Spoljnotrgovinska razmena Srbije blizu 40 milijardi evra – Najveći suficit i dalje sa komšijama

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul 2024. godine iznosila je oko 39,4 milijarde evra, što je rast od 2,8% u odnosu na isti period prethodne godine.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvezeno je robe u vrednosti od nešto iznad 17 milijardi evra, za 1,3 procenata više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 22,3 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije iznosi 5,2 milijarde evra, što je skok od 14,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 procenata.

Najviše smo trgovali proizvodima za reprodukciju

U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62 odsto, slede roba za široku potrošnju, 25,6 procenata i oprema, 12,4 odsto. Neklasifikovana roba po nameni imala je neznatnu vrednost.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 54,2%, slede roba za široku potrošnju, 20,4% i oprema, 13,4%. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12 procenata. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Glavni spoljnotrgovinski partneri

Zemlje članice Evropske unije čine 59,5% ukupne razmene.

Najveći spoljnotrgovinski partneri bili su nam Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska, gde smo najviše izvozili, dok smo najviše uvezli iz Nemačke, Kine, Italije, Turske i Mađarske. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata i električne energije. Izvoz Srbije za posmatrani period iznosi iznosi 2.556,6 miliona evra, a uvoz 877,3 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 291,4%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Hrvatskom, Švedskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Poljskom, Kazahstanom, Holandijom, Belgijom, Azerbejdžanom, Španijom, Mađarskom, Slovenijom, Francuskom, Švajcarskom, Austrijom, Republikom Korejom, Grčkom, Danskom, Sjedinjenim Američkim Državama…

Na spisku stavki koje smo najviše izvozili su električne mašine i aparati, obojeni metali, pogonske mašine i uređaji, metalne rude i otpaci metala, proizvodi od kaučuka. Kada je o uvozu reč, listu po najvećoj vrednosti uvoza čine električne mašine i aparati, nafta, naftini derivati, drumska vozila, industrijske mašine za opštu upotrebu, medicinski i farmaceutski proizvodi

Rast spoljnotrgovinske razmene u julu

U julu 2024. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 2.465 miliona evra, što čini povećanje od 7,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.453,7 miliona evra, što je povećanje od 22,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu su setovi provodnika za avione, vozila i brodovi, rafinisani bakar, ruda bakra i koncentrata, električna energija i spoljne gume za automobile.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju, na trećem mestu liste je uvoz rude bakra i koncentrata, sledi uvoz električne energije, a poslednje mesto zauzima uvoz generatorskih agregata.

Kompletnu statistiku o uvozu i izvozu možete pogledati OVDE. 

Foto: Pixabay.com/Pete Linforth