Da li pad nemačke privrede utiče na Srbiju i šta pokazuju najnoviji rezultati?
Nemačka privreda koja je prošle godine poslovala u minusu i zabeležila pad od 0,3% na međugodišnjem nivou, u isto vreme sa Srbijom je ostvarila natposečni rast robne razmene i izvoza. Robni izvoz Srbije zabeležio je 4,3 milijarde evra što je u poređenju sa 2022. godinom, rekordni rast od 14%.
Kako piše Blic Biznis, Nemačka i pored svojih problema, nije odustala od srpskog tržišta, a ukupna trgovina robom i uslugama između Srbije i Nemačke bila je uravnotežena – suficit kod usluga iznosio je isto koliko i deficit u robnoj trgovini.
Tako je ukupna razmena robe i usluga dve države u 2023. godini iznosila 11,2 milijarde evra. Od toga je srpski izvoz bio 5,6, milijarde evra, koliko i ukupan uvoz iz Nemačke. Kada je reč samo o robnoj razmeni između dve države, ona je prošle godine iznosila 9,1 milijardi evra, 10,9 odsto više nego u 2022.
– To su dobri rezultati koji pokazuju da usporavanje nemačke privrede nije ostavilo posledice na našu. Nije se odrazilo na nas jer su nearchoring procesi, odnosno skraćivanje dobavljačkih lanaca i okretanje dobavljačima sa bližih destinacija, iz Srbije i Zapadnog Balkana, amortizovali ili nadjačali negativne efekte usporavanja globalne, evropske i nemačke privrede. Tako je Nemačka ostala prvi spoljnotrgovinski partner u prošloj godini gde smo zabeležili dalji rast međusobne razmene i srpskog izvoza, a stigle su i nove nemačke investicije – tvrdi predsednik PKS Srbije Marko Čadež za taj portal.
Kako Čadež navodi, sa nemačkim partnerima prošle godine je trgovalo, uvozilo i izvozilo ukupno 11.653 firmi iz Srbije.
Statistika pokazuje i da razmena usluga Srbije i Nemačke beleži značajan rast od 19 posto u 2023. godini u poređenju sa 2022 i da iznosi 2,119 milijardi evra. Od toga naš izvoz u Nemačku je zabeležio iznos od 1,308 milijardi dok je uvoz bio 810,6 miliona evra.
Predsednik PKS kaže da je veliko interesovanje zapadnoevropskih kompanija za dobavljače iz Srbije i sa Zapadnog Balkana, a dokaz za to je, kako smatra, i veliki skup InterConnect koji se održava 17. i 18.aprila kada će u Beograd doći 17 velikih kompanija, među kojima najviše nemačkih. To opisuje kao šansu za naše kompanije iz metaloprerađivačke i industrije gume i plastike da se predstave i počnu pregovore o uključivanju u njihove lance snabdevanja.
U Nemačkoj je prošle godine počela i primena Zakona o dužnoj pažnji u lancu nabavke, koji je obavezivao blizu 600 njihovih kompanija sa 3.000 i više zaposlenih, da urade procenu rizika dobavljača kako bi dokazale da se u celom lancu snabdevanja poštuju ljudska prava i da nema negativnih uticaja na životnu sredinu. Pod lupom se lane našlo i oko 100 velikih srpskih kompanija, koje upošljavaju oko 60.000 ljudi, a da bi se prilagodile ovim standardima i regulativi, PKS odnosno Responsible business HUB, koji je osnovan uz podršku GIZ-a, organizovala je brojne obuke za domaće kompanije, koje su nemački dobavljači.
