globalan, smatraju stručnjaci. Broj evropskih logističkih kompanija koje koriste ovu rutu neprestano se povećaja. Uz njihovo učešće, China-Europe Railway Express može postati model saradnje budućnosti, kada je reč o odnosima Evrope i Kine, piše railfreight.com