3D štampa: revolucija za proizvodnju i logistiku

U Luci Roterdam nedavno su postavljeni prvi vezovi koji su, umesto tradicionalnom metodom livenja čelika, izrađeni uz pomoć 3D štampača. Na taj način, kako su Holanđani saopštili, ne samo da su napravljeni brže, već i bliže mestu na kome će biti postavljeni, što je dodatni plus za održivost proizvodnje i „koristan test da li možemo brzo proizvesti male serije, u odnosu na uvoz iz Kine“.

Na pragu smo doba u kome ćemo moći da „odštampamo“ gotovo sve što poželimo – od cipela za večernji izlazak, preko igračaka i alata, pa čak do objekata za stanovanje! Zvuči nerealno? Globalno tržište aditivne proizvodnje u 2019. godini premašilo je 10 milijardi dolara, pokazuje analiza kompanije DHL, a analitičari očekuju da će se ono udvostručiti na svake 3 godine. Primer iz Holandije samo je jedna od ilustracija koja pokazuje da ni tradicionalne privredne grane – kao što je lučka delatnost, nisu odolele.

Posledice razvoja industrije 3D štampe su očekivane u i segmentu logistike, a 3D print (sa idejom da revolucionarno izmeni i način i mesto proizvodnje mnogobrojnih artikala), u bliskoj budućnosti mogao bi da bude jedan od glavnih disruptivnih trendova u logistici.

– Prva stvar jeste reorganizacija lanca snabdevanja, na način da bi deo robe koja se ranije proizvodila na dalekoistočnim tržištima mogao biti nabavljen od bližih izvora, odnosno iz Severne Amerike ili Evrope. Time bi se smanjivao obim pomorskih i avio isporuka iz tog dela sveta – smatra Antonio Zrilić, supply chain ekspert i osnivač konsultantske firme Logiko d.o.o.

Sledeća velika promena, prema njegovim rečima, odvijala bi se u smeru povećanja tržišnih niša, te sve većeg prilagođavanja („customizacije“) pojedinih proizvoda posebnim zahtevima kupaca. To bi značilo opadanje nivoa zaliha, zbog sve veće nabavke i proizvodnje na osnovu porudžbine („procurement-to-order“ i „make-to-order“), što bi dovelo do smanjenja potreba za skladištenjem, ali i uzrokovalo sve kraće vreme od porudžbine do isporuke, odnosno potrebu za preciznijim i tačnijim zalihama.

 Zamislite samo koliko bi se smanjila količina nepotrebnih veličina odeće i obuće u lancu snabdevanja, ako se isporučuje samo ono što je naručeno, bez ostatka ekstremno malih i velikih veličina i manjka onih koji se najviše traže, ističe Zrilić u razgovoru za PlutonLogistics.

Ovo praktično označava novo „mešanje karata“, jer će – uz nešto veću cenu (možda čak i značajno veću cenu proizvodnje po jedinici proizvoda), doći do smanjenja zaliha i troškova transporta, odnosno ukupnog smanjenja troškova kanala distribucije.

– Da li će to značiti isti ukupan trošak, veći ili manji, to će budućnost pokazati – smatra Zrilić.

Sa intezivnijom ekspanzijom aditivne proizvodnje, čitav jedan novi sektor logističke industrije bavio bi se skladištenjem i isporukama sirovina koje „hrane“ 3D štampače. U perspektivi, kada budu postali pristupačni za širu javnost, na tržištu če se povećati kućna potražnja, pa tako i dostava materijala. Umesto masovnih isporuka različitih sitnih potrepština (koje su doživele bum tokom pandemije), mogle bi da se masovno isporučuju sirovine – od kojih je te iste predmete moguće odštampati u kućnoj radinosti.

Logistika rezervnih delova

Osnovni princip 3D štampe se zasniva na proizvodnji delova dodavanjem materijala u slojevima. Svaki sloj predstavlja veoma tanak nanos materijala koji je zasnovan na preseku digitalnog modela objekta. Samim tim, 3D štampanje može se definisati kao postupak pravljenja fizičkog objekta iz trodimenzionalnog digitalnog modela, najčešće polaganjem velikog broja uzastopnih tankih slojeva materijala.

Proizvodi koji se 3D štampaju mogu biti od različitih materijala, od plastike, preko keramike, do metala – a novi materijali pomoću kojih se štampa se uvode neverovatnom brzinom.

Iako je sa disruptivnim tehnologijama i inovacijama teško predvideti gde će imati najveći uticaj, ono što je već sada jasno jeste da se ovde ubraja logistički sektor povezan sa servisiranjem rezervnih delova. Širom sveta, milijarde se troše na zalihe rezervnih delova potrebnih za različite mašine – od automobila do rendgena. Nije potrebno puno mašte da razumemo prednosti za inženjera ili logističara u proizvodnji zaduženog za nabavku delova, koji će biti u mogućnosti da preuzme dizajn rezervnog dela iz online biblioteke, „isprinta“ ga na 3D štampaču, a zatim ugradi u vrlo kratkom vremenskom razdoblju. To će smanjiti potrebu za distributivnim skladištima rezervnih delova, kao i za njihovim zalihama.

Jedan od zanimljivih primera kako velike kompanije percipiraju značaj 3D štampanja, jeste Additive Manufacturing Campus u Minhenu, koji je sredinom prošle godine otvorio automobilski gigant BMW Group. Centar ima oko 80 saradnika i upravlja sa oko 500 sistema za preradu metala i polimera, sa još 50 mašina koje rade na drugim proizvodnim lokacijama širom sveta. Njihov cilj je da industrijalizuju metode 3D štampanja za automobilsku proizvodnju i da implementiraju nove koncepte automatizacije u procesni lanac.

3D štampa u građevinarstvu 

Natura Eco, članica Naučno-tehnološkog parka Čačak, bavi se projektovanjem i izradom inovativnih rešenja u oblasti aditivne industrije i projektovala je prvi prototip 3D građevinskog štampača u Srbiji. Njihovi partneri su etablirane kompanije, kao što su Lafarge BFC, BASF tj. MBCC, ABB i druge, kao i akademska zajednica – pre svega Građevinski fakultet u Beogradu. Natura Eco trenutno je u fazi pripreme štampe prvog objekta u ovom delu Evrope.

Direktor Nikola Rakić u razgovoru za PlutonLogistics ističe da 3D štampa svakako omogućava da se ubrza „transport“ do kupca, jer se u najvećem broju slučajeva može se eliminisati tradicionalni način „isporuke“: avion, brod, kamion… U svetu, kako navodi, broj kompanija koje se bave ovom delatnošću sve je veći. Usluga se u ovoj industriji u oko 60% slučajeva isporučuje on-site, a predviđanja kažu da će do 2025. ta brojka narasti do 85%. Takođe, cilj u 3DCP (3D Construction Printing) jeste smanjiti vreme transporta kroz pametno planiranje tržište i stvaranje “čvorova” gde se štampa i transportuje klijentu.

– Ne verujem da će tradicionalna logistika nestati, iskreno, ne bih ni želeo, ali će postati mobilnija, brža i jeftinija za kupca, ali to ne znači da će zarada opasti, čak naprotiv. Na primer, u Srbiji će Beograd, Novi Sad i Niš biti glavna čvorišta. Tu ćemo imati centar sa nekoliko štampača koji „cirkulišu“ u svakoj regiji – pa tako klijent iz okoline Ništa neće čekati na štampač iz Novog Sada, već će, po potrebi, broj štampača u Nišu rasti sa brojem zahteva.

Govoreći o vremenskom periodu, kada je realno očekivati intenzivniji uticaj aditivne proizvodnje na logističku industriju, Rakić kaže:

– U Srbiji u naredne 2 do 3 godine maksimalno. U svetu se promene već dešavaju. BMW je otvorio svoj 3D printing HQ i sve što je potrebno štampa ili u Bavarskoj ili svojim 3D printing centrima širom sveta. Tako izbegavaju troškove slanja proizvoda, carinu i tako dalje, već inženjer samo pošalje gcode iz Bavarske u neki drugi centar u svetu i tu se štampa. To je 0 troškova za logistiku.

3D printanje je zapravo sadašnjost – ono je već tu, podseća Antonio Zrilić. Mnoge kompanije, na primer, već koriste benefite printanja rezervnih delova koji se više ne proizvode.

S druge strane, promene mogu biti lagane i zavisiti od mnogo faktora, kao što je pad cene tehnologije. Međutim, tu su i drugi „crni labud“ događaji, kao što je i pandemija korona virusa ili promena zakonske regulative u Evropi i Americi, ili odnos prema strateškim industrijama i sirovinama.

Ukoliko bi, na primer, zbog nestašice pojedinih sirovina u svetu, Evropska unija i SAD odlučile da svoje fabrike prebace bliže matičnim zemljama, to može uticati na sirovine za 3D štampanje i ubrzati implementaciju ove tehnologije na relativno kratko vreme, zaključuje.