Kako šreder „proguta“ automobil?

Akcije „staro za novo“ građani su prepoznali kao dobar način za kupovinu automobila. Stari automobili su uz doplatu zamenjeni novim modelima, a dotrajala vozila su odlazila u reciklažne centre. Iako nam je nekad teško da se odreknemo svog „ljubimca“, trebalo bi da povedemo računa da na vreme i na adekvatan način zbrinemo vozilo koje je nebezbedno za vožnju i koje sadrži opasne materije po životnu sredinu i zdravlje.

U ovom tekstu koje je pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa kompanijom Centar za reciklažu iz Beograda predstavljamo gde možete reciklirati dotrajali auto, šta vam je neophodno od dokumenata, kao i detalje same reciklaže četvorotočkaša.

Kada je automobil za reciklažu?

Različiti su razlozi zbog kojih vozila dođu na reciklažu. Uobičajeno je da ih vlasnici recikliraju kada postanu nebezbedna za dalju vožnju, ukoliko kupe novo vozilo ili učestvuju u akciji zamene starog za novo uz popust. Takođe, česti su slučajevi kada havarisano vozilo iz udesa dovezu na reciklažu, zato što se i takva vozila moraju zbrinuti na propisan način. Javno-komunalna preduzeća za parking kod ovlašćenih reciklera recikliraju vozila koja duže vreme stoje na javnoj površini, a za koja se vlasnik nije javio da ih preuzme. Neka vozila su potpuno havarisana, neka stara ali u voznom stanju, a bilo je i potpuno očuvanih oldtajmera.

Koji je postupak reciklaže automobila kada neko donese u postrojenje za reciklažu?

Prilikom predaje vozila vlasnik mora da priloži neophodnu dokumentaciju, ličnu kartu, saobraćajnu i odjavu iz MUP-a. Ukoliko je vozilo registrovano, prilikom njegove predaje proverava se da li je ono kompletno, fotografiše se broj motora i šasije, a vlasniku se u reciklažnom centru predaju registarske tablice kako bi ga odjavio u MUP-u i potvrdu o prijemu vozila. Nakon odjave vozila MUP izdaje kupcu saobraćajnu dozvolu na kojoj postoji dokaz da je izvršena odjava vozila. U slučajevima kada je registracija istekla, vlasnik može vozilo šlep službom da preveze do reciklažnog centra, a saobraćajna dozvola i lična karta se uzima na uvid kao dokaz da je vozilo bilo u vlasništvu. Vozilo u oba slučaja mora biti kompletno, a vlasnik dobija potvrdu o prijemu.

Na koje sve materijale se reciklažom razlaže automobil?

Najpre se vrši izdvajanje neoštećenih delova koji se mogu ponovo upotrebiti: skida se akumulator, električni i elektronski otpad, katalizatori, uljni filteri i olovni delovi. Ulja, antifriz, gorivo i ostale tečnosti iz otpadnih vozila se istaču i smeštaju u specijalne rezervoare predviđene za otpadne tečnosti. Skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne. Veliki plastični delovi se odvajaju sa otpadnog vozila, skidaju se staklene površine. Tako je otpadno vozilo pripremljeno za slanje na postrojenje šreder. U postrojenju šreder vrši se dezintegracija otpadnog vozila, ono se sabija, usitnjava mlevenjem, uz pomoć vodenih filtera i vazdušnih ciklona odvaja se prašina od metalnih i nemetalnih delova. Samleveni, šredirani materijal se izbacuje na vibro korito i dalje na transportnu traku. Prečišćeni materijal se naziva šreder šrot i to je kvalitetna sirovina za livnice i železare.

Zbog kojih materija kažemo da su automobili opasan otpad?

Automobili su opasan otpad zato što sadrži delove koji ukoliko se ne zbrinu na propisan način mogu biti štetni za zadravlje. To su gorivo, motorno, hidraulično i ulje u transmisionom sistemu, tečnosti iz hladnjaka, antifriz, ulje iz sistema za kočenje, kiselina iz akumulatora, tečnost iz klima uređaja. Neka vozila sadrže azbest koji je štetan.

Koliko procenta automobila može da se reciklira?

U Srbiji može da se reciklira više od 80% od ukupne mase vozila. Preostali deo se zbrinjava na zakonom propisan način.

Da li su građani dovoljno informisani o reciklaži automobila?

Protekle decenije je bilo nekoliko akcija zamene „staro za novo“ u saradnji sa proizvođačima i distributerima vozila, koje su pratile velike kampanje. Na taj način se uticalo na svest građana o reciklaži vozila. Jasno im je da osim očuvanja životne sredine mogu da ostvare ekonomsku dobit reciklažom starog vozila. Ono što predstavlja problem jeste siva zona, odnosno nelegalni auto-otpadi koji ne ispunjavaju propisane uslove za reciklažu vozila. Takvi otpadi se najčešće bave nelegalnom preprodajom auto delova i u mogućnosti su da otkupljuju vozila po daleko višim cenama od onih na legalnom reciklažnom tržištu. U Srbiji postoje samo tri aktivne dozvole za reciklažu vozila, a nelojalna konkurencija u velikoj meri ugrožava opstanak legalnih operatera.

Koliko se reciklira automobila godišnje?

Precizan podatak ne postoji upravo zbog nelegalnih auto-otpada na kojima se reciklira veći deo generisanih otpadnih vozila. Međutim, može se steći predstava o tom broju na osnovu podataka o broju ukupno registrovanih – u 2017. više od 1,8 miliona je registrovano, uvezeno je više od 150.000 polovnih i oko 26.000 novih automobila. O potencijalima reciklaže vozila govori i podatak da je tokom akcije „Staro za novo“ kompanije „Fiat Srbija“ od 2009. do 2012. godine u Centru za reciklažu reciklirano više od 13.000 otpadnih vozila, dok je nakon ponovljene akcije „Recikliranje je cool“ u 2015. godini reciklirano oko 1.000 vozila. Sva reciklirana vozila starija su od 15 godina. Najviše su reciklirani automobili iz Zastavinog programa.