Šta žele na poslu, koliko rade i zbog čega brinu milenijalaci i generacija Z?

Da li se pitate koliko se razmišljanja prosečnog zaposlenog 25-godišnjaka u našoj zemlji razlikuju od stava njegovih vršnjaka širom sveta? Šta je mladima važno na poslu, kako procenjuju poslodavce, gde vide sebe u budućnosti i šta očekuju? Iako se okruženja u kojima razvijaju svoje karijere od države do države značajno razlikuju, mnogo toga je zapravo vrlo slično – nezavisno od meridijana na kome se nalaze.

Kroz “Global Gen Z & Millennial Survey” kompanija Deloitte svake godine istražuje raspoloženje mlađih generacija širom sveta. Ovoga puta anketirano je preko 22.000 ljudi iz 44 zemlje – tačnije 14.483 pripadnika generacije Z (rođeni između 1995. i 2004. godine) i 8.373 milenijalaca (rođeni između 1983. i 1994. godine).

Inflacija i rast cena, rat u Evropi i klimatske promene – s obzirom na trenutne krize, mladima je sve teže da sa optimizmom gledaju u budućnost. Sa druge strane, mladi su takođe svesni i pozitivnih promena na tržištu i u društvu, i jasno to komuniciraju.

Saopštenje Deloitte Srbija na srpskom jeziku, koje donosi kratak sažetak istraživanja, dostupno je na www2.deloitte.com/rs. Takođe. celokupno istraživanje (na engleskom) možete da preuzmete sa sajta deloitte.com, pa ukoliko imate vremena – srdačno preporučujemo da to uradite. Iz našeg ugla – ovo nije još jedna suvoparna statistika bez kraja, već je publikacija zaista kreirana tako da jasno i zanimljivo prikaže podatke, trendove, promene raspoloženja mladih iz godine u godinu. Dakle, pogledajte i pišite nam svoje komentare na office@plutonlogistics.com. Poziv važi naročito ako ste pripadnik neke od ovih generacija – javite nam da li se uklapate u statistiku ili imate potpuno suprotne stavove. 

PlutonLogistics redakcija je izdvojila nekoliko podataka koji su nam privukli najviše pažnje.

Poslodavci su napredovali od pre pandemije

I generacija Z i milenijalci veruju da su poslodavci postigli napredak u mnogobrojnim oblastima od perioda pre pandemije do danas.

Prema ovogodišnjoj publikaciji, otprilike jedna trećina gen Z i milenijalaca koji rade sa punim ili skraćenim radnim vremenom, izjavila je da su veoma zadovoljni ravnotežom između posla i života, u poređenju sa samo jednim od pet u 2019.

Zadovoljstvo radnim mestom, kao i fleksibilnošću, takođe je u porastu.

Ono što je i dalje nedovoljno, prema mišljenju ispitanika, jeste opšti uticaj kompanija na društvo i životnu sredinu – ispitanici nisu uvereni da poslovanje u širem smislu ima pozitivan uticaj.

Šta brine mlade?

Troškovi života ponovo su najveća briga za generaciju Z i milenijalce.

Otprilike šest od 10 pripadnika generacije Z i dve trećine milenijalaca mišljenja su da će se ekonomija pogoršati ili ostati na istom nivou u njihovoj zemlji u narednih godinu dana. Među njima, mnogi misle da će zbog toga biti teže ili nemoguće tražiti povišicu ili unapređenje, dobiti novi posao ili tražiti veću fleksibilnost na poslu. Njihove ekonomske brige takođe utiču na sposobnost da planiraju svoju budućnost na ličnom nivou, a mnogi kažu da će biti teže ili nemoguće kupiti stan/kuću ili zasnovati porodicu.

Na drugoj poziciji su klimatske promene, a slede nezaposlenost, briga o zdravlju, te lična bezbednost.

Dodatni poslovi su u porastu – jer više od polovine živi od plate do plate 

Dok skoro polovina pripadnika generacije Z veruje da će se njihove lične finansije poboljšati u narednoj godini (44%), kod njihovih starijih „kolega“ taj procenat je niži (35%). U jednom su, sa druge strane, skoro jednoglasni – polovina ispitanika zapravo živi „od plate do plate“ (% generacija Z i 52% milenijalci, što je povećanje od 5 procentnih poena kod obe generacije).

Nezadovoljstvo platama i dalje navodi zaposlene da traže dodatne poslove, iako je to u suprotnosti sa njihovom težnjom za boljom life-work ravnotežom, kao i za skraćivanjem radnog vremena. Čak 46% mladih do 28 godina  uz svoj primarni posao angažuju se na još jednom dodatnom poslu, kako bi sastavili kraj sa krajem.

Među dodatnim poslovima najbolje se kotiraju oni koji se odnose na prodaju proizvoda ili usluga na internetu, bavljenje kratkoročnim honorarnim poslovima kao što su dostava hrane, ili influence angažovanja na društvenim medijima.

Zanimljivo je da iako mreže neki vide kao izvor prihoda, takođe su često ocenjene i kao izvor anksioznosti u vezi sa finansijama: 51% pripadnika generacije Z i 43% milenijalaca kaže da ih društveni mediji navode da kupuju stvari koje ne mogu sebi da priušte.

Iako je novac glavni pokretač za angažovanje na dodatnom poslu, za neke je ovo način i da unovče svoje hobije, primene fokus i proširenje svoju mrežu konekcija.

Posao je važan, ali balans je najvažniji

Iako su u proteklom periodu ispisane stranice i stranice o „tihom odustajanju“ (quiet quitting), skoro polovina generacije Z i milenijalaca kaže da je posao i dalje jedan od ključnih faktora za njihov osećaj identiteta, odmah nakon porodice i prijatelja.

Međutim, među ovim generacijama postoji snažna želja za boljom ravnotežom poslovnog i privatnog.

Generacija Z i milenijalci se, zapravo, više od bilo koje druge generacija dive sposobnosti svojih vršnjaka da uravnoteže životne i poslovne prioritete (26%, odnosno 28%). Istovremeno, na dnu liste osobina vrednih divljena su tradicionalni statusni simboli kao što su poslovna titula, radni staž, materijalna imovina (kuća ili automobil).

Pripadnici generacije Z i milenijalci žele da im poslodavci pomognu, da ih osnaže, kao i da im obezbede obuku i podršku u oblasti donošenja održivijih životnih odluka, kao i da razviju veštine potrebne za prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. Više od polovine pripadnika generacije Z (56%) i polovina milenijalaca (50%) ističu da već dobijaju takvu obuku, ali da će biti od suštinskog značaja da se ovo učenje proširi, jer se procenjuje da je približno 800 miliona radnih mesta širom sveta podložno ekstremnim klimatskim promenama.

Poslodavci mogu – i moraju – da deluju

Dok se kompanije suočavaju sa novim preprekama, za njihov rad na regrutovanju i zadržavanju talenata biće veoma važno da održe napredak koji su postigli, ali da pomognu da se u budućnosti pokrene još veći zamah, poručuju analitičari kompanije Deloitte.