Evropa sledeća američka „carinska meta“: kakve probleme bi Srbija mogla da ima?

Ceo svet je u iščekivanju carina koje uvodi Donald Tramp. Meksiko i Kanada su odahnuli na 30 dana. I dok Evropa čeka američke mere, posledice i same najave već se osećaju.

Postavlja se pitanje može li sve to na kraju ipak biti samo disciplinovanje saveznika u podeli sveta na Istok i Zapad.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić u razgovoru za RTS rekao je da je reč o zbijanju redova u novoj fragmentaciji svetske privrede koja je u toku. Podsetio je da Sjedinjene Američke Države imaju sporazum o slobodnoj trgovini sa Meksikom i Kanadom i „zaista je bilo čudo da se uvedu te carine“.

Čuli smo da će biti najmanje na 30 dana ograničeno uvođenje tih carina. Verujemo da će to biti trajno. Administracija u Vašingtonu nekoliko puta je pokazala da je praktično nepredvidiva, rekao je Stanić.

Kina najveći izazivač

Prema njegovim rečima, fragmentacija svetske privrede se zaista dešava.

– U poslednjih nekoliko decenija imali ste ekonomske konkurente koji su se pojavili na međunarodnoj sceni, a ti ekonomski konkurenti koji su pokazali da su konkurentniji u proizvodnji, u zauzimanju međunarodnog tržišta, postaju i politički konkurenti. U tom smislu imali smo i jasne izjave američkih zvaničnika o njihovim strateškim dokumentima da je Kina najveći izazivač, odnosno pretnja američkoj ekonomsko-političkoj, uslovno rečeno, dominaciji u svetu. U tom smislu je politika obuzdavanja zaista uzela maha i to se vidi kroz protekcionističke mere i ovo što je bilo najavljeno iz Vašingtona i što je sada odloženo. Govorili su analitičari da to nije bilo viđeno u poslednjih 100 godina – navodi Stanić.

Stanić podseća na 2019. godinu, kada je počeo trgovinski rat između Vašingtona i Pekinga, a tada su uvedene carine na uvoz osnovnih industrijskih metala iz Kine, ali i iz drugih delova sveta, što je kasnije dovelo do uvođenja i kvota na uvoz čelika iz Srbije, koje i dalje traju, što je mimo sporazuma o slobodnoj trgovini.

– Ali, činjenica je da ta fragmentacija uzima maha i ono što je bitno – smanjuje potencijal privrednog rasta na globalnom nivou. Lanci snabdevanja su ugroženi praktično poslednjih pet godina i upravo zbog te ugroženosti mnogi ekonomski centri hoće da imaju kraće lance snabdevanja da bi bili pouzdaniji i da budu manje zavisni od udaljenih tržišta, gde su obično i njihovi politički konkurenti – podvukao je Stanić.

Preti li inflacija

Poslednji podaci iz evrozone, koju pokriva Evropska centralna banka, pokazuju da je rast inflacije 2,5%, iako je njihov cilj dva odsto.

To je, kako objašnjava predstavnik Privredne komore Srbije, zbog nestabilnosti u svetu koja se odražava i na cene energenata, osnovnih industrijskih metala i prehrambenih proizvoda, jer je poljoprivreda zavisna i od energenata.

Dodaje da je to krug koji ne dozvoljava da se problem inflacije stavi ad akta i zbog toga još imamo relativno visoke kamatne stope centralnih banaka, koje služe za obuzdavanje inflacije.

– Iz tog razloga imamo manju investicionu aktivnost u svetu, pre svega, u zapadnoj Evropi i u Americi, zbog tih visokih kamatnih stopa, što se naravno vidi i u Srbiji, imajući u vidu da centralna banka i dalje drži tu stopu na relativno visokom nivou – istakao je Stanić.

O nestašici hrane i rastu cene zlata

Rast cena svakako se dešava, a ono što je bitno kada govorimo o nestašici hrane, jeste da to ne može da zadesi Evropu – ocenjuje.

– Dakle, tu je samo pitanje cene, ne u smislu količina koje se mogu Evropi isporučiti. Svakako da je nestašica hrane, odnosno porast cena, veliki problem za brzorastuće zemlje u pogledu populacije, koje su u podsaharskoj Africi, na Bliskom istoku, što može opet dovesti do određenih socijalnih problema kao što su migrantski talasi – objašnjava Stanić.

Odgovarajući na pitanje šta za građane znači da berze trepere, Stanić kaže da to znači neizvesnost.

Zbog toga se povećava tražnja za zlatom kao merom sigurnosti. To se simbolično naziva sigurnom lukom. Naglo je skočila cena zlata kada su najavljene američke carine. Onda je došlo do blage korekcije, odnosno do pada cene zlata kada je rečeno da odlažu za 30 dana, dodaje.

– Međutim, cena zlata i dalje se kreće više od 2.800 dolara po unci, što znači da je to praktično rekordan nivo. Očekuje se da zlato na tom nivou i ostane, kao mera sigurnosti – komentariše.

Evropa je zabrinuta zbog mogućih budućih carina na uvoz robe iz EU, što bi moglo dodatno oslabiti privredu.

– Ako bi došlo do takvog spoljnog šoka, Nemačka, koja je ove godine procenila rast svoje privrede na 0,3%, mogla bi ponovo pasti u recesiju treću godinu zaredom, što bi značajno umanjilo njenu ekonomsku moć.

Stanić je komentarisao i u kojoj meri Evropa zavisi od uvoza energenata iz Amerike, budući da se moralo odustati od energenata koji dolaze iz Rusije. Prema njegovim rečima, Evropa je postala zavisna mnogo više od tečnog gasa koji dolazi iz SAD. Dodao je i da je Evropa u bezbednosnom smislu svakako zavisna, a takođe i u pogledu visokih tehnologija.

Seljenje kapitala

– Prošle godine videli smo da su investicije iz Amerike koje su dolazile u Srbiju praktično bile na sličnom nivou kao i iz Nemačke, što da nije bio ranije slučaj. U tom pogledu dolazi do seljenja kapitala, posebno onog koji je orijentisan na visoke prihode i prilive i na visoke tehnologije, imajući u vidu američku privredu koja je dosta podržana od energenata koji se tu mogu proizvoditi – kaže Stanić.

Podseća da je nova administracija rekla da će povećati proizvodnju nafte kako bi prešla i u značajnog izvoznika tog energenta, a svakako tu je i mogućnost dodatne novčane emisije dolara čime bi se podržala domaća privreda.

Carine i srpska roba

Srbija je zavisna od evropskog tržišta, a Stanić uočava dva problema kada je reč o našoj zemlji.

– Opada tražnja za proizvodima iz Srbije u EU, što je posledica njihovih niskih stopa rasta. To je jedna stvar. Druga je, na primer, ukoliko bi zaista bile uvedene te carine Amerike, kao što je bilo slučaj 2019. godine, da li bi Evropa kroz taj reciprocitet obuhvatila i zemlje koje su kandidati – kaže Stanić.

Smatra da ne bi trebalo da bude tako, imajući u vidu da smo zemlja koja ima sporazum o slobodnoj trgovini.

– Mi smo videli podatke za prošlu godinu kada govorimo o izvozu robe, imamo blag pad izvoza robe u Nemačku, ali i značajan rast izvoza u Sjedinjene Države. To tržište se sve više otvara za naše proizvode i usluge, posebno usluge jer smo, na primer, u prošloj godini za 11 meseci, imali 1,6 milijardi evra izvoza usluga informacionih tehnologija na tržište Amerike. Sa druge strane, ono što je bitno je i to strateško partnerstvo koje je potpisano u oblasti energetike – zaključio je Stanić.

Foto: Pexels/Pixabay, ilustracija