DHL Srbija očekuje rast od tri odsto do kraja godine
Kompanija DHL Srbija u prvih osam meseci ove godine ostvarila je rast obima poslovanja od 2,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine i očekuje da će do kraja godine ostvariti rast od tri odsto, izjavio je danas Tanjugu direktor kompanije DHL Srbija Darko Babić.
Poredeći poslovanje filijala DHL-a u republikama bivše Jugoslavije, Babić je naveo da je po rezultatima poslovanja DHL Srbija negde na nivou DHL-a Hrvatske, nešto malo ispod DHL-a Slovenije, mnogo ispred DHL u Crnoj Gori, na Kosovu ili u Makedoniji.
– Ako se poredimo sa zemljama zapadnog Balkana, ako uključim tu i članice EU – Rumuniju i Bugarsku, onda mogu da kažem da smo od prilike dva puta slabiji nego Bugari, jedno tri puta nego Rumuni. Doduše, i Rumunija je mnogo veća zemlja sa 22 miliona stanovnika, a Bugari su istom nivou demografije kao i mi. Ali, s druge strane mi rastemo – konstaovao je direktor DHL-a Srbija.
Rast je evidentan u segmenu „e-trgovine“ i sektoru malih i srednjih preduzeća, rekao je Babić i najavio da će i u buduće to biti fokus poslovanja DHL-a, koji se bavi ekspresnim transportom pošiljaka širom sveta. Babić je rekao da rukovodeći tim DHL-a u Srbiji, zajedno sa određenim državnim institucijama, organizuje okrugle stolove po regionalnim privrednim komorama kao savetodavac i konsultant malim i srednjim preduzećima, kojima prenosi znanje i iskustvo o procedurama carinjenja, izvoza i uvoza određenih pošiljaka.
– Jednostavno im govorimo na koji način najbolje mogu da iskoriste usluge DHL-a u ovom momentu, za nastup na neko novo tržište, u pogledu izvoznog i uvoznog carinejnja – objasnio je Babić.
U narednom periodu, kao što je fokus države na malim i srednjim preduzećima kao motoru razvoja domaće ekonomije, tako će i fokus DHL-a kao kompanije biti da više pažnje posveti pružanju posebnih usluga malim i srednjim preduzećima, najavio je Babić. Odgovarajući na pitanje da li je primetna promena strukture ekspresnih pošiljaka u odnosu na protekle decenije, Babić je rekao da se menja struktura i uvoznih i izvoznih pošiljaka, kao i njihova težina, gde je primetan porast u težini u uvozu i izvozu. U odnosu na devedesete godine prošlog veka, kada je DHL transportovao isključivo pismonosne pošiljke u Srbiju i iz nje, zbog carinskih ograničenja i sankcija, do 2000. godine je bilo 60 do 80 odsto pismonosnih pošiljaka, dok je malih paketa, uzoraka i rezervnih delova bilo negde 20 do 40 odsto, naveo je Babić.
– Sad se to promenilo, mada pismonosne pošiljke nisu nestale. One su i dalje itekako važan segment u našem poslovanju, u određenom procentu 40 do 50 odsto, a imamo porast internet prodaje – rekao je Babić.
Na pitanje kolike su bile najveće pošiljke, Babić je odgovorio da su DHL-om u Srbiju stizale pošiljke i do 15 tona, ali zapakovane u paketima od 33 do 50 kilograma, a bilo je i pojedinačnih pošiljki teških po par tona.
– Uglavnom, sve što uđe na vrata aviona, to transportujemo – kazao je on. DHL u portfoliju ima 83 proizvoda, koje može da ponudi tržištu, u zavisnosti od industrije na koju se fokusira, kao što je automobilska i to bez obzira da li je proizvođač u Srbiji ili u inostranstvu, tako da se delovi salju u oba smera.
Babić je primetio da raste transport muzičkih CD diskova, knjiga i raznih IT gedžeta iz inostranstva, koje najčešće kupuje mlađa populacija preko interneta, ali je predočio da će taj segment još više da raste kada se bude pojedonstavila carinska procedura i omogućilo plaćanje na internetru, bilo putem „Pej pala“ ili drugih servisa. DHL u Srbiji je od 1983. godine, a kao srpska firma sa 100 odsto stranim kapitalom, posluje od 1991. godine.