Kolone na granicama, intermodalni transport – Teme sastanka visokih delagacija Srbije i Slovenije u Beogradu
Unapređenje transporta i logistike na Zapadnom Balkanu, ulaganje u infrastrukturu, smanjenje čekanja kamiona na granicama EU i ostalih administrativnih barijera na Koridoru 10, ključni su preduslovi za bolje pozicioniranje regiona na jedinstvenom tržištu Unije i jačanja konkurentnosti kompanija, ocenjeno je na okruglom stolu „Povezanost na Koridoru 10“.
Skup u Privrednoj komori Beograda, održan 13. juna, okupio je predstavnike vlada Srbije i Slovenije, privrednih komora i poslovnih asocijacija, kao i vodeće kompanije iz sektora transporta, logistike, lanaca snabdevanja.
– Koridor 10 doprinosi ekonomskom razvoju Srbije, ubrzanju tranzitnog saobraćaja i međunarodnih trgovinskih tokova, kao i prevoza putnika. Neophodno je ulaganje u modernizaciju i unapređenje infrastrukture kako bi se olakšao transport robe i ljudi, što će doprineti povećanju konkurentnosti privrede. Takođe je važna saradnja između privatnog i javnog sektora kako bi se osiguralo efikasno upravljanje logističkim lancima i optimalno korišćenje resursa – izjavila je ministarka privrede Srbije Adrijana Mesarović, prenosi portal Privredne komore Srbije.
Vlada Srbije, po njenim rečima, spremna je da podrži inicijative koje doprinose razvoju transportne i logističke infrastrukture, kao ključnih elemenata za ekonomski napredak države.
– Učešće ministara Srbije i Slovenije na današnjem skupu važna je poruka da žele da čuju poslovnu zajednicu i kompanije i da u dijalogu tražimo konkretna rešenja za izazove i probleme u poslovanju koji se odnose na transport i logistiku – rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.
– Transport i logistika strateški su važne teme kada je reč o pridruživanju Srbije i regiona EU. Nedopustivo je da kamioni na graničnim prelazima sa EU čekaju u proseku 10 sati, a nekada čak i do 36 časova. To stvara godišnje troškove firmama od skoro 70 miliona evra. Podaci Svetske banke iz 2023. godine, ukazuju na 26 miliona sati čekanja kamiona godišnje, na svim graničnim prelazima između Zapadnog Balkana i EU – podsetio je Vesović.
On je dodao da su Srbija i Zapadni Balkan deo evropskog ekonomskog prostora u mnogim aspektima, što se manifestuje i kroz vrednost spoljnotrgovinske razmene i investicija iz EU u Srbiji i regionu.
– Moramo da unapredimo i znatno poboljšamo situaciju na graničnim prelazima, rešimo i druge administrativne barijere kao što je pitanje veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata kako bi naše privrede još bolje funkcionisale – poručuje Vesović.
– Srbija je glavni partner Sloveniji u ovom regionu, imamo odlične ekonomske i prijateljske odnose, veoma uspešno naše privrede sarađuju i spremni smo da pomognemo kompanijama da reše probleme i budu konkurentnije – ukazao je Matjaž Han, ministar za privredu, turizam i sport Republike Slovenije.
Na Zapadnom Bakanu, po njegovim rečima, nužno je unapređenje infrastrukture za bržu integraciju u EU.
U diskusiji na okruglom stolu razgovaralo se o nekoliko ključnih tema, a to su: uticaj globalnih ekonomskih i geopolitičkih tendencija na poslovanje, izazovi u izgradnji regionalne infrastrukture, važnost implementacije intermodalnog transporta kao rešenja za kompanije u različitim sektorima, racionalizacija operacija lanaca snabdevanja, kao i modernizacija trgovinskih i transportnih procesa.
Foto: Ivana Vukotić, PKS