Srbija želi 18 miliona tona tereta na rekama – Kako su domaće luke poslovale u 2023?

Prethodna, 2023. godina, bila je godina stagnacije na srpskim rekama ukoliko posmatramo ukupne količine robe, iako se rezultati razlikuju i po kategorijama tereta i po lukama.

Prema najnovijim podacima koje je Agencija za upravljanje lukama (AUL) predstavila prošle nedelje u Privrednoj komori Srbije, lani je u Srbiji na rekama pretovareno ukupno 15.366.514 tona tereta, što je broj vrlo približan onom iz 2022 (+0,2%).

Analiza aktivnosti u srpskim lukama i pristaništima predstavljena je u PKS-u 20. maja tokom redovnih godišnjih konsultacija koje AUL organizuje, a prisutni su imali prilike da saznaju rezultate po vrstama roba, lučkim područjima, mesecima itd.

Ukupna količina tereta

U periodu od 2015-2023, u Srbiji je na rekama ukupno pretovareno oko 117 miliona tona tereta.

Ako posmatramo kretanja, od 2015. do 2020. godine količine su konstantno rasle, pa se od početnih tek preko 5 miliona tona u 2015. stiglo do 16,2 miliona tona robe u 2020. Nakon toga je zaključno sa 2022. bio prisutan opadajući trend, da bi u 2023. ponovo ubeležen (istina minimalni) rast. Godišnji rezultati od 2021. do danas su sve vreme bili na nivou između 15 i 16 miliona tona.

Detalje po godinama možete pogledati u nastavku.

Kako su poslovale srpske luke?

Prema prezentovanoj statistici, u apsolutnom iznosu, u 2023. najveći pad količine pretovarene robe registrovan u lučkom području Smederevo: tamo je pretovareno nešto manje od 2,834 miliona tona tereta, naspram 3,054 miliona tona u 2022.

Pad je lani registrovan i u lučkom području Novi Sad (957.186 tona, naspram 992.373 tone u 2022), kao i Beograd (94.796 t / 112.099 t u 2022), Šabac (138.518 tona / 142.135 tona u 2022), Bogojevo (87.885 t / 155.082 t u 2022) i Beočin (28.585 tona / 56.355 tona u 2022. godini).

Sa druge strane, najveći rast (u apsolutnom iznosu) količine pretovarene robe u 2023. ostvaren je u lučkom području Prahovo, gde je ponovo „prebačen“ milionski iznos: u 2023. tamo je pretovareno nešto više od 1,076 miliona tona robe, dok je godinu ranije rezultat iznosio 932.280 tona.

Takođe, rast je lani ostvaren i u lučkim područjima Bačka Palanka (309.067 t / 294.051 t u 2022), Pančevo (1,652 miliona tona / 1,593 miliona tona u 2022), Sremska Mitrovica (772.092 tone / 660.967 tona u 2022), Senta (105.218 t / 69.917 t u 2022), kao i Sremski Karlovci (269.190 t / 233.789 t u 2022).

Uporedni pregled, odnosno poređenje 2022. i 2023. godine, možete pogledati u nastavku. 

Podsetimo, na rekama u Srbiji u ovoj godini ostvaren je rast, odnosno u prvom kvartalu 2024. pretovareno je 10% više robe nego što je to bio slučaj u uporednom lanjskom periodu. Više o tome možete čitati u tekstu koji smo nedavno objavili.

Vrste robe

Najčešće pretovarena vrsta tereta lani su bili šljunak, pesak i kameni agregati, na drugom mestu ugalj, potom nafta i naftni derivati. Na četvrtom mestu pozicionirale su se rude. Kao što je već dobro poznato, prošlu godinu obeležio je i pad u kategoriji žitarica.

Kada je reč o poređenju robnih kategorija (2023/2022), pogledajte tabelu u nastavku.

„Vodni saobraćaj sve vidljiviji u javnosti“

Konferencija u Privrednoj komori Srbije okupila je više od 100 učesnika – predstavnike ministarstava i drugih državnih institucija, lučkih operatera, brodarskih kompanija, obrazovnih institucija, turističkog sektora i lokalnih samouprava.

Direktor Agencije Vuk Perović je, otvarajući skup, istakao da se u najveće uspehe lučkog sektora i vodnog saobraćaja u Srbiji može ubrojati i povećana vidljivost ove grane transporta.

– Vodni saobraćaj se približio drugim vidovima transporta, kada je reč o informisanosti i zainteresovanosti javnosti. Kada pravimo osvrt ne samo na prethodnu godinu, već i na prošlu deceniju, možemo slobodno reći da smo zajedničkim radom u potpunosti promenili sliku na rekama u Srbiji. Od zemlje koja nije koristila potencijale Dunava, Save i Tise sada imamo pravni okvir, infrastrukturu, velike projekte, ulaganja i ugled u evropskom transportnom sistemu – rekao je Perović.

Podsećajući da je u teretnom saobraćaju u 2023. zabeleženo 15,36 miliona tona tereta, odnosno 0,2% više nego u 2022. godini, Perović je istakao da ga posebno raduje što smo u prvom tromesečju 2024. evidentirali 10% više nego u uporednom lanjskom periodu.

Srbija je druga zemlja u Dunavskom regionu po količinama pretovara tereta, posle Rumunije, i težimo da tu poziciju očuvamo i da u narednim godinama govorimo o obimu pretovara od 18 miliona tona tereta godišnje, rekao je Perović.

– Kada govorimo o teretnom saobraćaju najvažnija vest za srpske luke je svakako proširenje TEN-T mreže. Agencija je u prethodnim godinama intenzivno lobirala da se još srpskih luka nađe na ovoj mreži i izuzetno smo ponosni na ovakav ishod – naglasio je on i dodao da će na osnovnu TEN-T mrežu biti uključena luka u Pančevu, pored postojeće beogradske i novosadske luke, dok će na sveobuhvatnu biti uključene luke u Sremskoj Mitrovici, Smederevu i Prahovu.

Za naše luke to znači bolju povezanost sa drugim evropskim koridorima i mogućnost za finansiranje infrastrukturnih projekata iz evropskih fondova, podvukao je Perović.

Perović je poručio da Agencija, kao i do sada, ostaje otvorena za sva pitanja i pružanje stručne podrške.

– Činjenica da broj učesnika na konferenciji raste svake godine i da se sve više uključuju i drugi sektori osim vodnog, ukazuje na sveobuhvatan pristup unapređenju naših reka. To nam pokazuje zajedničku spremnost i opredeljenje da stalno razvijamo lučki sektor i vodni saobraćaj uopšte – zaključio je on.

Pomenute rezultate u teretnom i putničkom vodnom saobraćaju u 2023. godini predstavio je rukovodilac Centra za lučku delatnost Srđa Lješević. Osim toga, Saša Jovanović je u ime konzorcijuma koji realizuje projekat Green Inland Ports, predstavio ciljeve projekta sa posebnim osvrtom na moguća rešenja u pogledu digitalizacije lučkog sektora.

Naslovna foto: Pexels/Ksenia I, ilustracija