Nove tehnologije će promeniti našu industriju. Šta možemo da očekujemo?

George Stephenson napravio je svoju raketu 1829. godine. Eugenio Barsanti i Felice Matteucci su izumeli prvi pravi motor sa unutrašnjim sagorevanjem 1853. godine. Edgar Hooley je izumeo makadam 1902. godine.
I to je bilo to.

I dalje prevozimo robu i ljude koristeći motore koji vuku vagone uz čelične šine. I dalje se u velikoj meri oslanjamo na motor sa unutrašnjim sagorevanjem, koji se kreće po asfaltu ili nečem sličnom.
Naravno, vozovi i kamioni danas izgledaju drugačije nego što su izgledali pre sto godina, a uprkos zapanjujućem tempu inovacija, mnogi od njihovih osnovnih elemenata su ostali isti. Da li stvarno radimo najbolje što možemo? Ili se krećemo duž sistema prevoza koji sve više propada?

Ko zna?
Nick Earle ima više od 30 godina iskustva u velikim korporacijama i mladim preduzećima u globalnom IT-u i prevozu. Nedavno je učestvovao u razvoju hiperlupa (hyperloop). Hiperlup je novi oblik masovnog tranzita koji obuhvata prevoz putnika ili tereta u lebdećim vakuumskim cevima pod niskim pritiskom koje se kreću velikom brzinom. Gospodin Earle je dobro upoznat sa problematičnim tehnologijama i njihovim potencijalom ka izazivanju promena u industrijama.

Šta će nam reći o potencijalu novih tehnologiju ka izazivanju promena u našoj industriji? Ko zna?

Koja tehnologija dolazi?
Dostupnost izvodivih tehnologija mora biti početna tačka. Izvodivo je ključna reč za industriju koja se muči sa teškim marginama. Tehnološki izvodljivo i komerijalno izvodljivo se često ne slažu, ali bez ovog drugog svaki izum bi bio bezvredan.
Takođe postoji i pitanje regulacije, koje obično značajno izostaje za inovacijama. Prelako bi bilo reći da je regulacija ta koja sputava inovaciju: nijedna inovacija nije vredna rizikovanja zdravlja ili čak života ljudi. Ali, svakako je tačno da ona može biti kočnica u razvoju novih stvari.
Automatizacija definitivno dolazi, mada, da li je to jednostavna evolucija? Pravim ljudima će još neko vreme biti potrebno da sede u vozilima, a da vozila izgledaju vrlo dobro poznata. Čistija snaga takođe dolazi, ali alternative su , do sada, imale izazove u vidu njihove održivosti u industriji u kojoj vozila predstavljaju alat, a ne životni stil.

Šta je onda to što je istinski revolucionarno?
Ako stavimo dronove na stranu, da li leteći automobili ostaju u svetu Džejmsa Bonda, a kamoli leteći kamioni? I da li su pametni automobili i dalje u osnovi samo automobili koji su prilagođeni i unapređeni za život u 21. veku? Možda moramo radikalnije da razmišljamo. Da li je hiperlup odgovor na ovo pitanje? Gospodin Earl bi mogao da da odgovor.

Važno je zapamtiti da, sama po sebi, tehnologija nije cilj. Ona je važna samo ako pomaže poslovanju da smanji troškove ili poveća prihode, ili, idealno, i jedno i drugo. Stoga je važno pitanje kako ova tehnnologija utiče i menja vaš poslovni model.

Zamislimo, na primer, da je izvodivo upotrebiti bespilotni vazdušni sistem – dron – da pomerite kontejner od šest metara (nije) ili vagon sa 20 osoba (i ovo takođe nije).

Za početak, prevozna kompanija bi morala da zaposli programere, ne vozače, koji bi davali instrukcije dronovima. I zaposlila bi manji broj ljudi zato što bi svaki radnik mogao da ’vozi’ nekoliko dronova. Dronovi bi verovatno smanjili vreme prevoza, što bi moglo uticati na vrstu robe koju kompanija prevozi.
Sa druge strane, mogu se javiti ograničenja prilikom poletanja i sletanja, a opseg bi možda bio znatno manji nego kod kamiona.

Šta sve ovo znači?
Ova pitanja mogu izgledati kao da spadaju u domen fantazije, ali to su vrste scenarija sa kojima će se Gospodin Earle pozabaviti, uz fokus na uticaj koji tehnologije imaju na naše poslovanje.
To dovodi do velikog pitanja. Kako bi naša industrija mogla da izgleda za deset, dvadeset, trideset godina?
To je pitanje koje će  Earle odgovoriti.

Nick Earle je ključni govornik na IRU svetskom kongresu koji će biti održan od 6. do 8. novembra u Muskatu, Oman.

Izvor: iru.org