Posle vazdušne, slede rečne luke – Apatin i Beograd prvi idu u koncesiju
Luke u Apatinu i Beogradu će prve biti ponuđene potencijalnim koncesionarima, saznajemo od Agencije za upravljanje lukama. U Apatinu je utvrđeno lučko područje, te je naredni korak raspisivanje javnog poziva za izradu tehničke dokumentacije – idejnog projekta i studije izvodljivosti. Prvi radovi planirani su za sredinu 2019. ili početak 2020. godine.
– Možemo najaviti da će ove godine biti gotov prostorni plan posebne namene luke Beograd, kao obavezan preduslov za proglašenje lučkog područja. Posle toga, Agencija će izraditi predlog uredbe o proglašenju lučkog područija koji će biti poslat Vladi na usvajanje. Nova luka obuhvatiće površinu od 300 ha na kojoj će se prostirati terminali, dok je preostalih 300 ha predviđeno za izgradnju slobodne zone. Ako se ispune svi zakonom propisani uslovi, javni poziv za koncesionara mogao bi da bude objavljen tokom 2020. godine.
Osim navedenih projekata, iz Agencije saznajemo da će potencijalnim koncesionarima biti ponuđeno i proširenje kapaciteta luke Smederevo.
Namena i vrsta koncesija
Krajem godine naručena je izrada srednjeročnog plana davanja koncesija u periodu 2018-2020 i godišnjeg plana davanja koncesija za 2018. godinu. Taj posao, vredan oko 6 miliona dinara, poveren je konzorcijum firmi koga čini – „Peterhof Consulting“ d.o.o. Beograd, „Primar Co“ d.o.o. Beograd, „Public private partnership“ doo Beograd, Agencija za konsalting „3P&PFI Solutions Beograd“ i Agencija „PPP Structuring Beograd“.
Dokument će, između ostalog sadržati, izbor lučkih područja koja mogu biti predmet davanja koncesije u posmatranom periodu, namenu koncesija (lučke usluge, javni radovi) i vrste koncesija, detaljnu analizu svakog lučkog područja koje može biti predmet koncesije, kao i druge oblasti vezane za infrastrukturni i ekološki razvoj luka a koje mogu biti predmet javno-privatnog partnerstva (JPP) sa ili bez elemenata koncesija.
Inače, u teoriji, postoje dve vrste lučkih koncesija i to:
1) lučke koncesije za usluge, gde se koncesija daje za obavljanje određe grupe lučkih usluga ili jedne lučke usluge, i
2) lučke koncesije za javne radove, gde je predmet koncesije izgradnja lučkih građevina i objekata, sa pravom na komercijalno korišćenje izvedenih radova
Milorad Kilibarda, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, kaže za PlutonLogistics, da, kako su luke složeni transportni i logistički sistemi koji obuhvataju čitav niz podsistema, funkcija i usluga, onda se i koncesije mogu odnositi na različite usluge i različite lučke objekte.
– U suštini svaki lučki kompleks obuhvata dve velike funkcionalne i tehnološke celine, pa je i lučke koncesije potrebno posmatrati u tom kontekstu. Tako možemo govoriti o koncesijama koje se odnosne na javne radove vezane za vodni put, lučku akvatoriju, operativnu obalu i hidrograđevinske i druge objekte, koji su namenjeni za opsluživanje brodova i različitih plovnih sredstava. Druga vrsta koncesija se može odnositi na kopnenu transportno-saobraćajnu infrastrukturu, različite robne terminale, skladišne i logističke sisteme smeštene u šire lučko područje, gde se pruža široka paleta logističkih i pratećih usluga.
Da li je uopšte potrebno ulaziti u lučku koncesiju?
Profesor Kilibarda napominje da pored koncesija postoje i drugi modeli javnog i privatnog partnerstva, koji bi se mogli razmatrati.
– Međutim, ako su u pitanju lučke koncesije onda bi svakako bilo potrebno i opravdano razmišljati o koncesiji vezanoj za izgradnju novih lučkih građevina i objekata ili dogradnju postojećih lučkih kapaciteta. Jednostavno na našim plovnim putevima (Dunavu i Savi) neophodno je graditi i razvijati savremene lučke sisteme i terminale intermodalnog transporta, što zahteva značajna ulaganja i za šta koncesija može imati smisla i opravdanja. Ove koncesije bi podrazumevale i određene lučke usluge prvenstveno vezane za opsluživanje plovila i sredstava vodnog saobraćaja.
Kada su u pitanju robni terminali i logistički sistemi u lučkom području, kao i usluge koje oni pružaju oni se mogu uspešno graditi, razvijati i koristiti po nekim drugim modelima javnog i privatnog partnerstva. Radi se o tržišno fleksibilnim i profitabilnim delatnostima, za čiji razvoji i izgradnju bi sigurno postojao veliki interes. Ovakav pristup bi svakako mogao da odgovara Srbiji, ali i svaki koncesionar ima svoje motive i zahteve, tako da bi trebalo tražiti rešenje koje bi zadovoljilo sve učesnike u ovim poslovima.
