SAVETI: Šta učiniti kada vaši dužnici NE PLAĆAJU račune?

Posao je završen i račun izdat. Ipak, na računu nema nikakvog priliva i vi čekate svoj novac? Kako bi se ubrzao platni promet, 2011. godine je doneta direktiva Evropske unije, kojom je u celoj Evropi regulisano šta se mora primeniti kada dođe do kašnjenja sa plaćanjem.

U tekstu koji sledi, saznaćete šta možete da učinite u slučaju izostanka plaćanja, kada bi trebalo da angažujete agenciju za naplatu potraživanja i ko snosi troškove naplate potraživanja.

Direktive u pravnom sistemu EU funkcionišu tako da obavezuju zemlje članice da sprovode sadržana pravila u nacionalnom pravu. To znači: ono što propisuje EU, mora se preuzeti u zakone ili izmeniti i u Nemačkoj, Italiji, Španiji itd. Tako se garantuje da za sve građane Evropske unije važe jedinstveni pravni propisi. Odredbe propisane Direktivom 2011/7/EU koje važe u svim zemljama članicama stvaraju jasna prava i obaveze, šta se mora učiniti kada neki račun nije plaćen. Ovo se posebno odnosi na branšu koja je u najvećoj meri međunarodna, kao što je to logistika.

Ovi propisi veoma pojednostavljuju poslovanje nalogodavaca i nalogoprimaca.

Za poverioca i dužnika to znači sledeće:

Potraživanja dospevaju odmah ako u ugovoru nije navedeno drugačije. Plaćanje mora biti izvršeno u okviru roka dospeća, u suprotnom nastupa kašnjenje nakon isteka 30 dana.

Pre toga se u transportu i logistici dešavalo da se dogovori duži rok plaćanja. Rokovi plaćanja od preko 60 dana sada su dozvoljeni samo u izuzetnim slučajevima i moraju biti utvrđeni u ugovoru.

Poverilac može zahtevati od dužnika da nadoknadi napore i troškove naplate. To može biti pisanje opomene, angažovanje advokata ili korišćenje usluge naplate potraživanja. Za poverioca to znači da može zahtevati od dužnika naknadu svojih troškova naplate potraživanja. U dodatne troškove koji nastaju za poverioca spadaju i administrativni i interni troškovi. Od dužnika se može naplatiti i paušalni iznos od 40 evra. Ako se, međutim, naplati paušalni iznos od 40 evra, njime se pokrivaju svi troškovi (opomena/naplata potraživanja/advokat).

Poverilac može zahtevati dodatne zatezne kamate.

U skladu sa EU direktivom one iznose devet procenata preko osnovne kamatne stope na teret dužnika. Za zakasnela plaćanja to pored prvobitnih troškova računa eventualno znači i dodatne kamate. To važi za poslove između preduzeća. Ukoliko se radi o računu izdatom privatnom licu, ovo pravilo više ne važi.

Ovi uslovi moraju biti ispunjeni kako bi važila gore navedena prava:

Ova pravila važe za robu i usluge. Ako, međutim, nastanu troškovi koji ranije nisu bili dogovoreni ugovorom, ova EU direktiva više ne važi. Ako, na primer, tokom transporta nastane šteta koja se mora nadoknaditi, više se u suštini ne radi o prvobitnoj usluzi transporta.

• Primer 1:

Prilikom prilaska utovarnoj rampi vozač kamiona ošteti zgradu. Primalac robe želi naknadu štete i izdaje račun. Vozač kamiona stvari vidi drugačije i najpre ne želi da plati ovaj račun. On bi u našem slučaju bio dužnik. Dolazi do spora. Poverilac smatra da je u pravu i angažuje agenciju za naplatu potraživanja. U ovom slučaju eventualni troškovi naplate potraživanja ne mogu biti naplaćeni.

• Primer 2:

Knjigovodstvo je pogrešno proknjižilo jedan račun i platilo ga dva puta. Poverilac želi da mu se dupla uplata vrati. To se ne dešava. Angažuje se služba naplate potraživanja kako bi se naplatila dvostruka uplata. I u ovom slučaju troškovi naplate potraživanja se ne bi mogli naplatiti jer se ne radi o prvobitnoj usluzi.

Dogovoreni datum za plaćanje je prekoračen. Kašnjenje sa plaćanjem mora da je nastupilo i vi morate jasno dokazati da nakon 30 kalendarskih dana niste dobili novac. Tek nakon toga se mogu preduzeti drugi koraci i, na primer, angažovati agencija za naplatu potraživanja.

Opomena ili neki uporedivi zahtev za plaćanje više nije neophodan, ali sigurno ima smisla. Ako račun nije plaćen u roku od 30 dana, nesavesnom klijentu se više ne mora slati opomena. U ovom slučaju poverilac bi sada mogao angažovati advokata ili agenciju za naplatu potraživanja.

Dužnik mora biti rezident EU. To znači da ako je sedište firme izvan Evropske unije i dođe do spora, takođe se, naravno, može angažovati agencija za naplatu potraživanja. Međutim, za to se više ne može zahtevati naknada troškova od dužnika.

EU direktiva daje tačan pregled i objašnjava šta se u poslovanju sme, može i treba. Jasna pravila su stvorena „kako bi se odvratilo od prekoračenja roka plaćanja“, kako stoji u tekstu zakona.

Verovatno najvažniji aspekt ove direktive je da poverilac ima pravo na naknadu svoje štete zbog kašnjenja – i to u vansudskom postupku. Važno je takođe da je najduži rok za plaćanje 60 dana. Neplaćeni računi treba da budu plaćeni brže – glasi deklarisani cilj.

Kako potražiti pomoć? 

Ukoliko se to ipak ne desi, mogli biste potražiti profesionalnu pomoć. Na primer Usluga naplate potraživanja kompanije TIMOCOM vam pomaže u ophođenju sa nesavesnim platišama i u slučaju potrebe nastupa kao neutralni posrednik.

– Kod velikog broja slučajeva poteškoće u komunikaciji između strana dovode do nesporazuma. Neutralna instanca može posredovati tako da se nesuglasice između poslovnih partnera izglade i da oni u budućnosti ponovo mogu sarađivati – kaže Alexander Oebel, pravni ekspert TIMOCOM-a.

Izvor: timocom.rs