Kako vozač vodi svoje transportno preduzeće?
Da li je danas uopšte moguće ostvariti svoje snove u transportnoj branši i osnovati svoje preduzeće? Andre Kisker iz preduzeća H&K Transporte je pre pet godina rekao: „Yes, I can.” Ali taj put nije bio lak.
Na sajmu komercijalnih vozila IAA 2018 u Hanoveru školovani vozač i današnji direktor je zajedno sa svojom partnerkom već bio kupio svoj šesti kamion. Uprkos tome, put do nije bio nimalo „ružičast“. Kisker je već mislio da prestane kada je u leto 2017. godine jedan njegov zaposleni bez sopstvene krivice bio umešan u težak udes i preživeo samo uz mnogo sreće: „To su emocionalno i fizički bili teški meseci. Strahuješ za život kolege i stalno se osećaš suodgovornim. Osim toga nema zamene i moraš se sve vreme i dalje brinuti o dnevnim poslovima“.
Poštovanje kao valuta
Za osnivača poštovanje predstavlja temelj na kojem je sagrađena njegova transportna firma. Najzad poznavalac branše sasvim dobro zna da najveći izazov leži u pronalaženju i zadržavanju stručnog osoblja:
U Nemačkoj trenutno nedostaje 45.000 vozača. Uskoro najveći broj sadašnjih vozača ide u penziju. Ali ne dolaze novi. Pretpostavljeni se ne bave potrebama svojih zaposlenih. Pritom je vozač kamiona danas isto toliko važan koliko i poslovni partner. Ako je on nezadovoljan, ne može se isporučiti dobar kvalitet.
Zbog toga su za Kiskera u njegovoj firmi H&K Transporte prijatno radno mesto i porodični suživot alfa i omega: „Mi slušamo naše zaposlene i pitamo ih kakva je bila nedelja, kako su im se dopali nalozi i ture“.
Kiskerova ekipa je i tehnički optimalno opremljena. Svaki „član porodice” koji prebrodi probno vreme sme sam konfigurisati svoj kamion. Pozitivan sporedni efekat: Više odgovornosti prema vozilu i načinu vožnje – i pre svega bliskiji odnos sa firmom.
Uspeh ili bankrot?
Mladim preduzetnicima Kisker savetuje da unapred razmišljaju o poslovnom modelu kojem teže: „Treba biti spreman na mnogo angažovanja i enormne troškove. Lakši početak je, naravno, sa sopstvenim kapitalom, a sa dobiti se onda može dalje planirati“.
Najzad, ne mora se odmah nabaviti 20 skupih vozila: „Mi prevozimo više tereta nego što imamo vozila. Kako bismo mogli da opslužujemo velike klijente, sarađujemo sa transportnim partnerima kao što je TIMOCOM„.
„Sam svoj majstor“ vidi širenje i u budućnosti kao teško: „Tražnja postoji. Mi zaista svaki dan razmišljamo o tome kako da pridobijemo dobro osoblje.“ Prepreke za ulazak u zanimanje koje je teško i ostaje teško su previsoke. Međutim, bolji imidž, međusobno poštovanje i razumna nagrada bi mogli biti od pomoći. Za to bi, međutim, moralo doći do promene načina razmišljanja u društvu.
