REGION: Za samo godinu dana broj slobodnih zona u Hrvatskoj prepolovljen

Broj slobodnih zona u Hrvatskoj se u 2022. prepolovio u odnosu na godinu pre. Na kraju 2021. ih je bilo 11, početkom 2022. deset, a na kraju te godine šest, pokazuje Izveštaj o poslovanju hrvatskih slobodnih zona u 2022. objavljen 5. januara.

To su slobodne zone Zagreb i Luka Rijeka – Škrljevo, kao i slobodne zone luka Rijeka, Pula, Split i Ploče. Pet slobodnih zona je prestalo s radom, odnosno istekle su im koncesije. Podunavska slobodna zona Vukovar završila je poslovanje u režimu slobodne zone 31. decembra 2021, koncesija za osnivanje Slobodne zone Osijek istekla je u junu 2022, a ona za Krapinsko-zagorsku zonu u maju 2022, dok je sam postupak likvidacije završen u martu 2023, prenosi seebiz.eu. 

Slobodnoj zoni Kukuljanovo, koja je bila neaktivna od 2010. godine, koncesija za osnivanje istekla je u maju 2022, a u septembru iste godine prestala je i koncesija za Splitsko-dalmatinsku slobodnu zonu.

Inače, slobodne zone posluju na kopnenom i lučkom području, osnivaju se na osnovu koncesije, odnosno saglasnosti, koju daje hrvatska vlada. Njihovi korisnici mogu biti domaća i strana pravna i fizička lica, na njih se primenjuju sva pravila poslovanja koja važe i za ostale privredne subjekte, s tim da korisnici slobodne zone imaju dodatnu obavezu da za deo poslovanja koji obavljaju u slobodnoj zoni vode odvojeno knjigovodstvo.

Porez na dodatnu vrednost za robu koja je smeštena u zoni plaća se u trenutku kada roba napušta slobodnu zonu i kada je njeno konačno odredište tržište EU, uključujući i tržište Hrvatske. Kada roba napušta slobodnu zonu, a njeno odredište je tržište trećih zemalja, roba je izuzeta od plaćanja poreza na dodatnu vrednost. Najveći broj korisnika tih zona bavi se skladištenjem (57%), manji deo proizvodnjom (28%) i pružanjem usluga (16%).

Od 10 slobodnih zona na početku 2022, aktivno ih je bilo sedam (Škrljevo, Osijek, Zagreb, Ploče, Pula, Rijeka i Split), a u njima je poslovalo 57 privrednih društava (9,5% manje nego u 2021.) koja su zapošljavala 1.921 radnika, petinu manje nego 2021. Koliko se situacija pormenila za samo tri godinesvedoče podaci da je 2019. u Hrvatskoj poslovalo 11 slobodnih zona, od čega je osam bilo aktivno, u njima je poslovao 71 korisnik, a zapošljavali su 2.817 radnika.

Korisnici svih hrvatskuh slobodnih zona u 2022. godini ukupno su prihodovali 223,8 miliona evra, 0,5% više nego 2021, i ostvarili su dobit od 25,4 miliona evra, što je za 4,3 odsto više. Prihodi korisnika lučkih zona iznosili su 183,6 miliona evra (27,2 posto više nego 2021), dok je dobit bila 20,7 miliona evra i bila je za četvrtinu viša u odnosu na prethodnu godinu.

Korisnici kopnenih slobodnih zona ukupno su u 2022. prihodovali 40,2 miliona evra, što je gotovo upola manje nego prethodne godine, dobit im je bila 4,6 miliona evra ili za gotovo 40 odsto manja. Razlog za to je izlazak Podunavske slobodne zone Vukovar iz režima slobodne zone na kraju 2021.

Pad broja slobodnih zona beleži se i u EU, u maju 2020. bilo ih je 72, uključujući i 11 hrvatskih, u avgustu 2022. godine 67, a u taj je broj uključeno i 10 zona u Hrvatskoj. Najviše ih je bilo u Španiji (osam), Poljskoj (sedam) i u Italiji i Rumuniji po šest. Slobodne zone poslovale su u 20 od 27 država članica EU, nema ih u Austriji, Belgiji, Finskoj, Irskoj, Holandiji, Slovačkoj i Švedskoj, prenosi seebiz.eu.

Foto: YouTube/PrintScreen, Luka Ploce HR