Izrael smanjuje uvozne dažbine – Odlična prilika za srpske izvoznike

Uporedo sa sinonimom za startap naciju i zemlju „jedinstvene žilavosti“, Izrael važi i za jednu od najskupljih država sveta. Decembra prošle godine The Economist Intelligence Unit (EIU) je čak proglasio Tel-Aviv najskupljim gradom na svetu, ređajući za njim Pariz, Singapur i Cirih! Parametri su se zaoštrili tokom protekle dve godine zbog dramatičnog poskupljenja transporta robe, koja velikim delom u ovu zemlju levantskog dela Mediterana dolazi iz udaljenih prekomorskih područja. Dodatnom rastu troškova doprineli su, proteklih meseci, poremećeni dobavljački lanci sa istoka Evrope.

Aleksandar Nikolić, direktor predstavništva PKS u Jerusalimu, u autorskom tekstu za „Preduzetnik“ pisao je o ekonomskoj situaciji, mogućnostima za saradnju i plasman srpske robe u Izrael. 

Vlada Izraela već uveliko preduzima korake u kampanji borbe protiv visokih troškova života među kojima su ukidanje akciza na ugalj, ukidanje carina na robu široke potrošnje, industrijske proizvode i građevinske repro-materijale, kao i snižavanje carina na prehrambene proizvode. Osniva se i komisija za ograničavanje monopola i povećanje konkurencije u prehrambenoj industriji.

U sektoru prehrambenih proizvoda to podrazumeva ukidanje uvoznih kvota, niže carinske tarife i pospešivanje konkurentnosti domaće proizvodnje. Plan predviđa ukidanje carina na, između ostalih, goveđe meso, kobasice, sosove, suvo voće, torte, kolače i brašno. Osim toga, značajno će biti proširene tenderski ciljane kvote u jajima i medu. Koncept predvodi ministar finansija, Avigdor Liberman, a cena predviđenih mera se procenjuje na 260 miliona ILS ili nešto više od 74 miliona evra.

Gde su šanse za srpske izvoznike?

Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Izraela naložilo je da se hitno ukinu carine na voće i povrće, uključujući beli luk, grašak, pečurke i pasulj. Ostatak tarifa na svo sveže, zamrznuto i konzervisano voće i povrće, postepeno će se snižavati u šest koraka u periodu od pet godina, kako bi se izraelska poljoprivreda prilagodila novoj situaciji.

Ovim su se stekli uslovi da se podudare interesi vodećih lanaca izraelskih samoposluga i proizvođača iz Srbije, uglavnom zamrznutog, svežeg i prerađenog voća i povrća, sireva. Pri ovome će naši izvoznici, koji već poseduju košer sertifikate, odnosno reference izvoza u zemlje EU ili UK, uživati u mnogo čemu pojednostavljen postupak.

Deklaracije će sve više zamenjivati komplikovane sertifikate, koji nose sobom i finansijska izdvajanja. Težište je naravno na uvoznicima, jer će oni biti nosioci obezbeđivanja neophodnih dozvola, koje proističu iz regulativa, pre svih, Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, te Ministarstva finansija.

Sagledavanje potreba i isplativosti sa lancima poput Šufersal (Shufersal), Tiv tam (Tiv Ta’am), Rami Levi (Rami Levy) i Jeinot Bitan (Yeinot Bitan) je već u toku, a Privredna komora Srbije inicira susrete privrednika i posete proizvodnim kapacitetima u Srbiji. U sledećoj fazi izraelske potražnje nagoveštavaju se i izvesni asortimani iz mesne, kao i konditorske industrije.

Konačno, ono što svakako pogoduje neposrednom komuniciranju poslovnih ljudi, kao i proceduralnim radnjama koje iziskuju fizičko prisustvo jeste i obnavljanje direktnih letova između tel-avivskog aerodroma Ben-Gurion i aerodroma Nikola Tesla, obnovljenih 8. aprila od strane izraelske Arkie (Arkia).

Rezultat svih ovih pozitivnih trendova trebalo bi da bude – više robe iz Srbije u Izraelu.

Izvor: Privredna komora Srbije