Kako je konjska pozadina kreirala moderne saobraćajnice?
Malo ljudi zna koliko je konjska zadnjica uticala na kreiranje modernih saobraćajnica. Razmak između železničkih šina je 1,43m. Zašto baš ta dimenzija?
Krenimo od početka.
Rimljani su tokom svojih osvajačkih pohoda pravili puteve. Rimska dvokolica s konjskom zapregom imala je tu meru jer su je konstruisali tako da bude široka tačno toliko koliko su zahtevale dve konjske guzice.
Kasnije su se na osnovu tih dimenzija dalje razvijale saobraćajnice. Englezi su za železničke šine upotrebili istu meru kao i za prve vagone izrađene u Engleskoj u radionici, koja je pre izrade vagona proizvodila kočije, te su za železničke vagone upotrebili isto podvoze kakvo su koristili za kočije. Razmak točkova na kočijama bio je prilagođen starim evropskim putevima.
Razmak između železničkih šina u SAD je tačno 1,43 m, zbog toga što je upravo toliki razmak između železničkih šina u britanskim železnicama. Železnice u Americi počeli su da grade Englezi po svojim merama.
Svi ste, verovatno, čuli za Spejs Šatl. Ono što mu daje najveći potisak za poletanje su dve rakete na čvrsto gorivo, koje su pričvršćene sa strane na Spejs Šatlu.
Inženjeri koji su ih gradili hteli su ih napraviti malo širima. Ali, te rakete gradi jedino kompanija Thiokol iz Utaha i prevozi ih železnicom. Ta železnica ide naravno i kroz nekoliko tunela. Rakete moraju dakle biti rađene po meri tunela.
A ti tuneli su malo širi od širine pruge, koja je široka – tačno kao dve konjske guzice.
I, eto ti ga sad. Transport najsofisticiranije kosmičke opreme je ograničen merama koje su pre 20 vekova odredile: dve konjske guzice!
