Sava EKO za čistije vode – Na Mašinskom fakultetu napravljen prvi srpski brod na solarni pogon (FOTO)
Iza simboličnog naziva Confluence Belgrade (Beogradsko ušće) stoji tim talentovanih studenata Katedre za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji se već sedam godina uspešno bave projektovanjem i izradom energetski efikasnih plovila. Do pandemije korone 2020. godine, njihovi brodovi nezaustavljivo su plovili morima i vodama mnogih evropskih zemalja, čak osvojili šampionsku titulu na prestižnom takmičenju „Hidirokontekst“, koje je održano 2018. godine u Francuskoj.
Iako su poslednje tri godine usidreni u Ivankovačkoj 5, sedištu Katedre za brodogradnju, ovi mladi talentovani ljudi su uz veliku podršku svojih profesora vredno radili na razvoju i izradi prvog srpskog ekološkog broda na solarni pogon. Reč je o projektu Sava EKO (Sava Eco) , malom, daljinski upravljanom katamaranu namenjenom za sakupljanje plutajućeg čvrstog otpada sa površine mora, reka i jezera.
Sava EKO je u novembru prošle godine prvi put zaplovio u morskim vodama i odmah privukao veliku pažnju stručnjaka iz pomorske industrije i nauke, koji su učestvovali na međunarodnoj konferenciji iz oblasti pomorstva– KIMC 2023 u Kotoru, na kojoj je projekat premijerno i predstavljen.
Brod su dizajnirali članovi studentskog tima Confluence Belgrade: Nikola Čavor, Ivana Nedeljković, Sima Topalović, Lav Vukotić, Dragoljub Đurović, Matej Jocić, Jovan Stanković i Veljko Perović, a velika podrška su im bili profesori Milan Kalajdžić i Nikola Momčilović.
Prema rečima Nikole Čavora, člana tima i studenta master studija na Modulu za brodogradnju Mašinskog fakulteta, kada je pre tri godine započet projekt Sava EKO, operativna plovila ovakve namene u svetu još nisu postojala. Ovo plovoilo, kako kaže, karakterišu male dimenzije koje mu omogućavaju pristup plitkim i uskim vodama, raspolaže efikasnim elektromotorima, kao i baterijom relativno velikog kapaciteta, koja se dodatno dopunjava pomoću solarnog panela.
– Plovilo je osmišljeno tako da uz pomoć osnovnog alata može potpuno da se razdvoji na osnovne celine – dva trupa i centralnu konstrukciju – za svega nekoliko minuta, radi lakšeg trasporta. Sa same centralne konstrukcije, kojoj je pored spajanja trupova glavna namena smeštanje solarnog panela, panel može da se razmontira kako bi se oslobodio prostor za smeštanje opreme za izvršavanje drugih zadataka, kao što je na primer snimanje dna multibeam sonarom u razne istraživačke svrhe. Plovilo tokom rada ne bi moglo da se napaja solarnom energijom, ali kapacitet baterije je dovoljan da obezbedi par sati neometanog rada – objašnjava Nikola Čavor.
Više pravaca razvoja projekta „pametnih“ brodova
Tvorci Save EKO kažu da postoji više mogućih pravaca u kojima ovaj projekat može da nastavi da se razvija. Jedna od ideja je povećavanje osnovnih dimenzija plovila, samim tim njegov kapacitet i operativni domet. U tom slučaju u njemu bi mogao da se smesti i operater. Mana tako preuređenog broda bila bi ograničen pristup plitkim i uskim vodama, upravo zbog povećanja njenih dimenzija. Drugi potencijalni pravac daljeg razvoja projekta je izazovniji.
– Opremanjem Save EKO senzorima za snimanje vodene površine, sistemom za satelitsku navigaciju i softverom koji radi na principu veštačke inteligencije, njen rad od trenutka isplovljavanja do povratka bi mogao da bude potpuno samostalan. Korak dalje bi bio umrežavanje više ovakvih „pametnih“ plovila, koje bi međusobno sarađivale i očistile određenu oblast za manji vremenski period. I sve to sa samo jednim operaterom, čiji bi zadatak bio definisanje radne oblasti i pokretanje plovila. Najveća poteškoća kod ovog pravca razvijanja je implementacija nove tehnologije za koju je prethodno potrebno prikupiti značajna sredstva – objašnjava Čavor.
– Osim unapređivanja Save EKO i rada na sličnim projektima, zajedno s mentorima razmatramo i mogućnost da ponovo učestvujemo na takmičenjima, konkretno na prestižnom takmičenju „Monaco Energy Boat Challenge“, u kategoriji za solarna plovila. Za takmičenje je potrebno napraviti brzo i efikasno plovilo na solarni pogon dužine do 6 metara kojim bi upravljala jedna osoba. Između ostalog, ocenjuje se plasman u trci, efikasnost plovila i njegova autonomija – dodaje.
Nagrade za plovila za prevoz tereta
Sava EKO nije prvo plovilo na solarni pogon koje su projektovali studenti Mašinskog fakulteta. Ponosni su na svoje prve projekte – brodove Savu i Dunav na električni pogon. Ovi projekti doneli su im brojna odličija na prestižnom međunarodnom takmičenju studenata brodogradnje „Hidrokontest“. Na ovom takmičenju debitovali su 2017. godine i osvojili 2. mesto u kategoriji brodova za prevoz lakog tereta i 3. mesto u kategoriji brodova za prevoz teškog tereta. Već sledeće, 2018. godine, tim se okitio zlatnim odličjem u kategoriji brodova za prevoz teškog tereta, dok je u lakoj kategoriji zauzeo četvrto mesto.
Iza ovih uspeha stoji posvećen rad profesora Katedre za brodogradnju, koja baštini višedecenijsku tradiciju u obrazovanju inženjera brodogradnje. U proteklih 75 godina ova katedra je iznedrila više od 500 brodograđevih inženjera, koji čine okosnicu razvoja srpske brodogradnje, priznate i u svetskim razmerama, kao i više od 2.300 izgrađenih brodova.
Polovina tih brodova izvezena je i danas plovi svetskim morima, jezerima i rekama. Osim toga, mnogi alumnisti Katedre za brodogradnju su svojim znanjem i posvećenim radom ostvarili uspešne karijere u mnogobrojnim domaćim i inostranim kompanijama, projektnim biroima, brodogradilištima, naučnim i obrazovnim institucijama širom sveta. Na katedri brodogranje studenti se upoznaju sa osnivanjem brodskih linija, problemima stabiliteta, otpora i propulzije, konstrukcije, čvrstoće, upravljivosti, ponašanja broda na talasima, Sa tako stečenim znanjima budući inženjeri su osposobljeni za svaku fazu projektovanja, eksploatacije i remonta brodova.
Katedra za brodogradnju ima akreditaciju najstarije i najznačajnije institucije u oblasti brodogradnje – Britanskog kraljevskog društva brodograđevnih inženjera (Royal Institution of Naval Architects – RINA).
(Izvor/foto: Mašinski fakultet)
