Hranu na CEFTA tržište izvozi 1.720 kompanija iz Srbije
Na CEFTA tržište prošle godine 1.720 kompanija iz Srbija izvezlo je poljoprivredno-prehrambene proizvode u vrednosti od 1,34 milijarde evra, što je 6,8 odsto više nego 2022. godine. Agrarni stručnjaci smatraju da postoji prostor za dodatno povećenje plasmana, pre svega tradicionalnih proizvoda, poput ajvara, kao i organskog voća i povrća.
– Za naše primarne poljoprivredne proizvođače i proizvođače hrane, ovaj sporazum omogućava jednostavniji i povoljniji pristup tržištima regiona, smanjujući carinske barijere, pojednostavljujući administrativne procedure. Ovo rezultira povećanom konkurentnošću naših proizvoda i otvaranjem novih mogućnosti za izvoz, što može značajno doprineti rastu poljoprivrednog sektora u Srbiji – kazao je agenciji Beta agroanalitičar i predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress Goran Đaković.
On je podsetio da su svi bili skeptični kada je CEFTA bila samo ideja, te da bi danas, da nije kršenja sporazuma od strane institucija u Prištini, on bio uspešan u potpunosti
– Tržišta Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije su tradicionalno važni partneri za Srbiju zbog geografske blizine, kulturnih sličnosti i dobro razvijenih trgovinskih odnosa. Mi na tržište CEFTE godišnje izvezemo proizvode vredne više od 4,5 milijardi evra i tu najviše zapravo imamo hranu i poljoprivredne proizvode a ostatak su električna energija, automobili, obuća i lekovi – kazao je Đaković i dodao da je prednost Srbije kvalitetno i plodno zemljište i duga tradicija u poljoprivrednoj proizvodnji.
Kako objašnjava, Srbija je veliki svetski igrači u pogledu kukuruza, maline, jabuke i brojnih drugih proizvoda, a blizina i poznavanje tržišta u okruženju olakšavaju poslovanje.
– Manji troškovi transporta, brža isporuka, kao i slične poslovne kulture i regulative, čine ova tržišta prirodnim izborom za plasman naših proizvoda. Ova tržišta takođe omogućavaju brzu apsorpciju viškova proizvodnje, što je posebno važno za sezonske proizvode i u slučaju promene tržišnih uslova. Treba naglasiti da smo mi glavni snabdevači osnovnim životnim namirnicama kako Crne Gore tako i dobrim delom Severne Makedonije – kazao je Đaković i dodao da postoji potencijal za povećanje izvoza na CEFTA tržišta, pre svega organskog voća i povrća, prerađenih mesnih proizvoda, mlečnih proizvoda i specijaliteta kao što su ajvar i džemovi.
Smatra da tome treba dodati i zaštitu geografskog porekla kao dela strategije nastupa na tržištu jer se time dodatno daje na vrednosti porizvoda koji se plasiraju. Prema njegovim rečima, najveće prepreke za bolje funkcionisanje tog sporazuma o slobodnoj trgovini su administrativne i carinske barijere koje i dalje postoje, uprkos sporazumu, kao i nedovoljno harmonizovani standardi između zemalja članica.
Prema podacima Privredne komore Srbije, Bosna i Hercegovina je, u okviru CEFTA soprazuma, na prvom mestu liste uvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije, pa je tako 2023. plasman iznosio 598 milion evra, pet odsto više nego lane.
Na drugom mestu bila je Crna Gora, koja je lane uvezla poljoprivreno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 367 mil evra, što je bio rast od 10 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je treća bila Severna Makedonija sa uvezom od 278 mil evra, što je bilo 0,7 procenata više nego godinu pre.
Najviše smo izvezli vodu, piće, kolače i žitarice
Srbija je u prošloj godini na tržište CEFTA od poljoprivredno-prehrambenih proizvoda najviše izvozila flaširanu vodu i druga bezalkoholna pića, peciva, kolače i biskvite i druge prehrambene proizvode, preparate za ishranu životinja, kao i kukuruz, pšenicu, brašno, suncokretovo ulje.
Direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica Žita Srbije, koje okuplja više od 60 kompanija, Sunčica Savović, kaže da CEFTA tržište i Italija beleže rast uvoza srpskih žitarica tokom prethodnih nekoliko godina, posebno pšenice. Kako je navela, samo je lane izvezeno poljoprivrednih proizvoda na CEFTA tržište u vrednosti 309,37 miliona evra.
Ubedljivo najveći kupac srpskih žitarica među članicama CEFTE prošle godine bila je Bosna i Hercegovina. Plasman kukuruza, koji je još najvažniji izvozni ratarski proizvod Srbije, i dalje u najvećoj meri ide preko rumunske luke Konstanca.
Savović smatra da je za poboljšanje plasmana na CEFTA tržište neophodno investiranja u rekonstrukciju infrastrukture železnica Srbije, kako na teritoriji Vojvodine, tako i kompletna rekonstrukcija pruge Beograd-Bar, koja bi omogućila transport većih količina od 800 do 1.000 tona po kompoziciji za Crnu Goru i dalje destinacije.
Srbija ove godine predsedava Sporazumom o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA) čije su potpisnice Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Privremena administrativna misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa UN Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
