ANKETA: Šta srpska privreda očekuje na početku 2023. i kakve su prognoze u sektoru saobraćaja?

Privrednici u Srbiji u prvom kvartalu 2023. godine očekuju stabilne poslovne performanse u pogledu rasta prometa, izvoza, investicija i zaposlenosti, ali najveći izazovi i dalje ostaju snabdevanje energentima, poremećaji na tržištu sirovina i repromaterijala, kao i visoka inflacija, pooštravanje monetarnih uslova, geopolitički rizici, mogući prekidi globalnih lanaca snabdevanja, pokazala je najnovija anketa Privredne komore Srbije „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Srbiji“.

Rađeno na uzorku od skoro 1.700 kompanija, ovo istraživanje PKS pokazuje da većina ispitanika na početku 2023. godine očekuje nastavak održivih uslova za poslovanje – 63% rast ili isti nivo prometa, a 37% prognozira smanjenje.

Predstavnici komunalnih delatnosti, saobraćaja i energetike ističu se po optimizmu, a najveće izazove očekuju anketirani iz drvne industrije i turizma.

Ono što zabrinjava jeste rast troškova inputa kod 71% kompanija u četvrtom kvartalu u odnosu na treći 2022. Cene gotovih proizvoda i usluga povećalo je 38% anketiranih dok 58% ispitanika cene nije menjalo. Kako ističu privrednici, niže cene resursa ključni su faktor efikasnijeg poslovanja i iskorišćenosti kapaciteta.

Privrednici pokazuju umereni optimizam za prvi kvartal 2023. godine u pogledu kretanja izvoza, tako da četvrtina ispitanika očekuje rast, 52% isti nivo, a 23% smanjenje izvoznih aktivnosti. Stabilnu situaciju očekuju i uvoznici.

Kada je reč o investicijama od 57% anketiranih kompanija koje planiraju investicije u 2023. godini, čak 88% procenjuje da će imati povećan ili isti obim ulaganja i to najviše u uvoznu i domaću opremu, građevinske objekte i zemljište. Podsticaje državnih institucija i lokalnih samouprava koristilo je 16% anketiranih privrednih subjekata, a čak 80% anketiranih izjavilo je da raspolaže sa dovoljno sredstava za optimalno finansiranje poslovanja.

Kako krajem prošle tako i početkom 2023. godine, zaposlenost je stabilna tako da 93% ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih.

Kompanije koje su učestvovale u januarskoj anketi PKS zapošljavaju preko 265.000 radnika, u 2021. ostvarile su 26 milijardi evra poslovnog prihoda, a prema podacima Uprave carina u četvrtom kvartalu 2022. godine su dostigle robni izvoz vredan 9,3 milijarde evra, 28% više u odnosu na isti period 2021. godine. Oko 17% kompanija iz uzorka imaju strani osnivački kapital.

– U Srbiji je u četvrtom kvartalu 2022. ostvaren rast privredne aktivnosti od oko 0,4%, što je nakon 1% u trećem kvartalu pokazatelj osetnog usporavanja na kraju godine. To znači da će ukupan rast BDP-a u 2022, sasvim izvesno, biti u ciljanom intervalu Narodne banke Srbije između 2 i 3 posto, odnosno oko 2,3%. Međunarodne finansijske institucije, kao što su Svetska banka i MMF, su tokom 2022. godine korigovale naniže prvobitne projekcije rasta BDP Srbije pa tako, u 2023. godini, očekuju rast 2,3 odsto i 2,7%, respektivno – navodi se u saopštenju PKS.

Šta očekuju kompanije iz sektora saobraćaja? 

Prema podacima ankete Privredne komore Srbije, skoro polovina ispitanika iz oblasti saobraćaja (47%) u 4. kvartalu 2022. ostvarila je povećan promet, u odnosu na prethodni kvartal. Kod 28% njih promet je bio nepromenjen, a kod jedne četvrtine (25%) smanjen.

Kada je reč o očekivanjima za prvo tromesečje 2023. godine, 25% očekuje povećanje, oko 35% smanjenje, a 40% nepromenjen rezultat.

Na pitanje „Da li ste raspolagali sa dovoljno sredstava za optimalno finansiranje tekućeg poslovanja„, čak 88% ispitanika iz oblasti saobraćaja odgovorilo je sa „da“ (12% -„ne“). Saobraćaj je ujedno i privredna grana u kojoj je zabeležen najveći procenat potvrdnih odgovora na to pitanje.

Radna snaga 

I u četvrtom kvartalu 2022. godine zaposlenost je u Srbiji bila stabilna imajući u vidu da 86% anketiranih nije smanjilo broj zaposlenih, kao i da 93% ispitanika ne očekuje smanjenje broja zaposlenih ni u narednom kvartalu.

U pogledu radne snage, najveće povećanje broja zaposlenih u četvrtom kvartalu 2022. godine zabeleženo je kod preduzeća iz oblasti elektronskih komunikacija: od ukupnog broja ispitanika iz ove delatnosti, 32% je povećalo broj zaposlenih.

U poređenju sa drugim delatnostima, ispitanici iz ostalih uslužnih delatnosti, komunalnih delatnosti i saobraćaja očekuju i najznačajnije povećanje broja zaposlenih u prvom kvartalu 2023. godine (po 25% ispitanika iz ovih delatnosti očekuje rast zaposlenih).

Zaposlenost (i realizacija u četvrtom kvartalu 2022. godine i očekivanja ispitanika u pogledu zapošljavanja u prvom kvartalu 2023.
godine) je izjednačena bez obzira na veličinu preduzeća. Aktuelna ponuda radne snage u zemlji, u smislu obrazovnih profila i radnog iskustva, odgovara potrebama 84% anketiranih. Međutim, zabrinjavajuće je da više od polovine ukupno anketiranih (55%) smatra da u Srbiji nema dovoljnog broja adekvatnih kadrova.

U oblasti saobraćaja, 73% ispitanika reklo je da je u 4. kvartalu 2022. imalo nepromenjeni broj zaposlenih u odnosu na prethodni kvartal, kod 20% broj je povećan, a kod 7% smanjen. U prvom kvartalu 2023, 25% njih očekuje rast broja zaposlenih, 71% nepromenjen, a 4% smanjenje.

Deficitarna zanimanja (20 najtraženijih)

Vozač C/E kategorije, proizvodni radnik, varilac, mašinski inženjer, bravar, kuvar, konobar, trgovac, CNC operater, građevinski tehničar, inženjer elektrotehnike, armirač, zidar, rukovalac građevinskom mehanizacijom, tesar, elektrotehničar, električar, tehnolog, mašinski tehničar, inženjer informacionih tehnologija.

Celokupne rezultate ankete možete pogledati OVDE.