IZ UGLA VOZAČA KAMIONA: Milanova vožnja od Srbije ka Evropi

Čekanja na granicama na Zapadnom Balkanu su pet puta duža nego ona u većini zemalja Evropske unije i kamioni provode oko 26 miliona sati na prelazima u regionu svake godine – to je gotovo 3000 godina, rekla je nedavno regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda van Gelder.

Jedan od kamiondžija sa iskustvom iz prve ruke kako izgleda čekati na granicama je i Milan Šišović (49), profesionalni vozač iz Čačka, koji već 30 godina prevozi robu teretnim kamionom na relaciji Srbija – Zapadna Evropa.

– Teško da postoji roba koju nisam prevozio, ali uglavnom je reč o obući, odeći, metalnim elementima, ambalaži, kozmetičkim proizvodima, higijeni.

Milan se nerado seća perioda pre izgradnje novih prelaza ka Mađarskoj (Horgoš) i Hrvatskoj (Batrovci) kada je na carinski postupak, overu dokumenata i prolaz kroz granicu čekao i do tri dana.

– Danas na carinski pregled tereta i prolaz granice čekam najviše do 5 sati, ali je i broj kamiona trostruko veći nego ranije.

Transport robe kopnenim putem, posebno kamionima, traje 365 dana u godini i nema sezone višeg i nižeg intenziteta prometa.

Kako svedoči Šišović, u proseku na svaka dva minuta na granicu Srbije i Hrvatske (trasom kojom on prevozi robu ka Austriji i Italiji) stiže po jedan kamion.

– Pored pojednostavljenja procedura, činjenica da su veći kapaciteti i više traka za teretni saobraćaj doprineli bržem i pouzdanijem transportu. Posebno je važno kod prevoza osetljive i lako kvarljive robe (kakve su, recimo, pečurke), biti siguran koliko je vremena potrebno da se takva roba isporuči kupcu na vreme.

Granični prelazi iz Srbije ka okolnim zemljama, danas su istog kapaciteta kao i kod suseda, a sredstvima Evropske unije (EU), šest preleza prve kategorije i sedam prelaza druge kategorije (drumskog saobraćaja) rekonstruisani su ili izgrađeni potpuno novi objekti. U saradnji sa Vladom Srbije EU je obezbedila i isporuku najsavremenije opreme za sprovođenje i ubrzavanje carinskih i poslova granične policije kao i naprednu kontrolu fitosanitarnih i veterinarskih službi.

– Uprava carina je za poslednjih nekoliko godina značajno pojednostavila i ubrzala carinske postupke, približavajući se tako standardima koji se primenjuju u carinskim administracijama razvijenih evropskih zemalja. Počeli smo sa uvođenjem e-carine, što znači da će na kraju tog procesa i uvoz i izvoz biti potpuno automatizovani. EU značajno podržava naš rad, pored ostalog i rekonstrukcijom starih i izgradnjom novih graničnih prelaza –  kaže Veselin Milošević zamenik direktora Uprave carina Srbije.

Ukupna dužina državne granice Srbije iznosi 2.361km i na njoj se nalazi 96 graničnih prelaza (GP) za međunarodni i pogranični saobraćaj (među njima i 8 kontrolno-bezbednosnih punktova). Po vidu saobraćaja postoji 62 GP za drumski saobraćaj, 15 železničkih, 12 za rečni, 4 GP za vazdušni saobraćaj i 3 granična prelaza za saobraćaj skelom.

– Vreme potrebno da se pregleda, proveri i odobri prolaz robe u tranzitu, kakvu najčešće vozim, na samom prelazu kraće je od 15 minuta po kamionu. Veći broj saobraćajnih traka, moderna oprema za rentgensku kontrolu i veći kapacitet prijema kamiona, značajno utiču na to da, kao prevoznici, budemo sigurni u rok isporuke – to je najvažnije u mom poslu – objašnjava Šišović.

Železnički granični prelaz Dimitrovgrad, između Srbije i Bugarske, veliko je čvorište putničkog kao i teretnog saobraćaja. Izgradnjom novog graničnog prelaza, pored bržeg prelaska robe preko granice, značajno je učinjeno i na podizanju nivoa bezbednosti i kontrole. Jer, pored ilegalne robe, preko granice veoma često može nesmotreno proći i izazivač biljne ili životinjske infekcije (u biljkama, hrani ili sirovinama). Stoga efikasna, ali i brza veterinarska i fitosanitarna kontrola imaju veoma važnu ulogu.

EU je uložila blizu 30 miliona evra u izgradnju, rekonstrukciju i opremanje graničnih prelaza prve, druge i treće kategorije na teriotiriji Srbije i to onih najznačajnijih. U poslednjih 10 godina, najveći granični prelazi izgrađeni su po uzoru na one u zemljama članicama EU i značajno su unapredile i ubrzale tranzit u ovom delu Evrope:

• Horgoš (ka Mađarskoj) – 10 miliona
• Batrovci (ka Hrvatskoj) – 5,5 miliona
• Dimitrovgrad (železnički prelaz ka Bugarskoj) 2,5 miliona
• Preševo (ka Severnoj Makedoniji) – 5,5 miliona
• Bajmok (ka Mađarskoj) – 2,5 miliona
• Kotroman (ka Bosni i Hercegovini) – 1,5 miliona

Tekst je preuzet sa sajta Delegacije Evropske unije u Srbiji