Da li mi možete pojasniti za šta sam ja kao prevoznik odgovoran?
Bavim se drumskim prevozom robe u međunarodnom saobraćaju. Pročitao sam CMR konvenciju, međutim i dalje mi nije u potpunosti jasno za šta sve mogu biti odgovoran.
CMR je skraćenica od naziva na francuskom jeziku (CMR – Convention relative a contrat de transport international de Marchandise par Route) što u prevodu na engleski znači: Convention on the Contract for the International Carriage of Goods by Road, a na srpskom Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom (CMR), skraćeno CMR konvencija ili samo CMR. CMR konvencija je prihvaćena u celoj Evropi uključujući nekoliko severnoafričkih i arapskih zemalja i nekoliko bivših sovjetskih država iz Azije.
CMR konvencija je instrument međunarodnog privatnog prava (1) koja je usvojena 19.05.1956 potpisom sledećih država: Austrija, Francuska, Luksemburg, Poljska, Švedska, Švajcarska, Zapadna Nemačka, Holandija i Jugoslavija.
To je standardizovan dokument koji je zasnovan na preporukama Ujedinjenih nacija kako bi se došlo do uniformnih pravila koja bi regulisala prekogranične prevoze robe drumom.
U preambuli CMR konvencije je objašnjeno zašto je CMR konvencija napisana, i na kraju i usvojena: „da se standardizuju uslovi ugovora za međunarodni prevoz robe drumom, naročito u pogledu dokumenata koji se upotrebljavaju za takav prevoz i u pogledu odgovornosti prevoznika“. CMR konvencija je konvencija koja uređuje ugovorne odnose (prava i obaveze) u međunarodnom prevozu robe drumom između pošiljaoca i primaoca s jedne strane (kargo interes) i prevoznika s druge strane, definiše odgovornost prevoznika, dokumenta koja se koriste za takav prevoz (uređuje njihovu sadržinu), kao i određene aspekte šteta i procedura između ugovornih strana, rokove zastarelosti. Lista navedenih odnosa nije konačna.
CMR konvencija ne predviđa sve okolnosti koje se mogu javiti prilikom prevoza robe drumom. Ukoliko CMR nema rešenje za određenu situaciju, onda se primenjuje nacionalno pravo ili bilateralni ugovor između zemalja. Koje će se nacionalno pravo primenjivati je određeno u skladu sa normama međunarodnog privatnog prava.
CMR konvencija npr. ne uređuje:
- Potraživanja prevoznika u vezi prevoznine
- Posledice neizvršenja ugovora
- Pravo zaloge i retencije
- Dužnosti utovara, slaganja tereta obezbeđivanja tereta i istovara
Dakle, za veliki broj obaveza CMR konvencija ostavlja samim ugovornim stranama da odluče koja od njih treba da izvrši određenu obavezu. U praksi, jedna od najvažnijih obaveza koje nisu regulisane CMR konvencijom je utovar robe i njeno slaganje na vozilo. CMR konvencija ne obavezuje nijednu ugovornu stranu da obavi taj zadatak; Ostaje na ugovornim stranama da slobodno odluče čija je to obaveza. Problem nastaje onda kada ne postoji izričito utanačenje u tom pogledu. Tada sud mora da odluči koja je ugovorna strana utovarala i slagala robu, što je ponekad u praksi teško utvrditi.
CMR konvencija je osnovni propis za međunarodni prevoz robe drumom. To je biblija za sve prevoznike, dobavljače, krcatelje, primaoce, špeditere, skladištare i druga lica koja su na neki način u vezi sa prevozom robe. Posledično, svi oni moraju da razumeju CMR konvenciju i da budu pripremljeni da izvršavaju svoje obaveze u skladu sa njenim prinudnim pravilima.
KOGENTNO/PRISILNO PRAVO – NIŠTAVNOST ODREBI UGOVORA KOJE ODSTUPAJU OD CMR KONVENCIJE
Važno je istaći da odredbe CMR konvencije nadjačavaju odredbe iz ugovora o prevozu koje su im suprotne. Odredbe CMR konvencije su obavezne za obe ugovorne strane. Prema čl. 41. CMR (paramount clause), konvencijske odredbe su u svojoj celosti kogentne prirode (uz manju dispozitivnost u slučaju naknade štete u slučaju prevoza sa više prevoznika prema čl. 40. CMR (2)): „…bilo koja odredba koja posredno ili neposredno menja odredbe ove Konvencije ništavna je i bezvredna“. Odstupanje može da bude u dva pravca. Odredba koja oslobađa prevoznika bilo kakve odgovornosti , npr. „Roba se prevozi na rizik vlasnika“ je ništavna. Takođe, odredba, koja se ne poziva na čl. 24 CMR, da će limit odgovornosti prevoznika biti duplo veći u odnosu na onaj određen čl. 23 st. 3 je ništavna i bezvredna.
Glavna posledica kogentnosti odredbi CMR konvencije je da je visina prevoznikove odgovornosti unapred fiksirana do određenih iznosa koji su korelativni masi izgubljene ili oštećene robe, odnosno visini vozarine. U slučaju kada je visina odgovornosti unapred kogentno utvrđena, prevoznik je zaštićen, jer se preuzimanjem na prevoz vredne robe njegov rizik ne povećava (3).
U nastavku prikazujemo tabelu u kojoj su nabrojane sve odgovornosti sa kojima se prevoznik može susresti prema CMR konvenciji (4):
Kao što se može videti, centralna pitanja odgovornosti se nalaze u Glavi IV CMR konvencije. Međutim postoje i drugi članovi, van Glave IV, koji regulišu odgovornost prevoznika. Pažljivi prevoznici i špediteri bi trebalo da provere da li njihovo CMR osiguranje nudi dovoljno osiguravajuće pokriće.
Generali Osiguranje Srbija ado ima u svojoj ponudi izbalansirano osiguravajuće pokriće, koje pokriva najčešće situacije sa kojima se prevoznici susreću.
————————————————-
- Međunarodno privatno pravo je grana prava koja se bavi nadležnošću sudova, pravom koje se primenjuje na spor sa elementom inostranosti i priznanjem i izvršenjem stranih sudskih i arbitražnih odluka. Odlučujuća osobina ove grane prava je da ona rešava građanske sporove sa elementom inostranosti. Izvor Wikipedia
- Nikoleta Radionov, Odgovornost cestovnog prijevoznika za robu i poslovi osiguranja, Osiguranje: hrvatski časopis za teoriju i praksu osiguranja, 12 (2009), 1; str. 37
- Nikoleta Radionov, Ograničenje odgovornosti prijevoznika u cestovnom prijevozu stvari, Zbornik PFZ, 48 (3) 327-355 (1998), Zagreb, str. 330
- CMR Haftung und CMR Versicherung – Teil 24, Blickpunkt LKW & BUS 4/2014, str. 28