Svetska banka odobrila 90 mil USD za smanjenje čekanja na granicama

Vreme i troškovi trgovanja na zapadnom Balkanu bi trebalo da budu smanjeni zahvaljujući novom projektu Svetske banke „Unapredjenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu“, u ukupnoj vrednosti od 140 mil USD.

Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je kredit od 90 mil USD dolara za taj projekat, kao prvu fazu od ukupno namenjenog iznosa.

Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju među raznim institucijama i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granica.

Na zapadnom Balkanu potrebno je pet puta više vremena da se pređe preko granice nego u mnogim zemljama Evropske unije. Kamioni utroše 26 miliona časova, što je skoro 3.000 godina, čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu – rekla je regionalna direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder.

Projektom će biti obezbeđeno 140 miliona dolara za šest zemalja na zapadnom Balkanu. U prvoj fazi finansiraće se aktivnosti u Srbiji (sa 40 mil USD dolara), Severnoj Makedoniji (30 mil USD) i Albaniji (sa 20 mil USD).

Očekuje se da će se novim merama smanjiti troškovi uvoza i izvoza za više od 10%.

Iako roba sa zapadnog Balkana može ući u Evropsku uniju bez carina, samo 10 do 20% preduzeća iz regiona su izvoznici, podsetila je Svetska banka i ukazala da ispunjavanje svih procedura, kao što su inspekcije i carine, i vreme provedeno na granicama umanjuju efikasnost, povećavaju troškove i onemogućavaju trgovinu.

– U Albaniji, recimo, čak 87% firmi prodaje samo na lokalnom tržištu, 10% izvozi u Evropsku uniju, a samo 3% njih prodaje robu u drugim delovima zapadnog Balkana. Ovaj projekat treba da podstakne trgovinu u regionu smanjujući necarinske mere, vreme provedeno na prelazima, kao i ukupne troškove trgovanja – piše u saopštenju Svetske banke.

Projekat „Unapređenje trgovanja i saobraćaja na zapadnom Balkanu“, kako je objašnjeno, pomoći će trgovinu u regionu uvođenjem sistema gde će se sve odvijati na jednom mestu, digitalno će povezati glavne institucije kako bi se na izvoz i uvoz trošilo manje vremena, unaprediće infrastrukturu na granicama, a finansiraće i uvođenje tehnologije kao što je inteligentni transportni sistem (ITS) i informacioni sistem i upravljanje plovnim saobraćajem (VTMIS).

Bolja infrastruktura, uvođenje novih tehnologija i bolja koordinacija među raznim institucijama podstaći će trgovinu i privredni rast u regionu. Ovim projektom smanjiće se i emisija gasova sa efektom staklene bašte za oko 30.000 tona jer će kamioni koristiti manje goriva čekajući. Instaliraće se i solarni paneli na carinskim zgradama, a finansiraće se i sadnja drveća na parkinzima oko carinarnica – istakla je Linda Van Gelder.

Dodatna korist za zaštitu čovekove okoline kroz taj projekat obezbediće se i zato što će se, zbog digitalizacije, koristiti manje papira, nove i modernije carinarnice biće energetski efikasnije, a uvešće se i sistem ranog upozoravanja radi praćenja rizika od klimatskih promena i mogućih zastoja zbog uslova na putevima.