Guglovo istraživanje otkrilo kakvo je tajno digitalno ponašanje generacije Z

Generacija Z je odrasla plivajući u digitalnom svetu prepunom sadržaja. Svaki dan prolaze kroz mnoštvo mimova, fotografija, kratkih video zapisa, objava influensera, vesti sa bezbroj mesta na internetu.

Pitanje je kako tinejdžeri i najmlađi odrasli filtriraju sve te digitalne informacije da bi odredili šta je važno, korisno ili istinito?

Mnogi bi  to voleli da znaju. Društvene mreže žele mlade korisnike. Medijske kuće žele pretplatnike. Političari žele glasove. Profesori žele da znaju zašto njihovi studenti ne čitaju knjige. Čini se da svi imaju interes da razumeju mlade na internetu.

Kako prenosi businessinsider, tokom proteklih nekoliko godina, istraživači kuće Jigsaw – podružnice kompanije Google, proučavali su kako u Americi pripadnici Gen Z „vare i metabolišu“ ono što vide online.  Nadali su se da će njihov rad pružiti jednu od prvih dubokih etnografskih studija „informacione pismenosti“ generacije Z. Ali, čim su počeli, njihova najosnovnije pretpostavka o prirodi digitalnih informacija se srušila.

Pročitaju naslov i skroluju do komentara

– U roku od nedelju dana istraživanja, odbacili smo termin „informaciona pismenost“. Ispostavilo se da pripadnici Gen Z nisu na linearnom putovanju, prilikom procene verodostojnosti bilo čega. Umesto toga, oni se bave onim što istraživači nazivaju „informaciona osetljivost“ – „društveno informisana“ praksa koja se oslanja na „narodne heuristike verodostojnosti“. Drugim rečima, Gen Z zna razliku između čvrstih vesti i AI-generisanih memova. Samo ih nije briga – kaže Jasmin Grin (Yasmin Green), generalna direktorka kompanije Jigsaw.

Analiza ove kompanije praktično je ponudila uvid u „digitalni mentalni sklop“ generacije Z.

Gde su starije generacije u borbi da provere informacije i citiraju izvore, Gen-Zeri se čak i ne trude. Oni samo pročitaju naslov i onda brzo skroluju do komentara da vide šta drugi kažu.

Ono što garantuje relevantnost tvrdnje, nije neki utvrđeni pojam autoriteta. To su društveni signali koje dobijaju od svojih vršnjaka. A ako je članak predugačak, oni ga jednostavno – preskaču. Ne žele da vide stvari koje bi ih mogle naterati da previše razmišljaju ili koje ih emocionalno uznemiruju. Ako imaju cilj, otkrio je Jigsaw, to je da nauče ono što treba da znaju da bi ostali hladni i upućeni u izabrane društvene grupe.

– Stara garda kaže: „Da, ali morate na kraju da brinete o istini“. Generacija Z smatra: „Možete mi reći svoju istinu i ono što mislite da je važno“ – kaže Grin.

Istraživači su se oslanjali na intenzivne intervjue sa grupom mladih starosti od 13 do 24 godine iz reprezentativnog raspona demografije, klasa i polova. Radili su ono što antropolozi rade na terenu – tražili su kvalitativnu dubinu, a ne kvantitativne podatke.

Samo da nije dosadno

Ono što su istraživači čuli, iznenadilo ih je. Mladi ljudi u osnovi kažu da ne vide razliku između odlaska na internet za vestima i društvene interakcije. Generacija Z pristupa većini svog digitalnog iskustva u onome što istraživači nazivaju „timepass“ režimu, samo gledajući da im ne bude dosadno.

Ako žele da odgovore na pitanje ili nauče nešto novo, mogli bi da se obrate pretraživaču, ali nove informacije stiču uglavnom preko svojih društvenih fidova, koji su algoritamski skraćeni tako da odražavaju ono do čega im je stalo i kome veruju. Ukratko, napravili su sopstvene filtere za obradu navale digitalizovanih informacija. Pojavljuju im se samo važne stvari, a ako se nešto pojavi, mora da je važno.

Oni ne čitaju dugačke članke i ne veruju ničemu što sadrži reklame, plaćene objave ili pop-upove koji traže donacije ili pretplate.

– Ako pravite klikbejtove, to znači da nemate poverenja u svoj sadržaj. A izvori vesti – čak i CNN i The New York Times – objavljuju klikbejtove. Te članke odmah odbacujem – rekao je jedan ispitanik istraživačima.

Veruju izabranim influenserima

Umesto da slušaju „dosadne stare učitelje“, kao što su CNN ili Times, mladi se oslanjaju na online influensere. Razlog tome je jednostavan – lično iskustvo čini ih autentičnim, dok istovremeno govore jezikom generacije Z.

– Gen Z će imati omiljenog influensera ili grupu influensera kojima u suštini predaju svoje poverenje, a onda su neverovatno lojalni svemu što taj influenser kaže. Postaje izuzetno skupo ispasti iz grupe tog influensera, jer oni od njih dobijaju sve svoje informacije – kaže Beth Goldberg, šef istraživanja kompanije Jigsaw.

Ništa od ovoga ne znači da je generacija Z manje inteligentna ili manje marljiva od drugih generacija. Oni znaju da istraže nešto dublje, ali uglavnom ne žele.

– Oni koriste te veštine informacione pismenosti u veoma malom delu vremena koje provode na mreži. Na primer, ako se pripremaju za svađu za koju znaju da će je imati, ili kada moraju da donose velike životne odluke o školovanju ili ulaganju novca, spremni su da se nose sa mukotrpnim pronalaženjem činjenica. Ali, ogromnu većinu vremena, oni provode svoje sate i minute bezbrižno i bez previše razmišljanja. Istinitost ne samo da im nije na prvom mestu, ona im zapravo uopšte nije važna – kaže Goldberg.

Kada je jedan ispitanik podelio lažnu sliku Donalda Trampa koji beži iz njujorške policije, istraživači su im postavili pitanje u vezi sa tim.

– Nekako su samo odmahnuli. Iz perspektive ispitanika, koristili su svoje kritičko razmišljanje i veštine medijske pismenosti. Na kraju krajeva, Tramp je u to vreme bio na suđenju u Njujorku. Mogla je biti istina – kaže Goldberg.

A kada su u pitanju stvari kao što su dijeta ili velnes, ova generacija će to jednostavno isprobati na svom telu i videti da li radi. Oni to doživljavaju kao siguran način da sprovedu sopstveno istraživanje, uglavnom zato što ne šteti nikome drugom. Ukoliko nova dijeta ili režim vežbanja“rade“ na njihovom telu, to je verodostojnije od podataka koji prikazuju uopštene efekte na celoj populaciji.

– Takođe, cancel-kultura je postala bitna stvar dok su pripadnici generacije Z odrastali. Naučeni su kako da se ponašaju ili ne ponašaju, kako bi je izbegli. Dobijaju pouzdane informacije iz zatvorenih grupnih chatova ili na privatnim feedovima, kako bi lakše mogli da se prikažu kao deo neke grupe ili da prate društvene signale. Za generaciju Z provera šta drugi ljudi govore u komentarima nije površna stvar: to je pitanje društvenog života ili smrti – kaže Goldberg.