Ukupan prevoz robe niži nego 2022. – Veliki pad na železnici, drumski raste ali samo iz jednog razloga

Količina robe prevezene u prvom polugodištu 2023, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, beleži pad za 2,2%. U istom periodu, obim rada, iskazan u tkm, manji je za 1,0%. Vazdušni i drumski saobraćaj beleže rast u količini prevezene robe, dok saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima, cevovodni i železnički saobraćaj beleže pad, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Prevoz robe drumskim saobraćajem porastao je za 9,7%, dok je obim rada, iskazan u tkm, manji za 5,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Podaci RZS pokazuju da je za ovaj rast na drumu zaslužan domaći sabraćaj, dok su i uvoz i izvoz u padu.

Unutrašnji prevoz naime beleži rast od 18,3% sa 5.669.000 tona na 6.705.000 tona prevezene robe. U isto vreme, izvoz je bio manji za 3,4% (prevezeno 1.776.000 tona, naspram 1.839 tona u uporednom periodu 2022), a uvoz za 5,4% (prevezeno 1.879.000 tona naspram 1.986.000 u prvoj polovini 2022).

Prevoz u inostranstvu (čiji je, inače, udeo u ukupnom rezultatu drumskog segmenta najamanji), beleži rast od 22,9% – prevezno je 473.000 tona, naspram prošlogodišnjih 385.000 tona.

Prevoz robe u vazdušnom saobraćaju iskazuje rast u količinama prevezene robe od 13,2%, a u obimu rada, posmatrano u tkm, zabeležen je rast od 10,1%.

Železnica beleži pad prevoza robe od čak 17,2%. Kada se posmatra obim rada, iskazan u tkm, pad u poređenju sa prošlom godinom iznosi 22,9%. Bolji rezultati na železnici zabeleženi su jedino u uvozu (27% više u tonama, 1.515.000 t naspram prošlogodišnjih 1.192.000 t). Unutrašnji prevoz robe je manji oko 23% (1.204.000 tona, u H1 2022. 1.569 tona), izvoz oko 24% (1.159.000 tona; H1 2022. 1.523.000 tona), dok je tranzit prepolovljen (487.000 t, naspram prošlogodišnjih 989.000 tona).

Saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima beleži pad u količini prevezene robe od 9,6%, a obim rada, iskazan u tkm, smanjen je za 8,6%.

Transport nafte cevovodima opao je za 4,6% u količini prevezene nafte, a u ostvarenim tkm pad od 5,9%. Transport prirodnog gasa manji je za 9,0%.

Klasične poštanske usluge u prvom polugodištu 2023. godine beleže pad u odnosu na isti period 2022. godine. Kod pismonosnih pošiljki beleži se pad od 18,4%, a kod paketskih pošiljki beleži se rast u odnosu na isti period prošle godine od 72,6%. Usluge platnog prometa beleže pad od 4,6%.

U nastavku je dijagram koji prikazuje kako je izgledao odnos različitih grana saobraćaja tokom prve polovine 2023. godine. Prevoz robe u drumom u Srbiji i dalje drži neprikosnovenu prvu poziciju.

Ukoliko vas interesuje kako je prevoz robe u prvoj polovini godine izgledao po mesecima, pogledajte sledeću tabelu:

 

Broj zaposlenih u saobraćaju u Srbiji 

Kada je reč o zaposlenima u oblasti saobraćaja, skladištenja i veza u Srbiji, ukupan broj u prvom polugodištu 2023. je manji za 1,3% u odnosu na 2022. godinu i iznosi 48.072, umesto 48.709 koliko ih je bilo u istom periodu prošle godine.

Svi sektori beleže blagi pad zaposlenosti, osim vazdušnog saobraćaja, koji beleži rast od 28,2 %  i telekomunikacija sa rastom od 5%. U sektoru kopnenog saobraćaja je ukupno 45.351 zaposleni (u železničkom 10.269, u drumskom 23.177, u gradskom 10.660, cevovodnom 250, u sektoru pretovara 995), u sektoru saobraćaja unutrašnjim plovnim putevima 1.228, a vazdušnom 1.493.

Kompletan izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o prevozu robe tokom ove godine, pročitajte OVDE.

Foto: Pixabay/red_koral_ph