Koliko će koštati transport nafte u Srbiju – Zakasnela rešenja uvek skuplja

Srbija ima strateški problem kako će se snabdevati naftom kada počne da važi šesti paket sankcija EU prema Rusiji, a nabavka ovog energenta iz alternativnih izvora će biti znatno skuplja. Nova situacija na energetskom tržištu će tražiti da se preispitaju i mogućnosti prebacivanja dela drumskog prevoza robe na železnicu i vodni saobraćaj. Upućeni, međutim, smatraju da je nemoguće to realizovati u kratkom roku, jer železnica i luke u Srbiji imaju ograničene kapacitete, a za transport vodom je takođe potrebna nafta. U Ministarstvu saobraćaja navode da se ne može brzo nadoknaditi ono što je bilo zapušteno više decenija.

Srbija ima cenu nafte među najnižim u regionu, vole da podsete zvaničnici, ali priznaju da je od toga važnije da je bude u dovoljnim količinama u ovim kriznim vremenima. Za sada nema nestašica, ali je neizvesno šta će se dešavati kad počne primena šestog paketa sankcija Evropske unije prema Rusiji, zbog njenog napada na Ukrajinu.

Te sankcije predviđaju da Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog GazpromNeft-a, doprema rusku sirovu naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF), jer se zabranjuje snabdevanje preko bilo koje luke, morskim putem. Ruska nafta čini oko 16% ukupne potrošnje tog energenta u Srbiji.

Rok za primenu šestog paketa sankcija prema Rusiji je početak novembra ove godine, kad je u pitanju sirova nafta, a dva meseca je duži period prelaska na alternativno snabdevanje naftnim derivatima.

NIS je za tržište Srbije jednu trećinu svojih potreba za sirovom naftom dopremao tankerima iz Rusije do luke Omišalj u Hrvatskoj, odakle je JANAF-om, kojim upravlja Hrvatska, stizala do rafinerije u Pančevu, a oko 20% potrebnih količina proizvodi iz domaćih nalazišta u Vojvodini. Kroz JANAF je Srbiji godišnje isporučivano 3,2 miliona tona sirove nafte i to je bio najvredniji ugovor tog naftovoda.

– Imamo strateški problem, jer moramo da pronađemo zamenu za rusku naftu. Nafta može da dođe preko Jadranskog naftovoda, a pojedini koji snabdevaju naftom iz Kirkuka počeli su da ucenjuju zato što je Gazprom većinski vlasnik NIS-a i kažu da neće da sarađuju sa Rusima – rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Potvrdio je da su dve velike kompanije prestale da uvoze u Srbiju dizel i benzin jer im se ne isplati i da je „sve palo na NIS, čija Rafinerija u Pančevu radi sa 100% kapaciteta“.

Po njegovoj računici je direktno iz džepa građana Srbije na sankcijama za uvoz ruske nafte uzeto 600 miliona dolara na godišnjem nivou, jer je iračka nafta skuplja za 31 dolara po barelu.

Potraga za drugim snabdevačimaUkoliko ne bude skorog primirja u Ukrajini, nafta i naftni derivati svakako će biti još skuplji i teže će se do njih dolaziti. Zbog toga, razloga za brigu imaju građani, jer će prevoz biti skuplji, a tim i cene svih roba, kao i privreda, pogotovo veliki izvoznici na rusko tržište. Transport robe do Rusije je komplikovan zbog promene ruta, rizika, čekanja na granicama i sada jedna tura do te zemlje umesto 4.000 košta i po 12.000 dolara. Kamion koji je prevozio robu iz Srbije u Rusiju bio je ranije na putu oko dve nedelje, a sada dvostruko više.

Posle izbijanja rata u Ukrajini troškovi prevoza su povećani 30% i od tada se stalno uvećavaju. Zabrana uvoza ruske sirove nafte JANAF-om u Srbiju po oceni stručnjaka za energetiku, ne bi trebalo da značajnije utiče na poskupljenje goriva na domaćem tržištu. Oni navode da je jedna od mogućnosti da se nabavi bar deo ruske nafte naftovodom Družba, koji se kod Siska u Hrvatskoj uključuje u JANAF, ali da je pitanje kakve su mogućnosti za zakup kapaciteta. Stoga je neophodno tražiti nove izvore snabdevanja, pre svega na Mediteranu i Bliskom istoku.

Procene su da Srbija može da nadomesti količinu od 16% ruske nafte nabavkom iz drugih zemalja.

Sada se iz Iraka uvozi više od 45% potrebnih količina nafte, iz Kazahstana oko 10%, a iz Norveške oko 1%. Pre 2014. godine, do prvih sankcija EU prema Rusiji, uvoz ruske nafte je bio veći, ali je od tada NIS počeo da je nabavlja i iz drugih izvora, plašeći se da će biti sve teže nabavljati taj energent iz Rusije. Ove godine je povećan uvoz ruske nafte jer je bila jeftinija nego od drugih snabdevača.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu da će problem nedostatka nafte usled zabrane uvoza iz Rusije rešavati povećanjem zaliha sirove nafte, koje su sada na dvomesečnom nivou, koje bi uz stabilne rezerve naftnih derivata dale dodatnu sigurnost u slučaju poremećaja na tržištu.

Razmatra se doprema sirove nafte i derivata preko luka u bližem i širem regionu, prevashodno morskih – Bar, Ploče, Zadar, Omišalj, Rijeka, Drač, Solun, Burgas i Konstanca, ali i sve opcije transporta od tih luka do domaćih skladišta – rečni i železnički transport, kao i cevovodima, što je najjeftinije, i drumskim putem.

Stručnjaci navode da su uvozni pravci derivata nafte mogući iz evropskih zemalja, jer u Srbiji posluju i evropske kompanije – austrijski OMV, mađarski MOL, grčki Helenik Petroleum, hrvatska INA i drugi.

Poslovanje NIS-a, kako tvrde u toj kompaniji, obavlja se i dalje neometano i fokusirani su na očuvanje stabilnosti tržišta. Rafinerija u Pančevu radi redovno, prati se situacija i analiziraju potencijalni scenariji, poručuju iz NIS-a.

Teško je naći alternative drumskom prevozu

Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije smatra da možda neće biti problem da se nađe zamena ruskoj nafti, ali će svakako morati da se traži rešenje kako da se ta nafta prerađuje u pančevačkoj rafineriji.

– Naša rafinerija ima postrojenja projektovana za preradu ruske nafte REB (Russian export blend), kojoj je po kvalitetu najpribližnija iračka nafta – kaže Mićović za B&F. On dodaje da ne bi bila novina i da se nafta do rafinerije transportuje autocisternama, što poskupljuje njen transport, ali da je i to bolje od nestašica.

Mićovića brine to što su cene goriva u Srbiji nerealno niske, jer su organične od februara ove godine uredbom Vlade, što nije održivo na duži rok. Cene goriva, kako ističe, je moguće na taj način kontrolisati najviše dva meseca, a svaki duži period vodi u nestašice, pogotovo što je ovogodišnja potrošnja veća za 17% nego u 2021. godine u istom periodu.

Nova situacija na energetskom tržištu će tražiti da se preispitaju i mogućnosti prebacivanja dela drumskog prevoza robe na železnicu i vodni saobraćaj.

– Teško je u kratkom roku preorijentisati se na nove vidove transporta robe, pogotovo što železnica ima ograničene kapacitete, a za transport vodom je takođe potrebna nafta – ukazuje Mićović.

Sličnog mišljenja je i Slavoljub Jevtić, predsednika Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata Transport i logistika. On navodi da je železnička infrastruktura nedovoljno razvijena, nema organizovanih kargo vozova, a i postoje određena vremenska ograničenja za transport osetljive robe koja se izvozi i nije moguće naći zamenu drumskom prevozu, koji će po njegovim rečima svakako biti sve skuplji.

– Imamo luke u Pančevu i Novom Sadu, koje imaju nedovoljne kapacitete. Izvoz bi mogao da ide i preko bugarske luke Kostanca, ali bi taj transport bio duži 10 do 15 dana, što bi donelo veći trošak – kaže Jevtić za B&F.

Kako je dodao, očekuje nas teška godina, jer će sve cene da rastu zato što trećinu cene prevoza čine troškovi goriva.

– Do krize smo mogli da obavimo četiri do pet tura mesečno do Rusije, sada tri do četiri. Nema vozača, iako su povećane dnevnice i plate, a poskupele su putarine u Evropi. Sve to utiče na cenu prevoza i mnogi će odustajati od izvoza. Dobro je da još nema smanjenja količine robe koja se prevozi do izvoznih tržišta, mada bi bilo najbolje da govorimo o povećanju – komentariše Jevtić.

Iz Ministarstva saobraćaja se još ne oglašavaju o alternativnim vidovima prevoza robe u situaciji kad se očekuje poskupljenje goriva ili nestašice. Navode da se u poslednje vreme mnogo radi na obnovi železničkog saobraćaja, ali da se u kratkom periodu ne može nadomestiti ono što je bilo zapušteno više decenija.

Izvor: Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: YouTube/PrintScreen (JANAF)