Evropsko tržište drumskog transporta – šta analitičari predviđaju za 2021?

Tržište drumskog transporta u Evropi ove godine izgubilo je više od 6% vrednosti, procene su Transport Intelligence (TI). Očekuje se da će sektor rasti do 2024. godine u proseku za više od 3%, uglavnom zahvaljujući međunarodnom transportu.

Prema podacima TI, tržište drumskog prevoza u Evropi vredeće 324 milijarde evra na kraju 2020. To je 6,2% ispod nivoa sa kraja 2019. godine, kada je vredelo 352 milijarde evra.

Ovogodišnji pad je, jasno, rezultat pandemije COVID-19, koja je na proleće dovela do zaključavanja širom Evrope. Kao rezultat, proizvodnja je zaustavljena na celom kontinentu, što je uticalo na potražnju za transportom, pre svega drumskim koji ima najveći udeo na panevropskom transportnom tržištu.

U aprilu je proizvodnja u EU predstavljala jedva 70% nivoa iz prethodne godine. Nakon ukidanja velikog dela ograničenja i oporavka u letnjim mesecima, nivo proizvodnje u septembru je dostigao 94% vrednosti iz 2019. Ipak, po svemu sudeći, drugi talas pandemije tokom jeseni nije dozvolio da se industrija u potpunosti oporavi, ali je njen zdrav nivo dobar signal za transportno tržište u 2021.

Sa druge strane, maloprodaja se, nakon privremenog kolapsa na proleće, vratila na nivo pre korone, uglavnom zbog eksplozivnog rasta e-trgovine. Budući da internet prodaja zahteva visok nivo zaliha od prodavaca, to pokreće (i nastaviće da pokreće) sektor logistike.

Ekonomski oporavak će pokrenuti transport

Analitičari TI predviđaju da će rast tržišta drumskog prevoza u naredne četiri godine biti prosečno 3,4% godišnje.

Na kraju 2024. godine očekuje se da će tržište dostići 378,1 milijardi evra.

Predviđanja pokazuju da će se evropska ekonomija brzo oporaviti nakon ovogodišnjeg kolapsa. Prema MMF-u, očekuje se da će prosečna godišnja stopa rasta BDP-a u Evropskoj uniji tokom naredne četiri godine biti 3,2%, a nivo proizvodnje pre pandemije treba da bude dostignut 2022. godine.

TI tvrdi da će, kratkoročno, drumski prevoz biti više preferiran od ostalih vidova prevoza u Evropi, kao fleksibilnije rešenje i u direktnom kontaktu sa kupcem. Zasada su stope drumskog prevoza pale zbog manje potražnje i prevelike ponude. Iako će se potražnja verovatno uskoro vratiti (tokom 2021. godine, sa očekivanim prolećnim oporavkom i ukidanjem ograničenja), niske cene goriva omogućiće prevoznicima da održavaju cene konkurentnim u odnosu na druge vidove transporta.

Međutim, na srednji rok, stope će verovatno porasti. Prvi razlog tome je činjenica da se cene goriva menjaju u ciklusima i verovatno će na kraju porasti. Drugo, ako transportne kompanije bankrotiraju (što nije isključeno), niža ponuda prevoznih sredstava takođe će dovesti do viših cena. Stupanje na snagu Paketa za mobilnost početkom 2022. takođe će uticati na nivo cena kod prevoznika širom Evrope.

Stabilan rast na domaćim rutama

Kada je reč o segmentima drumskog transporta, očekuje se da će se u narednim godinama međunarodni transport razvijati brže od domaćeg. Predviđanja pokazuju da će unutrašnje tržište rasti u proseku za 3,1% između 2020. i 2024. godine, dok se očekuje da će međunarodni transport rasti za 4,2% svake godine.

Očekuje se da će vrednost domaćeg prevoza u evropskim zemljama pasti za 5,5% na kraju 2020. Ovaj segment je, inače, bolje podneo pandemijsku godinu od međunarodnog transportnog tržišta i, prema rečima stručnjaka, već je dostigao nivo pre pandemije u trećem kvartalu ove godine . U narednim godinama potrošnja će nastaviti da pokreće ekonomski oporavak u evropskim zemljama.

Potencijalna pretnja je pitanje vladinih programa podrške kompanijama, koji su se ove godine pokazali kao vrlo korisni u održavanju mnogih firmi u životu, kao i u očuvanju mnogobrojnih radnih mesta. Ipak, pretpostaka je da će se takvi programi u narednih nekoliko meseci postepeno ukidati, što bi moglo dovesti do poteškoća kod mnogih preduzeća, ukoliko ekonomski oporavak ne bude dovoljno snažan.

Međunarodna trgovina kao poluga transporta

Kada je reč o međunarodnom transportu, njegov rast u narednim godinama trebalo da bude dinamičniji od rasta unutrašnjih tržišta. Istovremeno, zbog zatvaranja granica koje se dogodilo proletos, ovogodišnji pad u ovom segmentu bio je mnogo dublji od unutrašnjeg tržišta – 7,9%.

Snažniji rast u narednim godinama biće podstaknut prvenstveno očekivanim oporavkom trgovine između zemalja EU. Prema MMF-u, očekuje se da će trgovina između zemalja evrozone porasti u proseku za 5,1% između 2020. i 2024. godine, što je mnogo brže od gore pomenutog očekivanog rasta BDP-a u Evropi (3,2%).

Kako TI ističe, ovo daje odnos trgovine i BDP-a od 1,6, dok je u protekloj deceniji uglavnom bio oko 1. Rast industrijske proizvodnje na kontinentu podstaći će i razvoj transporta između zemalja.

Evropske ekonomije su usko povezane i sirovine i komponente proizvedene u drugim zemljama su potrebne za proizvodnju mnogih dobara.

Brexit ostaje zanimljivo pitanje. Eksperti TI pretpostavljaju da će EU i Velika Britanija na kraju potpisati trgovinski sporazum kojim će se utvrditi odnos dveju strana.

Izvor: trans.info