Zašto je neophodno da ugovorim osiguranje robe u prevozu?

Predmet osiguranja prema polisi osiguranja robe u prevozu jeste roba kao i stvari koje pripadaju delatnosti osiguranika, gde se javlja kao njihov vlasnik i/ili za koje odgovoran (ili je primio instrukcije) da ugovori osiguranje u ime nekog drugog i/ili ima osigurljiv interes prema kupoprodajnom ugovoru.

Osiguranje robe u prevozu je potrebno kupcima, prodavcima, uvoznicima, izvoznicima, izvođačima radova, bankama, tačnije bilo kome ko je uključen u prevoz robe. Ko je prema kupoprodajnom ugovoru obavezan da ugovori pomorsko osiguranje (prodavac ili kupac ili obojica) zavisi od uslova prodaje (Incoterms 2010 ili 2020, npr). Ipak treba zapamtiti da samo prema Incoterms pravilima CIF i CIP postoji ugovorna obaveza za osiguranjem. Za druge termine, kao FOB npr, postoji samo komercijalna potreba za osiguranjem i to je u potpunosti na prodavcu ili kupcu da li će da ugovore osiguranje.

Svako ko snosi rizik da pretrpi finansijski gubitak ukoliko je roba izgubljena, oštećena ili uništena ili ko bi imao koristi od uspešnog prispeća robe na odredište ima osigurljiv interes i potrebu za osiguranjem robe u prevozu.Osigurljiv interes se određuje najčešće prema ugovorenom terminu pravila Incotermsa. To pravilo pruža odgovor na pitanje do koje tačke u izvršenju prevoza robe interes za osiguranje ima prodavac, a od koje tačke taj interes stiče kupac robe.

Incoterms predstavlja međunarodni trgovinski jezik između kupca i prodavca definišući na vrlo određen i pojednostavljen način koja strana ugovora o osiguranju ima obavezu da ugovori prevoz ili osiguranje, kada prodavac izvršava obavezu isporuke robe kupcu i za koje troškove je svaka strana odgovorna.

Osnovna svrha i cilj Incotermsa je da osigura prodavcima tj. izvoznicima i kupcima tj. uvoznicima u trenutku sklapanja ugovora primereno regulisanje pravnih i ekonomskih odnosa, kako bi tokom nastanka svojih obaveza, prava i odgovornosti potpuno isključili nesporazume, pogrešno tumačenje odredbi kupoprodajnog ugovora, a samim tim i štetne posledice.

Samo dva termina iz skupa C (CIF i CIP) regulišu obavezu prodavca da osigura robu u prevozu u korist kupca. Kod svih ostalih termina, isključivo je na ugovornim stanama odluka o tome da li i do kog opsega žele sprovestii osiguranje robe koja je predmet kupoprodaje.

Osiguranje robe u prevozu pokriva robu (uključujući skladištenje) za vreme uobičajenog toka prevoza.
Tokom prevoza robe može biti usputnog skladištenja, koja su u okviru uobičajenog toka prevoza. Sve dok je roba u uobičajenom toku prevoza, pokriće se nastavlja.Dobar primer skladištenja koje se ne nalazi u uobičajenom toku prevoza jeste skladištenje prema odluci osiguranika radi svojih pogodnosti. Skladištenje je pokriveno ukoliko se desi u okviru uobičajenog toka prevoza. Skladištenje van uobičajenog toka prevoza nije pokriveno. Međutim, pokriće može da se pruži i za takvo skladištenje ukoliko se roba nalazi pod brigom profesionalnih pakera i skladištara pod uslovom da se plati dodatna premija i da su uslovi skladištenja zadovoljavajući.

Osiguranje robe u prevozu je preporučljivo iz sledećih razloga:

1. Osiguranje robe u prevozu nije obavezno osiguranje, iako je odluka za osiguranje pametna odluka savesnog vlasnika koji štiti svoj imovinski interes.
2. Ako vlasnik imovinskog prava na robi nema sklopljeno osiguranje robe u prevozu onda je zavistan od prevoznika. Mogućnost kompenzacije od strane prevoznika nisu zamena za polisu osiguranja robe u prevozu. U tom slučaju mora da se poznaje zakonodavstvo koje određuje obim odgovornosti prevoznika za tovar, a to je različito za različite vrste grana pravoza – drumskih, železničkih, brodskih i vazdušnih. Uslov za ostvarivanje štete od prevoznika je u svim slučajevima takav da se mora dokazati njegova odgovornost za nastalu štetu, a to je dugotrajan proces. Prevoznik nema osiguran teret, nego može (nije obavezno) osigurati samo svoju zakonsku odgovornost za teret, pri tome se poštuju i ograničenja iz ugovora o osiguranju koja su različita kod različitih osiguranja.
3. Ukoliko se dobije naknada za štetu od osiguravača robe u prevozu onda ne postoji prekid novčanog toka. Naknada od lica odgovornog za štetu iziskuje vreme što može biti od velikog značaja u slučaju velikih šteta.
4. Vlasnik robe ne sme se osloniti samo na prevoznika kako bi mu nadoknadio štetu. Jer prevoznik ima mogućnost da se u brojnim slučajevima oslobodi svoje odgovornosti.
5. Prevoznik će ograničiti svoju odgovornost po koletu/kilogramu. Ukoliko se na teretnicu primenjuju Haško-Visbijska pravila, maksimalna odgovornost prevoznika bi bila 2 SDR po kg ili 667 SDR po koletu, prema tome šta je veće. Vlasnik robe onda mora da proveri da li je ovo adekvatno ili nije. Primeri ograničenja u zavisnosti od režima koji se primenjuje na ugovor o prevozu:

Primer obračuna naknade za štetu (1)

Uvozna pošiljka 200 kartona računarske opreme, ukupna težina 2.000 kg, ukupna vrednost 110.000 EUR – pri preuzimanju primalac utvrdi da je potpuno uništeno 15 kartona (ukupna težina 180kg, zajednička vrednost 46.000 EUR).

U nastavku prikazujemo iznose odštete koju može ostvariti oštećeni u slučaju:

• kada nema sklopljeno osiguranje robe u prevozu i to ostvaruje od prevoznika (tj. njegovog osiguravajućeg društva) – pod uslovom da stvarno utvrdi njegovu odgovornost za nastalu štetu prema odgovarajućem zakonodavstvu: odšteta isplaćena od strane osiguravajućeg društva, a isto tako može biti drugačija jer se pri obračunu poštuju još ograničenja iz ugovora o osiguranju;
• kada ima sklopljeno osiguranje robe u prevozu (pokriće svih rizika, bez učešća).

6. Postoje slučajevi kada se veći broj pošiljaka kumulirana jednom mestu bez znanja i kontrole osiguranika. Npr. u slučaju požara desio bi se gubitak koji osiguranik finansijski ne može da podnese.
7. Zajednička havarija i nagrade za spašavanje su dva razloga zašto bi trgovac trebao da uzme osiguranje robe u prevozu. Postoje slučajevi kada roba nije oštećena, ali je proglašena zajednička havarija ili su pružene usluge spašavanja. U slučaju zajedničke havarije vlasnik robe mora da da depozit u novcu umesto garancije osiguravača. To može biti značajan iznos koji nije lako pokriti.Kada je osiguravač uključen, on se bori da je vlasnik robe predstavljen u arbitražnom postupku kako bi se obezbedila fer i razumna nagrada spasiocima.

Sve polise osiguranja robe u prevozu navode rizike koje je osiguravač spreman da preuzme u osiguranje. Nekad je pokriće postavljeno vrlo široko, obuhvatajući većinu rizika koji mogu da oštete robu za vreme prevoza.Nekad je pokriće vrlo limitirano, kada je Osiguravač spreman da pruži pokriće samo protiv malog broja imenovanih rizika.

U međunarodnom osiguranju robe u prevozu uslovi osiguranja su u velikoj meri unificirani. Uglavnom se u čitavom svetu koriste uslovi koje je pripremio i sastavio na korišćenje zainteresovanim licima Institut londonskih osiguravača (The Institute of London Underwriters). Uslovi koje je pripremio ovaj institut poznati su praksi pod nazivom „Institutske klauzule“.

Na našem tržištu roba može da bude osigurana prema uslovima domaćih osiguravača ili uobičajeno prema institutskim klauzulama za osiguranje robe (Institute Cargo Clauses (ICC)). Domaći uslovi blisko prate ICC klauzule. ICC klauzule su standardni uslovi na londonskom tržištu osiguranja i široko se koriste u celom svetu ili u neznatno izmenjenom obliku.

Standardnim pokrićima za osiguranje robe u prevozu pokriven je isključivo fizički gubitak ili oštećenje stvari nastali zbog ostvarenja osiguranih rizika. To se svakako odnosi i na institutske klauzule, npr. ICC (A) 01/01/2009 CL 382.Što se tiče posledičnih (daljih) šteta, one nisu pokrivene čak iako su posledica ostvarenja osiguranih rizika.(2)

Tu se misli na

• posledične finansijske štete koje mogu nastati zbog gubitka ili oštećenja robe u toku prevoza (npr. zastoj proizvodne trake jer se moraju naručiti nove zalihe, danguba…)
• posledične čisto finansijske štete koje mogu da nastanu npr samo zbog zakašnjenja robe (isto zastoj proizvodne trake, plaćanje dangube za radnike koji učestvuju u istovaru robe…)

Takođe ovim osiguranjem nisu pokrive ni “fear of loss” štete. Ovo nije kategorija štete i striktno gledano osiguravač nema obavezu da plati štetu tamo gde postoji samo strah od gubitka, gde gubitka uopšte nema ili se ne može dokazati.(3)

Takođe je vrlo bitno i poznavanje kategorija šteta koje su osigurane. Prema samom Zakonu o trgovačkom brodarstvu „Sl. glasnik RS“, br. 96/2015 i 113/2017 – dr. zakon (čl. 545) (4) , u daljem tekstu ZTB, koji se inače primanjuje na osiguranje robe u prevozu bez obzira na vid prevoza (5), osigurane su sledeće vrste odnosno kategorije šteta:

1. Potpuni gubitak (stvarni, izvedeni) – Total loss (Actual Total Loss ATL, Constructive Total Loss CTL)
2. Delimični gubitak ili oštećenje – Partial Loss or Damage
3. Troškovi spasavanja – Sue & Labour Charges
4. Troškovi nastali neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog slučaja – Forwarding Charges, Extra Charges
5. Zajedničke havarije – General Average
6. Nagrade za spasavanje – Salvage
7. Troškovi utvrđivanja i likvidacije štete pokrivene osiguranjem – Costs of proving claim

NAPOMENA: Osiguranjem nije pokrivena odgovornost osiguranika za štetu pričinjenu trećim licima, ako ugovorom o osiguranju nije drukčije određeno (čl. 545 ZTB)

Pošto ZTB ima dispozitivan karakter, moguće je ugovoriti pokriće kako pojedinačnih/imenovanih rizika, tako i pojedinih kategorija šteta odnosno instituta (npr. samo potpuni gubitak tereta ili isključiti troškove zajedničke havarije). Vrlo je bitno znati kojoj kategoriji neka šteta pripada jer za svaku štetu postoje i odgovarajući načini za njenu likvidaciju (čl. 548 – 555 ZTB).

Grafički prikaz kategorija šteta:(6)

Generali Osiguranje Srbija a.d.o. u svojoj ponudi ima proizvod osiguranje robe u prevozu prema standardnim uslovima osiguranja koji važe na svetskom tržištu.

____________________________________________________________

1. Osiguranje tereta tokom prevoza Kargo osiguranje – brošura Triglav Osiguranje d.d.
2. U Srbiji ne postoji u ponudi pokriće za ove vrste šteta, ali npr na nemačkom tržištu se nudi kao dodatno pokriće: https://www.tis-gdv.de/tis/bedingungen/avb/ware/ware-html/
3. Primer iz Cargo Claims and Recoveries Module 3, Fear of loss, str. 56 : https://www.lloyds.com/~/media/files/the-market/tools-and-resources/agency/links-to-documents-from-la-website/cargo-claims–recoveries_module-3.pdf?la=en
   Osiguranik primi teret u rasutom stanju koji se prevozio u tri odvijena skladišta na brodu. Prilikom prispeća broda, ali pre istovara, čudan miris je prisutan u dva skladišta, ali nije prisutan u trećem. Teret iz trećeg skladišta je posebno istovaren i drži se odvojeno od robe iz prva dva skladišta. Za teret iz prva dva skladišta je utvrđeno da nije upotrebljiv za svrhu za koju je namenjen i mora da se proda sa gubitkom. Roba u trećem skladištu je u savršenom stanju što je utvrđeno ispitivanjima i analizama. Ipak, osiguranik tvrdi, sa dozom opravdanosti, da se teret iz trećeg skladišta ne može više smatrati zdravom robom. Kupac ne želi da preuzme rizik i nije spreman da plati punu cenu.

   Teorijski, situacija je prilično prosta. Osiguranik ne može da dokaže da je bilo fizičkog gubitka ili oštećenja robe u trećem skladištu, zato nema ni pokrića po polisi u tom smislu. Ukoliko kupac nije voljan da plati punu cenu, to je komercijalni gubitak koji se zasniva na strahu, a ne na osiguranom gubitku. U praksi, šteta će se najverovatnije rešiti pregovaranjem odnosno nagodbom. Dosledni osiguravač može da odbije štetu, ali ako je osiguranik važan klijent on može da ponudi ex gratia nagodbu. (To je nagodba kada osiguravač isplati štetu isključivo iz komercijalnih razloga, ili zbog saosećanja sa osiguranikom, kada stvarna šteta po polisi uopšte nije dokazana).

4. https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-o-trgovackom-brodarstvu-republike-srbije.html
5. Za argumente ovakvom stavu videti
   Petranović Vladimir, (1984), Informator Zagreb, Osiguranje i reosiguranje, str. 278:”… svojevremeno komisija za transportna osiguranja u okviru Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije, u kojoj su se nalazili stručni predstavnici tadašnjih zajednica osiguranja, nakon svestrane diskusije zauzela stav da bi se odredbe o plovidbenom osiguranju trebalo primenjivati na sva transportna osiguranjam uključujući i čisto kopnena transportna osiguranja.”.
   ili
   Pavić, Drago, Pomorsko osiguranje. Knjiga 1 : Ugovor ; Osiguranje robe. Zagreb : Croatia, 1986, str. 26: Primjena propisa Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi
   Pavić, Drago, Posebna mjerila za djelomične (kargo) štete, Osiguranje : Hrvatski časopis za teoriju i praksu osiguranja. God.51, broj 5 (2011). – str. 43