ANALIZA: Tržište prevoza robe u železničkom saobraćaju u Srbiji

Nizak kvalitet železničke infrastrukture, zastarela procedura za dodelu trasa i odsustvo intermodalnih terminala predstavljaju velike prepreke ulasku novih igrača na tržište i razvoju poslovanja, pokazala je analiza „Tržište prevoza robe u železničkom saobraćaju u Republici Srbiji“. Sa druge strane, ovo istraživanje nije otkrilo značajne elemente koji bi upućivali na povrede konkurencije, saopštila je Republička Komisija za zaštitu konkurencije.

Autori analize navode i da postoji nekoliko činilaca koji pokazuju da se u narednih pet godina konkurencija na srpskim prugama može intenzivirati.

Istraživanje je sprovodeno u saradnji sa predstavnicima Svetske banke u okviru Programa za unapređenje poslovnog okruženja za Srbiju. Kao deo tog programa, Vlade Srbije i Međunarodna finansijska korporacija potpisale su ugovor kojim je, između ostalog, predviđeno da Svetska banka pruži Komisiji za zaštitu konkurencije tehničku podršku za unapređenje konkurencije i regulaciju tržišta.

Prema podacima MGSI, 2020. godine železnički sistem u Srbiji čine pruge u ukupnoj dužini od 3.724,46 kilometara, od čega su 288,67 kilometara dvokolosečne (7,75% mreže). Ukupno 1.272,69 kilometara pruge (34,17% mreže) je elektrificirano. U 2018. godini, železničkom mrežom Srbije prevezeno je 12,3 miliona tona robe, što zajedno čini više od 3,19 milijardi tonskih kilometara. Međunarodni prevoz činio je oko 80% te količine.

Predmet istraživanja bilo je tržište prevoza tereta železnicom sa detaljnom analizom lanca vrednosti železničkog saobraćaja, analizom strukture tržišta, tržišne dinamike, analizom regulatornog okruženja, performansi tržišta kao i analizom stanja konkurencije na tržištu kroz identifikaciju praksi i pravila koja mogu narušiti konkurenciju na tržištu.

U analizi je konstatovano i da je tržište prevoza robe železnicom u Srbiji i dalje u ranom stadijumu razvoja, pošto je otvoreno za konkurenciju tek 2016. godine. Kao jedan od razloga, navedena je i regulacija cena na domaćem tržištu uz konstataciju da fiksne tarife za unutrašnji prevoz koje propisuje Vlada Republike Srbije, onemogućavaju cenovnu konkurenciju.

Konkurencija

Nakon liberalizacije tržišta prevoza robe u železničkom saobraćaju u Srbiji, do koga je došlo 2016. godine, Kombinovani prevoz je 2016. godine postao prvi privatni prevoznik. Tržište je i dalje veoma koncentrisano: Srbija kargo je 2018. godine imao tržišno učešće od preko 90%, a u 2019. njegovo učešće je bilo približno 85%.

U tabeli u su predstavljene ključne karakteristike aktivnih železničkih prevoznika u Srbiji:

 

Postoje i akteri koji ili još nisu počeli da posluju na tržištu ili vrše prevoz samo za sopstvene potrebe:

Preduzeća kao što su AB Prevoz i Transagent još nisu počela sa radom ali planiraju da u skoroj budućnosti uđu na tržište. AB Prevoz pribavlja preostale licence a već je dobio neke od neophodnih sertifikata. Transagent, zavisno društvo većeg hrvatskog špeditera i železničkog prevoznika, već je pribavio relevantne licence, ali još ne nudi usluge prevoza robe.

Društva kao što su Elixir Group, EPS – TENT, ATM i NIS su aktivna u sektorima koji nisu vezani za komercijalni prevoz i zainteresovana su za sticanje licence za železnički prevoz da bi obavljali ovu delatnost samo za sopstvene potrebe. Elixir Group, EPS – TENT i ATM su već pribavili neophodne dozvole, ali Elixir Group i dalje koristi Srbija kargo za sve svoje potrebe za prevoz robe železnicom, navodi se u analizi.

Iako je tržište prevoza robe železnicom u Srbiji i dalje u ranom stadijumu razvoja, treba napomenuti da je u poslednjih nekoliko godina na njega u relativno kratkom roku ušlo više konkurenata, kao i da je Evropska komisija u tom smislu navela da „Srbija nastavlja da ostvaruje dobar napredak u pogledu otvaranja železničkog tržišta – početkom 2019. na tržištu je poslovalo pet privatnih preduzeća za prevoz robe“.

Osim toga, Infrastruktura železnica Srbije smatra da postoji potencijal za ulazak na srpsko tržište novih igrača kao što su Grupacija Grampet Group i RailCargo Austria.

Prema navodima više učesnika na tržištu, postupak izdavanja licenci uglavnom ide glatko i svi prevoznici imaju pravičan tretman. Pa ipak, jedan učesnik na tržištu navodi da bi bilo korisno razjasniti kada se konkretni uslovi za sticanje licence smatraju ispunjenim, kako bi se izbegli nesporazumi i selektivno tumačenje relevantnih odredbi.

Intenziviranje konkurencije u narednih pet godina

Postoji potencijal da se konkurencija na srpskom tržištu usluga prevoza robe u železničkom saobraćaju intenzivira u narednih pet godina, pokazuje analiza.

U 2019, Srbija kargo je predviđao da bi mogao da se suoči sa značajnim pritiskom Eurorail-a u slučaju da ovo preduzeće ponovno uđe na tržište. Eurorail je članica Grupacije Grampet, koja poseduje veliki broj lokomotiva i kola koje može da stavi na raspolaganje svojoj firmi-ćerki. Eurorail je ponovo aktivan na tržištu u 2020. godini.

Takođe, Srbija kargo očekuje i da bi Kombinovani prevoz, koga trenutno smatraju svojim najvećim konkurentom, mogao da preuzme između 10 i 15% tržišta u srednjem roku.

Očekuje se da će novi prevoznici ući na tržište nakon rekonstrukcije i obnove infrastrukture. IŽS navodi da budućnost tržišta prevoza robe u železničkom saobraćaju leži u izgradnji kapaciteta za kontejnerski prevoz (Batajnica je jedna od željenih lokacija). IŽS takođe podseća da pojedina društva već imaju sopstvene intermodalne terminale u Rumi, Sremskoj Mitrovici, Nišu i drugim mestima. Time će se premostiti jaz između drumskog i železničkog saobraćaja i veliki deo prevoza robe vratiti na železnicu. Ta nova tražnja će, potom, biti pod većim konkurentskim pritiskom drugih vidova saobraćaja.

Sa druge strane, uprkos mogućnosti da konkurenti u budućnosti uđu na tržište i ostvare rast, SK ne očekuje da će njegovo tržišno učešće opasti ispod 80%, navodi se u analizi.

U tabeli u nastavku su najveći korisnici železničkog prevoza robe u Srbiji.

Komisija je dala sledeće PREPORUKE za razvoj tržišta:

• ulaganje u infrastrukturu: unapređenje železničke infrastrukture predstavlja neophodan preduslov za razvoj delotvorne konkurencije na tržištu prevoza robe u železničkom saobraćaju, te uz neadekvatan kvalitet infrastrukture, konkurencija će uvek biti
  ograničena na manje konkurente u tržišnim nišama;
•  dodela trasa: postojeći sistem dodele trasa mogao bi biti modernizovan uz primenusoftvera za dodelu trasa koji pruža veću fleksibilnost železničkim prevoznicima;
•  inteligentne operativne procedure: nove operativne procedure unapredile bi planiranje saobraćaja i omogućile značajne uštede vremena;
• cenovna liberalizacija i reforma naknada za korišćenje železničke infrastrukture: postepena cenovna liberalizacija mogla bi da poveća konkurenciju na domaćim trasama; naplata pristupne naknade na nivou stvarno ostvarenih troškova poboljšala bi alokacionu
  efikasnost;
• praćenje tržišta: kako bi se što brže utvrdila postojeća i potencijalna buduća pitanja vezana za konkurenciju, neophodno je da Komisija za zaštitu konkurencije i Direkcija za železnice sprovode redovne aktivnosti praćenja tržišta.

Kompletan dokument „Tržište prevoza robe u železničkom saobraćaju u Srbiji“ dostupan je OVDE.  Svi učesnici na tržištu koji su tokom analize dostavili tražene podatke, kao i celokupna stručna javnost, mogu uputiti svoje komentare na izveštaj do 10. septembra na adresu office.kzk@kzk.gov.rs sa napomenom: „Komentar na analizu tržišta prevoza robe u železničkom saobraćaju u Republici Srbiji.“