Predstavljen PAKET MERA za pomoć PRIVREDI vredan 5,1 milijardu evra

Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež predstavili su u utorak (31.marta 2020. godine) paket ekonomskih mera za ublažavanje posledica na privredu u usled epidemije koronavirusa, vredan 5,1 milijardu evra.

Mali je rekao da je reč o sveobuhvatnim merama na kojima se radilo prethodnih desetak dana i da je njihov glavni cilj je očuvanje stečenog nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima koja su najviše pogođena ovom krizom izazvanom epidemijom koronavirusa, rekao je ministar finansija

Paket ekonomskih mera države podrazumeva ukupno devet mera, sa procenjenim efektom u visini od 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra.

Od tih devet, tri su mere poreske politike, po dve su direktna pomoć privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti privrede, a kao ostale mere navodi se moratorijum dividendi do kraja godine i fiskalni stimulans – odnosno direktna pomoć svim punoletnim građanima.

Koja preduzeća mogu da računaju na pomoć? 

Pošto je cilj mera da se očuva zaposlenost u toku trajanja vanrednost stanja, kao i da se pomogne privrednim subjektima kojima je otežano poslovanje tokom vanrednog stanja, mere se ne primenjuju na privredne subjekte koji su:

  • Tokom vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja)
  • Privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja, odnosno pre 15.03.2020. godine.

Izvor: Privredna komora Srbije

Šta je definisano merama za pomoć privredi

PRVI SET MERA

Prvi set mera pretpostavlja u najvećem delu odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije od početka 2021. godine. Reč je o tri mere:

1. Odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, tokom trajanja vanrednog stanja, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021. godine. Cilj je povećanje likvidnosti svih privrednih subjekata u privrednom sektoru koji isplaćuju zarade zaposlenima. Takođe, ova mera se odnosi na odlaganje plaćanja poreza na prihod od samostalnih delatnosti svih preduzetnika. Svi poslodavci koji se opredele da koriste ovu meru mogu da koriste odlaganje plaćanja troškova poreza i doprinosa na zarade do početka 2021. godine, a nakon toga se ostavlja mogućnost daljeg odlaganja plaćanja ovih troškova najduže do 24 meseca bez obaveze plaćanja kamate na zahtev poreskog obveznika. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve poslodavce bez obzira na njihovu ekonomsku snagu.

2. Odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu. Cilj je povećanje likvidnosti poreskih obveznika putem odlaganja plaćanja akontacija za porez na dobit za 2020. godinu koje dospevaju u drugom kvartalu 2020. godine. Osnovni uslovi za primenu ove mere su identični za sve obveznike poreza na dobit bez obzira na njihovu ekonomsku snagu. Za poreske obveznike na koje se mera odnosi, osnovni uslovi za primenu su identični bez obzira na ekonomsku snagu konkretnog poreskog obveznika.

3. Oslobađanje davalaca donacija od obaveze plaćanja PDV-a. Osnovni cilj ove mere je da se od plaćanja PDV oslobode oni donatori koji svoje proizvode, odnosno proizvode čijim prometom se bave, doniraju ustanovama koje su neposredno uključene u aktivnosti koje imaju za cilj sprečavanje širenja i lečenje građana od bolesti covid-19.

DRUGI SET MERA

Drugi set mera odnosi se na direktna davanja preduzećima, isplatu pomoći u visini minimalne zarade za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, odnosno subvencije 50% minimalne zarade velikim preduzećima, čiji zaposleni su poslati na prinudni odmor, zbog smanjenog obima poslovanja ili potpune obustave rada.

1. Direktna pomoć preduzetnicima koji se paušalno oporezuju i koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima u privatnom sektoru – uplata pomoći u visini minimalca (za vreme trajanja vanrednog stanja- pretpostavka 3 meseca).

Preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima je data ekonomska pomoć u visini neto minimalne zarade za svako lice koje kod njih ima status zaposlenog.

2. Za velika preduzeća uplata pomoći u visini 50% minimalca za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada (član 116 i 117. Zakona o radu). Kod ovog seta mera je napravljena razlika u načinu primene po osnovu ekonomske snage obveznika. Naime, pošlo se od pretpostavke da su privredni subjekti koji su razvrstani kao velika privredna društva imaju značajno veću ekonomsku snagu u odnosu na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lice.

Za pravna lica koja su klasifikovana kao velika, pomoć je opredeljena srazmerno broju lica koja ovi poslodavci zadržavaju u radnom odnosu iako je za radom tih lica privremeno prestala potreba. Shodno tome, ovaj set mera je usmeren na to da država efektivno podnese deo tereta isplate naknada zarada licima za koje je nastupio prekid rada, a koja poslodavci (velika pravna lica) zadržavaju u radnom odnosu. 

U vezi sa primenom ove mere, posebno bi trebalo imati u vidu da se ne ulazi u poslovnu politiku poreskih obveznika – velikih pravnih lica, niti se ograničava broj zaposlenih kojima se utvrđuje prekid rada (ali ne i prekid radnog odnosa), niti se na bilo koji način utiče na obim prava koji zaposleni ostvaruju u toku prekida rada. S druge strane, predloženim merama poslodavci se u dovoljnoj meri stimulišu da održe postojeći nivo zaposlenosti, dok se u slučaju preduzetnika, malih, mikro i srednjih pravnih lica, većim obimom prava dodatno jača likvidnost u cilju održavanja poslovanja, odnosno odustajanja od pokretanja postupaka prestanka obavljanja poslovanja.

TREĆI SET MERA

Cilj trećeg seta mera je očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije prouzrokovane pandemijom covid-19 virusa. Ovim programom Vlada Republike Srbije želi da minimizira spoljne uticaje (pad tražnje, prekid lanaca snabdevanja i dr) i njihove posledice (smanjene zaposlenosti, nelikvidnost i dr) na poslovanje srpske privrede.

Program predviđa dve mere.

1. Program za dodelu kredita za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, poljoprivrednih gazdinstava i zadruga koji su registrovani u relevantnom registru preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Izvor: Vlada Srbije/N1info

2. Garantne šeme za podršku privredi u uslovima covid-19 krize za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za kompanije iz segmenta preduzetnika, mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, kao i poljoprivrednih gazdinstava preko komercijalnih banaka koje posluju u Republici Srbiji. Ukupna vrednost programa predviđenih ovom merom iznosi 264 milijarde dinara (oko 2,2 milijarde evra).

Izvor: Vlada Srbije/N1info

OSTALE  MERE

  • Uplata direktne pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Republike Srbije;
  • Moratorijum dividendi do kraja godine, osim za javna preduzeća.

Kada privreda može računati na pomoć za isplatu plata? 

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, ali i velike kompanije, prvu tranšu najavljene novčane pomoći za isplatu zaposlenima trebalo bi da dobiju tokom maja, najavio je ministar finansija Siniša Mali dan nakon predstavljanja ekonomskih mera.

Kako je pojasnio, sredstva će biti prebačena na poseban račun preduzeća, koja će zatim novac rasporediti zaposlenima. Privrednici mogu očekivati da im država polovinom maja uplati prvu trećinu sredstava, posle otprilike mesec dana sledi druga tranša, a onda i poslednja trećina.

– Isplata će ići u delovima da ne bi došlo do zloupotreba, da neko ne bi uzeo pare i iskoristio ih za neke druge namene, a ne za plate radnika – pojasnio je Siniša Mali.

Ipak, zasad nema preciznog uputstva kako i kada će se zainteresovana preduzeća prijavljivati za ovaj program. Siniša Mali je istakao da će narednih dana biti donet pravni okvir za rešavanje ovih pitanja, kao i načina isplate, odnosno prebacivanja sredstava privredi.

 

Podeli na društvenim mrežama: