Kafa i logistika: iz srca egzotičnih destinacija do Srbije

Sasvim obično jutro u Srbiji najčešće započinje crnom, domaćom kafom. A onda, jednog dana dok kašičica lupka u metalnu džezvu, pogled vam slučajno padne na ljubičastu kesicu neočekivano označenu i QR kodom na kome piše: „pratite put zrna od plantaže do šoljice“.

Farmer Connect je platforma putem koje možete pratiti put proizvoda, od mesta na kome je uzgajan, kroz sve faze lanca snabdevanja – preradu, transport, skladištenje… U ovom slučaju, skeniranje koda otkriva da je arabika (od koje je 100% napravljena kesica pomenute kafe) uzgajana na plantažama u regiji Mubuga, na jugu Ruande. Ako je verovati aplikaciji, putovanje zrna iz srca Afrike do pržionice u Srbiji vodilo je preko Luke Mombasa u Keniji, odakle je u kontejnerima stigla do Luke Kopar, da bi potom prošla kroz različita skladišta, sve do svoje konačne destinacije nadomak Beograda. Iako „logističar“ u meni gunđa na rute koje nisu baš lepo ucrtane, uživam dok klikćem na „tačkice“, računam koliko je svaka etapa putovanja trajala i otkrivam kada je pošiljka stigla na koju lokaciju.

Skupo uživanje

Kafa se i u 2024, ali i od početka godine, u medijima pre svega pominje u kontekstu eksplozivnog rasta cena na globalnom tržištu. Njemu su doprineli nepovoljni klimatski uslovi u zemljama koje su glavni proizvođači (što je trend koji je prisutan već duže vreme, a lani je bio ekstremno izražen), paralelno sa kontinuiranim rastom potražnje. Ilustracije radi, u drugoj polovini februara ove godine, cena kafe na Njujorškoj berzi skočila je ponovo, premašivši rekordni nivo iz 1977.

Naravno, treba imati na umu da kretanja na svetskim berzama nisu i ne moraju da budu direktno povezana sa cenama u maloprodaji (koje su, pomenemo i to, u našoj zemlji već prilično visoke), iako će biti zanimljivo posmatrati tržište u narednom periodu i ispratiti ko će podneti i koliki deo troška.

Oni koji su ovaj rast cena svakako osetili jesu proizvođači koji rade sa ovom sirovinom. Primera radi, Atlantic Grupa saopštila je pre nekoliko dana da iako su njihovi prihodi u 2024. rasli, neto dobit suočila se sa padom od 15,2% zbog, kako su rekli, nezabeleženog poskupljenja ključnih sirovina: kafe i kakaa.

Uvoz kafe u Srbiju

Srbija se ubraja među zemlje sa visokim nivoom konzumacije kafe – poznavaoci industrije kažu da prosečan stanovnik naše zemlje godišnje popije čak 4 kilograma kafe, odnosno oko 600 šoljica.

Ruanda odakle je došla kafa koju pijem, nije među prvim uvoznim tržištima za nas: najviše kafe uvozimo iz Brazila, Kolumbije, Etiopije, Vijetnama, iako ona naravno, stiže i iz drugih zemalja Latinske Amerike, Afrike i Azije koje su veliki proizvođači. Od 2018. do 2023, prosečan godišnji uvoz u Srbiju iznosio je oko 31.000 tona kafe. No, iako su količine približne, primetno je da kafa sve skuplja, zbog čega vrednost uvoza raste: primera radi, u Srbiju je u 2018. uvezeno oko 29.250 tona kafe (CT901) u vrednosti nešto preko 62,7 miliona evra, dok je 2023. uvoz oko 30.700 tona vredeo više od 115,6 miliona evra.

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, za PlutonLogistics kaže da je tržište kafe u Srbiji kroz proteklih desetak godina prošlo kroz nekoliko značajnih promena. Na njih su uticali različiti faktori, poput ekonomske situacije, potrošačkih navika, cene kafe na globalnom tržištu, različite promene regulative…

– Rast cene kafe na globalnom tržištu je u poslednjih nekoliko godina uslovile i rast cena na tržištu Srbije. Cene su porasle zbog klimatskih promena u zemljama proizvođačima, smanjenja prinosa, pada kvaliteta kao i globalnih ekonomskih i logističkih problema, uključujući i pandemiju koja je omela lance snabdevanja. Ove promene dovele su do povećanja cene uvoza kafe u Srbiju, što je imalo direktan uticaj na maloprodajne cene.

Rastu cena kafe prilagođavali se i pojedini uvoznici i distributeri – neki od njih su smanjivali količine uvoza, drugi su umesto skuplje arabike uzimali jeftiniju robustu…

– Robusta je često korišćena u instant kafama i jeftinijim brendovima, dok je arabika koja je poznata po boljem ukusu i kvalitetu i dalje dominira u segmentu specijalitet kafe – ocenjuje Bogunović.

Kao važan trend kada se govori o tržištu kafe, ističe i rast uvoza nepržene kafe, zahvaljujući tome što smo dobili više prerađivačkih kapaciteta.

Pažnju zaslužuju i promene u potrošačkim navikama. Sa jedne strane, raste broj potrošača koji preferiraju kafu sa specifičnim poreklom koja je skuplja, ali nudi bolji ukus i iskustvo, dok istovremeno raste i tržište instant kafe i jeftinijih varijanti, obično napravljenih od povoljnije robuste.

Kafa i logistika

Dok trgovci, brokeri i potrošači brinu o cenama, logističari se nose sa sopstevnim izazovima: skupa ili jeftina, kafa ima „zakonitosti“ i stavke na koje logistika mora da misli. Prilagođena rešenja ključna su za održavanje kvaliteta i svežine kafe u zrnu prilikom pakovanja, skladištenja i transporta. I sama činjenica da je reč o prirodnom proizvodu, čiji prinosi iz godine u godinu variraju u zavisnosti od klimatskih uslova, priličan je izazov. Potrebno je prilagoditi se neizvesnostima, brzo reagovati na promene, i obezbediti dovoljan broj transportnih kapaciteta. Tačna isporuka i profesionalno rukovanje teretom u lukama se podrazumevaju.

O svemu tome transport i logistika moraju da misle u situaciji dok tržište kafe rapidno raste. Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu (ICO), potrošnja se više nego udvostručila u poslednjih 25 godina. Evropa je daleko najveći potrošač kafe, ali i nova tržišta brzo napreduju, jer Kina, Japan i Koreja sve više otkrivaju svoju strast prema ovom napitku.

Pre svih ostalih, brodski giganti imaju ključnu ulogu u tome da zrna stignu do šoljica širom sveta – bez pomorskog transporta bilo bi nemoguće zadovoljiti globalnu potražnju.

Među njima je i Hapag Lloyd: njihova tradicija dopremanja kafe duga je preko 100 godina. Još davne 1901. godine, interni časopis ove kompanije „Zeitschrift der Hamburg-Amerika Linie“ pisao je da je parobrod Granada stigao u Hamburg „noseći 113.085 džakova kafe u vrednosti većoj od deset miliona maraka”, što je bila najveća pošiljka kafe koja je dotada stigla u Evropu. Prema podacima Hapag Lloyda, otprilike svaka stota kontejnerska pošiljka na brodovima nosi kafu u zrnu ili mlevenu kafu. Neke od presudnih stavki, za koje smatraju da im garantuju uspešan rad sa „crnim zlatom“ su:

• kontejneri podležu visokim standardima čistoće i bez mirisa su; koriste inovativni čelični pod posebno pogodan za transport kafe;
• oblažu kontejnere kartonom, kako bi izbegli oštećenja usled vlage;
• jutine prostirke štite od kondenzacije tokom transporta;
• osiguravaju i dovoljnu cirkulaciju vazduha prilikom utovara tereta…

MSC je još jedan od specijalista za zrna. Najveći kontejnerski prevoznik na svetu kao istaknute faktore kojima se rukovode u bezbednom i efikasnom transportu ove robe navodi: pažljivo rukovanje kafom od plantaže do pakovanja za konzumaciju kako bi se očuvala njena aroma, miris i svežina; brzu i efikasnu isporuku čak i tokom vrhunca sezone, kao i snažna intermodalna rešenja koja omogućavaju fleksibilnost u transportu. Pored toga, MSC obezbeđuje visok nivo usluge, dovoljnu dostupnost opreme i veliki kapacitet na brodovima, garantujući da „kafa stiže na odredište u najboljem stanju“.

Naslovna foto: Pexels/Huzur Akcil, ilustracija