Miloš Tomić, direktor Uprave carina – 2014. godine čak 300 mil EUR veći prihod budžeta od carina

Carina Srbije 2014. godine uplatiće u budžet čak 300 miliona evra više nego 2013. Tako je osnovni zadatak ove službe, ostvarivanje prihoda za državu – ispunjen. Porast prihoda ostvaren je boljom organizacijom i pored toga što se carinske stope usled približavanja Evropskoj uniji smanjuju. Sve je to povod za razgovor sa Milošem Tomićem, direktorom Uprave carina Srbije.

Kako je došlo do ovako velikog rasta naplate carina?

Sa jedne strane mi smo zaduženi da omogućimo što brži protok robe i ljudi preko granica, a sa druge da sprečimo svaki pokušaj šverca i da efikasno naplatimo dažbine. U tome smo uspeli dobrom organizacijom i do 1. decembra smo naplatili 453 milijarde dinara carine. To nije konačna suma, iako je sada već jasno da smo zadatak projektovan Zakonom o budžetu za 2014. ispunili za 96 odsto. Da bude slikovitije, za 14 meseci u budžet se po osnovu carina slilo 315 miliona evra više nego u prethodnom periodu.

Ima finansijskih eksperata koji tvrde da je Srbija samo na nenaplaćenim akcizama na duvan izgubila 400 miliona evra prihoda. Da su fabrike u Vranju i Nišu pred propašću. Šta se najčešće krijumčari?

Mi imamo procenu vlade da je godišnji gubitak od nenaplaćenih dažbina za rezani duvan i cigarete oko 300 miliona evra godišnje i tačno je da je taj šverc u drastičnom porastu. Ove godine zaplenjeno je tri puta više duvanskih proizvoda nego za dve prethodne ukupno. Reč je o oko tri tone rezanog duvana, dok je istovremeno oduzeto i duplo više cigareta – oko sedam miliona komada. Imajte u vidu i da krijumčari tako zarađeni novac investiraju u šverc oružja, pa i narkotika, što je dodatna opasnost. Tako smo imali dve impresivne zaplene od oko 700 kilograma marihuane na prelazu Preševo i 40 kilograma heroina na Gradini. Poređenja radi u proseku se godišnje zapleni 250 kilograma opijata, a mi smo samo u ovoj godini zaplenili gotovo 1,3 tone, što je pet puta više nego za prethodnih 13 godina.

Da li je to navala švercera droge na naše granice, loš rad ranijih godina ili nešto treće?

Ima uvek više uzroka, ali mi nastojimo da idemo korak ispred švercera tako što se neprestano modernizujemo. Savremena oprema je jedan od ključnih faktora za postizanje boljih rezultata, što pokazuje i 10 mobilnih i jedan stacionarni skener za pregled robe, čija je primena dala odlične rezultate. Ne treba zaboraviti da smo skenere nabavili od poznatog kineskog proizvođača „Nuktek”, što takođe svedoči o izuzetnoj i dugogodišnjoj saradnji koju imamo sa Kinom.

Narod živi u uverenju da se kineski proizvodi najviše švercuju, naročito garderoba?

Foto: carina.rs
Foto: carina.rs

Naprotiv, dokaz je da je uvoz kineske robe ove godine opao za dva odsto, a da je prihod od naplate dažbina porastao za sedam odsto. Do toga je došlo, jer su carinici detaljnije proveravali iskazanu vrednost robe i korigovali je kad je bila nerealna. Neposredno po završetku samita u Beogradu, Upravu carina je prvi put posetio najviši zvaničnik kineske carine, ministar Ju Guangdžou, praćen svojim najbližim saradnicima. Kao što znate, 17. decembra 2014. godine potpisan je Okvirni protokol za saradnju koji se odnosi na olakšice pri carinjenju između Kine, Srbije, Mađarske i Makedonije. To znači da ćemo intenzivirati carinsku saradnju u mnogim oblastima, a pre svega na polju pojednostavljenja carinskih procedura, obezbeđivanja olakšica za privrednike, pružanja tehničke pomoći razmenom stručnjaka i organizovanjem obuka za primenu savremene tehnologije. Kina je, inače, Srbiji 2012. godine dala i bespovratnu pomoć od 10 miliona juana, a Upravi carina je u sklopu toga odobrena nabavka osam uređaja za kontrolu tečnosti vrednih 440.000 evra. Ti uređaji su prošli neophodna testiranja i njihovo puštanje u rad je sada pitanje trenutka.

Preko Srbije vode najkraći putevi za jug i istok Evrope, ali mi nismo u EU i tranzit je usporen. Preti nam da nas jednostavno preko Rumunije, mosta kod Vidina i Bugarske zaobiđu.Šta se čini na olakšavanju prolaska pre svega robe?

Uveliko smo odmakli u procesu uvođenja Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema – NCTS, što je preduslov za pristupanje Evropskoj uniji. Planiramo da već krajem januara bude dostupno samo elektronsko podnošenje tranzitnih deklaracija. Međutim, moram da naglasim da je reč o planu, jer ne zavisi sve od naše službe. U ovom trenutku u sistem NCTS uključene su sve carinske ispostave, 21 špedicija elektronski podnosi tranzitne deklaracije i do sada je, koristeći taj sistem, kroz Srbiju prošlo oko 1.500 kamiona. Ovo je za nas prioritet, jer smo mi izrazito tranzitna zemlja. Dok se ovaj sistem ne uvede ostaju papirne deklaracije, veće bankarske garancije i sve to usporava i poskupljuje prevoz robe. I Makedonija je počela da elektronski posluje, kao i Hrvatska, Mađarska, pa smo mi postali prepreka na Koridoru 10, jedini prekidamo lanac sigurnog transporta. Ukoliko dođe do odlaganja uvođenja ovog sistema, prevoznici bi mogli da se preusmere na Koridor 4 kroz Rumuniju i Bugarsku, a tada nam preti gubitak od 30 do 50 miliona evra godišnje. Tu bi izgubili i bankari, auto-servisi, hoteli, putari… Možda ovo nije najinteresantnije za vaše čitaoce, ali je za privrednike najbitnije. Zato smo i objavili besplatnu veb-aplikaciju za pristup Novom kompjuterizovanom sistemu, koja je namenjena pre svega malim i srednjim preduzećima, to jest onima koji zbog nedostatka sredstava nisu mogli samostalno da je nabave na tržištu. Interesovanje je veliko, što pokazuje i činjenica da je već više od 50 kompanija izrazilo želju da pristupi tom sistemu.

Postoje li još neke olakšice koje je Uprava carina već uvela ili to namerava da uradi?

Od 1. septembra ove godine stvoreni su uslovi za uvođenje sistema „Ovlašćenih privrednih subjekata”, koji predstavljaju najznačajniju novinu u carinskom zakonodavstvu. Kada kompanije od nas dobiju ovaj status predstavljaju pouzdanog partnera i samim tim koriste veći broj pogodnosti u carinskom postupku. Do sada su četiri firme podnele zahtev i sada ih proveravamo. Očekujem da će već u januaru prvi sertifikat biti izdat. Neki od različitih vidova pojednostavljenih postupaka koriste 423 kompanije, 309 firmi „po fakturi” i 74 firme ima mogućnost takozvanog kućnog carinjenja. Neke imaju te povlastice samo u izvozu, neke u uvozu, a neke i za jedan i za drugi postupak. Tu su recimo „Toza Marković”, „Simpo”, „Železara Smederevo”, dok kućno carinjenje ima „Filip Moris”, „Koka-Kola”, „Holcim”…

Autor: Goran Volf

Izvor: Politika

Podeli na društvenim mrežama: