I znanje i kapaciteti – Slovenačka logistika pruža sve više mogućnosti za robu iz Srbije

Postoji veliki potencijal za širenje saradnje srpske i slovenačke logistike, a naša zemlja, koja je tokom 2023. dostigla rekordni nivo stranih investicija od preko 4 milijarde evra, postaje sve atraktivnije tržište za slovenačke logističare, istaknuto je 6. juna na Poslovnoj konferenciji o transportnoj logistici u Beogradu. O tome svedoči i najava nekoliko novih linija i servisa koji će dodatno povezati dve zemlje i zahvaljujući kojima će srpske kompanije dobiti dodatnu podršku u svojim izvoznim aktivnostima.

Konferenciju u hotelu Hyatt organizovala je Gospodarska zbornica Slovenije (Udruženje za saobraćaj i Centar za međunarodno poslovanje) u saradnji sa agencijom SPIRIT Slovenija, Slovenačkim železnicama, Lukom Kopar i Slovenačkim poslovnim klubom Beograd, uz podršku Privredne komore Srbije, a prisustvovao joj je veliki broj privrednika, predstavnika medija, državnih institucija…

Prisutne su najpre pozdravile Melita Rozman Dacar, predsednica Udruženja saobraćaja pri GZS, kao i predsednica uprave SŽ- Tovorni promet d.o.o., kao i Vesna Nahtigal, generalna direktorka GZS. Robert Sever, predsednik Udruženja za promet GZS koje okuplja oko 600 kompanija (prevoznika, logističara, luka, železničkih operatera), prezentovao je potom osnovne informacije o logističkoj industriji Slovenije i njenom značaju u privredi te zemlje.

Kompanije u sektoru logistike u Sloveniji zapošljavaju oko 48.000 ljudi i godišnje ostvare 7,2 milijardi evra prihoda, odnosno 7,7% slovenačkog BDP-a. Više od 53% njihovog poslovanja odvija se na inostranim tržištima, naveo je Sever.

– Za Sloveniju, kao tranzitnu zemlju, logistika je veoma važan stub privrede – rekao je.

Milun Trivunac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, podsetio je da u Srbiji u oblasti špedicije i logistike posluje oko 2.500 firmi i istakao da su direktni susreti najbolji način za intenziviranje saradnje i kreiranje novih poslovnih modela, na obostranu korist.

Osvrnuvši se na neke od najznačajnijih tema u oblasti logistike u Srbiji, Trivunac je istakao kontinuirani rast skladišnih kapaciteta, kao i sve veće interesovanje za investicije u intermodalne terminale, gde je aktivan veliki broj privatnih kompanija.

Janez Merlek, generalni direktor kompanije Kombi Adria, predstavio je rad ovog intermodalnog operatera, koji svakodnevno preveze oko 2.400 TEU, odnosno 40.000 tona tereta, zahvaljujući čemu „menja“ preko 1.200 kamiona na drumu i štedi više od 150 tona ugljen-dioksida.

Tokom 25 godina poslovanja, Adria Kombi uspeo je da razvije evropsku železničku mrežu za transport kontejnera, prikolica, izmenljivih karoserija i kamiona koja povezuje glavna industrijska čvorišta širom Evrope. Danas ova kompanija dnevno organizuje između 25-30 vozova.

Merlek je istakao planove za povezivanje budućeg intermodalnog terminala u Batajnici sa slovenačkim čvorištima, pre svega Koprom i Ljubljanom, odakle bi se posle otvorio put za efikasniji i brži transport robe na dalja tržišta.

Anita Dimoski, v.d. pomoćnice ministra za železnički i intermodalni transport, podsetila je da će u Batajnici biti dostupna 3 koloseka (2 pretovarna i 1 „izvlačnjak“), korisne dužine 600-700 metara, zgrada carine, prostor za skladištenje i pretovar kontejnera, upravna zgrada.

Gradski čelnici, podsetimo, sredinom aprila najavili su da će otvaranje batajničkog čvorišta nekoliko puta povećati broj kompanija koje će koristiti Beograd i Srbiju kao mesto za svoj kombinovani železničko-drumski transport. Dimoski je navela da je u pripremi zaključak Vlade o osnivanju preduzeća koje će upravljati terminalom, kao i priprema javne nabavke za lokomotivu.

Raduju nas najave povezivanja sa intermodalnim terminalima u Srbiji, budući da je jedan od naših glavnih ciljeva povećanje prometa kontejnera, istakao je direktor marketinga Luke Kopar Borut Šemrl.

Luka Kopar lani je po prvi put premašila istorijsku granicu od milion TEU u kontejnerskom transportu, a naš cilj je da rezultati nastave još snažniji rast. Kontejnerski teret, uz automobile, jedan je od naših strateških prioriteta, rekao je Šemrl.

Intermodalni terminali su važan činilac razvoja u logističkoj industriji, imajući u vidu da se transport robe vrši na efikasan, ekonomičan i ekološki održiv način, istakao je i generalni direktor preduzeća MBOX Terminals Dejan Nikolić. 

On je najavio i da će nova konekcija između Kopra/Ljubljane i Niša krajem juna biti puštena u rad, čime se otvaraju nove mogućnosti povezivanja i sa drugim evropskim tržištima iz ovog čvorišta.

Na nove usluge i proizvode koje konstantno razvijaju za svoje korisnike osvrnula se i Melita Rozman Dacar, predsednica uprave SŽ Teretni promet, koja je podsetila da železnica mora da se menja u skladu sa onim šta žele njeni korisnici, a svoja iskustva u  železničkom transportu robe podelila i direktorka kompanije EurologSystem Vesna Jovanović.

Šta nedostaje? 

Nakon uvodnih izlaganja, organizovan je okrugli sto na kome su Melita Rozman Dacar, predsednik uprave Luke Kopar Boštjan Napast, predsednik sekcije lučkih špeditera pri Udruženju za saobraćaj i direktor Fining d.o.o. Čedomir Bojanić i zamenik generalnog direktora Trans Cargo Logistic Slobodan Maćić govorili o prednostima i mogućnostima slovenačke logistike.

Trans Cargo Logstics, sarađuje sa nekim od najvećih sistema u Srbiji, poput Zijin-a, a godišnje servisiraju preko 3 miliona tona robe. Zamenik direktora Slobodan Maćić stakao dobra iskustva u radu sa SŽ Teretni promet, kao i nedavno pokrenut veliki projekat transporta šina koji ide preko koparske luke. Sa druge strane, slovenačkim logističarima zamerio je da nedostatak kontinutiteta u aktivnostima na srpskom tržištu, i poručio da se mora napraviti drugačija strategija. Srbija ne sme biti značajna samo u situacijama kada nema drugog tereta, već uvek, jer se sporadičim aktivnostima ne mogu ostvariti veliki rezulztati.

Bilo bi šteta ne iskoristiti iskustvo, znanje i kapacitete koje slovenačka transportno-logistička industrija ima, poručio je.