ANALIZA: Šta najviše izvozimo, a šta uvozimo?

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-novembar 2016. godine iznosila je   31161,9 mil USD – porast od 7,8% u odnosu na isti period prethodne godine, u evrima 28001,5 miliona – porast od 7,9%.

Izvezeno je robe u vrednosti od 13654,6 mil USD, što čini rast od 11,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 17507,3 mil USD, što je za 5,5% više.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 12268,3 miliona, i to je povećanje od 11,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 15733,2 miliona, što predstavlja povećanje od 5,6%.

Deficit iznosi 3852,8 mil USD, što čini smanjenje od 10,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3465,0 mil, što je smanjenje od 10,0% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,0% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,1%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (31,8%); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (26,6%), Beogradski region (25,5%), Region Јužne i Istočne Srbije (15,9%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%); slede Region Vojvodine (26,0%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,4%), Region Јužne i Istočne Srbije (9,9%), a oko 0,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 51,9% (7080,7 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 37,2% (5075,2) i oprema, 11,0% (1497,8). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,8 mil USD).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 53,2% (9322,5 mil USD), slede roba za široku potrošnju, 18,6% (3258,4), i oprema, 11,7% (2047,3). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 16,4% (2875,8 mil USD).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (2006,8 mil. dolara), Nemačka (1801,9), Bosna i Hercegovina (1141,1), Rumunija (771,4) i Ruska Federacija (729,9).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (2259,8 mil. dolara), Italija (1826,2), Kina (1457,1), Ruska Federacija (1354,1) i Mađarska (798,2).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,7% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1751,6 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), proizvoda od metala, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, kameni ugalj i briketi, povrće i voće, medicinski i farmaceutski proizvodi. Izvoz Srbije iznosi 2448,6 a uvoz 697,0 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 351,3%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Italijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom i Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Irakom, Francuskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), u izvozu najveće učešće imaju: drumska vozila (1420,7 mil. dolara), električne mašine i aparati (1146,6), povrće i voće (742,3), žitarice i proizvodi od njih (627,3) i pogonske mašine i uređaji (619,5). Izvoz ovih pet odseka čini 33,4% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: drumska vozila (1719,8 mil USD), nafta i naftni derivati (938,1), električne mašine i aparati (814,3), industrijske mašine za opštu upotrebu (606,6) i predivo, tkanine i tekstilni proizvodi (501,9), a njihov uvoz čini 26,2% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 16,5%.

U novembru 2016. godineje izvezeno je robe u vrednosti od 1288,0 miliona dolara, što čini povećanje od 19,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1608,5 miliona dolara,što je povećanje od 9,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1188,7 mil EUR, što čini povećanje od 19,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1485,2 mil EUR, što je povećanje od 9,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks novembar 2016/oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,8% i pad uvoza za 2,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks novembar 2016/oktobar 2016. godine pokazuje rast izvoza za 2,9% i pad uvoza za 1,8%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec novembar:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (58 mil USD); drugo mesto pripada kukuruzu (52 mil USD); na trećem mestu su dizel automobili, snage do 1500 cm3 u vrednosti od 32 mil USD; sledi izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 23 mil USD; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 iznosio je takođe 23 mil USD; izvoz rafinisanog bakra vredeo je 21 mil USD; izvoz smrznute maline vredeo je 19 mil USD; sledi izvoz cigareta koje sadrže duvan sa takođe 19 mil USD; poslednje mesto dele toplo valjani proizvodi (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima, kao i sveže jabuke sa po 18 mil USD.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (60 mil USD) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju je uvoz delova i pribor za motorna vozila (49 mil). Na trećem mestu uvozne liste su telefoni za mrežu stanica (29 mil). Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 potrošeno je 28 mil. dolara. Uvoz prirodnog gasa vredeo je  26 mil USD. Uvoz lekova za maloprodaju iznosio je 22 mil USD. Gasna ulja smo uvezli za 21 mil. Na uvoz rude gvožđa, aglomerisane,  potrošeno je 17 mil USD, dok smo električne provodnike, za napon=<1000 V uvezli za 14 mil USD.  Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja, sa  13 mil USD.