Ovo su zemlje Evrope sa najopasnijim putevima za vozače kamiona
U Bugarskoj, Poljskoj i Češkoj nalaze se najopasniji putevi u Evropi za vozače kamiona, pokazalo je najnovije istraživanje kompanije SNAP.
SNAP je jedan od vodećih sistema pametnog plaćanja u transportnoj industriji širom Evrope, za usluge kao što su parkiranje, pranje, gorivo… Analizirajući podatke iz poslednjih 10 godina, rangirali su puteve u Evopi, po tome koliko su opasni za vozače kamiona. Rangiranje je obavljeno upoređivanjem prosečne godišnje stope fatalnih sudara teretnih vozila, sa ukupnom putnom mrežom u zemlji.
Ovo su rezultati prema „oceni opasnosti“
- Bugarska 369
- Poljska 185
- Češka 162
- Rumunija 162
- Litvanija 155
- Nemačka 143
- Luksemburg 137
- Slovačka 121
- Velika Britanija 118
- Portugal 118
Analiza stavlja Bugarsku na prvo mesto, sa više fatalnih sudara teretnih vozila godišnje od Poljske i Češke zajedno.
40% svih fatalnih sudara teških teretnih vozila u EU dogodilo se u ruralnim oblastima, što sugeriše da je neophodan razvoj odgovarajuće infrastrukture i van autoputeva.
Komentarišući brojke, Mark Garner, generalni direktor SNAP-a, rekao je da su napravili novu ocenu opasnosti kako bi mogli da upozore vozače na najopasnije puteve na kojima će se voziti u Evropi.
– Ali, surova realnost je da ne postoje bezbedne zone. Svi putevi širom kontinenta nose određene rizike, a vozači treba da budu stalno pripremljeni na promene uslova vožnje, kao i izmene zakona i propisa u zemlji. Naša preporuka je da se uvek upoznate sa rutom pre polaska.
Garner je dodao da je većina vozača teretnih vozila, posebno kada je reč o onima koji su na rutama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, navikla da prelazi izuzetno velike razdaljine, na putevima koji su im manje poznati.
Zemlje sa najmanje opasnim putevima za kamiondžije su Danska, Austrija i Švedska.
Autori istraživanja podsećaju da Ujedinjenje Nacije podržavaju dostizanje cilja „0 smrtnih slučajeva i 0 ozbiljnih povreda izazvanih saobraćajnim nesrećama“, kao i da je ideja da on bude ispunjen najkasnije 2050. godine.
Da bi taj cilj bio ispunjen, potrebno je integralno poboljšanje bezbednosti na putevima širom Evrope. Uprkos tome što je broj nesreća sa fatalnim ishodom u Evropi tokom perioda pandemije pao za 17%, brojke su već počele da rastu, a predviđa se da će u 2022. ukupan rast, nažalost, biti 10%.
