Kako do povrata PDV-a iz inostranstva?

Koji su osnovni uslovi za povrat PDV-a? Šta je potrebno od dokumentacije? Koji su rokovi za podnošenje zahteva? Koliko vremena je potrebno da bi došlo do povrata poreza na dodatu vrednost? Ovo su, uglavnom, pitanja koja zanimaju mnoge kompanije koje posluju u inostranim državama. Prvenstveno, treba istaći da pravo na povrat PDV-a domaća kompanija ne može samostalno da realizuje u najvećem broju stranih država s obzirom na to da poreske uprave tih država ne komuniciraju direktno sa nerezidentima po tom osnovu. Mnogo je jednostavnije povratak PDV u inostranstvu ostvariti preko specijalizovanih lica koja putem mreže svojih kancelarija efikasno posluju na međunarodnom nivou.

U Srbiji na taj način posluje „Cash Back IMO“,koji predstavlja domaću kancelariju međunarodne „CashBack“ Grupe koja se specijalizovala za refundaciju PDV-a u čitavoj Evropi. Ovo privredno društvo posluje tako što od obveznika prikuplja svu potrebnu dokumentaciju za povrat PDV-a, komunicira sa poreskim upravama drugih zemaljapreko svojih kancelarija u tim zemljama i posreduje u naplati PDV-a uz dogovorenu naknadu u vidu provizije od iznosa PDV-a koji se vraća obvezniku.

Oliver Jovanović, menadžer prodaje „CashBack IMO“ firme, na konferenciji „Ka održivom transportu 2017“ održanoj na Zlatiboru, detaljno je objasnio na koji način može doći do povrata PDV-a.

– Prvenstveno, osnovni uslovi za ostvarenje prava na povrat inostranog PDV-a jesu da pravno lice ima originalnu inostranu fakturu u kojoj je obračunat i iskazan inostrani PDV, kao i to da je fakturu izdao dobavljač iz države koja vrši povrat PDV-a pravnim licima iz Srbije.

Vrste troškova za koje može da se izvrši povrat su: gorivo, novčane kazne i takse, putarina, popravke vozila, troškovi šlep službi, hotelski troškovi, obroci u restoranu, poslovna zabava, prevoz robe, izložbe i sajmovi, kongresi i seminari, marketing, konsultantske usluge, advokatski honorari, obuke, edukacije…

Domaće privredno društvo, preko specijalizovanog lica, u obavezi je da poreskoj upravi određene zemlje podnese neophodna dokumenta. Prema opštim uslovima koja važe za sve zemlje, podnosi se:

• zahtev za povrat PDV-a, koji se podnosi na propisanom obrascu potpisanom od strane ovlašćenog lica koje je zakonski zastupnik domaćeg preduzeća;
• ovlašćenje/punomoćje za kancelariju koja ih zastupa u postupku povrata PDV-a kod domicilne poreske uprave;
• potvrdu o registraciji za PDV, izdatu od strane lokalne poreske uprave Republike Srbije (original i overen prevod na jezik zemlje kojoj se podnosi zahtev); ova potvrda se izdaje „Ad hoc“ po zahtevu poreskog obveznika;
• originale plaćenih računa o nabavljenim dobrima ili korišćenim uslugama u stranoj zemlji, po kojima je obračunat PDV od strane pružaoca usluge, odnosno po osnovu kojih primalac dobra i usluga može ostvariti pravo na povratinoporeza (PDV-a plaćenog u stranoj državi), a sve u skladu sa poreskim propisima određene zemlje.

– Treba napomenuti da se povratak PDV-a može izvršiti u valuti domicilne države, odnosno u devizama, ali i u dinarima, kao i to da pojedine zemlje propisuju minimalan iznos za koji je moguće podneti zahtev za povrat PDV-a. U našoj poreskoj upravi taj iznos je 200 evra, u Makedoniji 500 evra, Hrvatskoj 250,zatim, Sloveniji, Austriji, Finskoj, Bugarskoj je 200 evra, dok je taj prag prema zakonodavstvu Nemačke500 evra – naveo je Jovanović.

Koraci koji su neophodni za realizaciju povrata inostranog PDV-a jesu, prvenstveno, potpisivanje ugovora sa klijentom o uslugama povrata PDV-a sa međunarodnog tržišta,potpisivanje punomoćja od strane pravnog lica iz Srbije kojim se ovlašćuje „CB IMO“ da klijenta zastupa kod domicilne poreske uprave u postupku povrata inostranog PDV-a, zatim, prikupljanje dokumentacije i popunjavanje zahteva.

– Nakon toga dolazi do prosleđivanja zahteva do „CashBack“ kancelarije domicilne zemlje gde je načinjen konkretan trošak. Poreska uprava, zatim, donosi Rešenje o refundaciji, uplaćuje iznos refundiranog PDV-a i na kraju „CB IMO“ prosleđuje iznos na račun klijenta umanjen za ugovorenu proviziju – objasnio je Jovanović.

Zahtev za povrat PDV-a može se podnositi više puta, ali najmanje jednom godišnje, obično u roku od šest meseci od isteka poslovne godine, a za dobra i usluge nabavljene u toj godini. U većini zemalja zahtevi za refakciju, za čitavu godinu, podnose se do kraja juna sledeće godine, odnosno, za 2017. godinu zahtevi se podnose do 30. juna 2018. godine.

– Zahtev je, naravno, moguće podnositi i ranije, pre isteka krajnjeg roka. Kod klijenata koji imaju veće iznose PDV-a za povratpreporučujemo takozvano sukcesivno podnošenje dokumenata više puta u toku godine- polugodišnje, kvartalno…- istakao je Jovanović.

Pravna lica registrovana u Srbiji mogu izvršiti povrat PDV-a iz sledećih država Zapadne Evrope: Austrije, Belgije, Danske, Finske, Irske, Islanda, Luksemburga, Malte, Monaka, Holandije, Norveške, Slovačke, Švajcarske, Švedske i Velike Britanije. Iz država bivše Jugoslavije refundacija je moguća za sve usluge iz Hrvatske i Crne Gore, Makedonije, dok je iz Bosne i Hercegovinepovrat poreza na dodatu vrednost moguć samo za troškove sajmova.

– Sa druge strane, Mađarska, Češka, Poljska i Slovačka ne vraćaju porez na dodatu vrednost Srbiji, što je jedan veliki hendikep zato što su troškovi prolaska kroz, na primer, Mađarsku jako visoki, oko 200 evra je prolazak jednog šlepera, dok je PDV u Mađarskoj 28% – rekao je Jovanović na Konferenciji.

Nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za povrat, poreska uprava određene zemlje rešenjem odlučuje o zahtevu. Najažurnije su poreske uprave Austrije, Francuske i Nordijskih zemalja, koje rešenja izdaju u roku od jednog do tri meseca nakon prijema kompletne dokumentacije. Sa druge strane, najneažurnije su poreska uprava Nemačke i Italije kod kojih se na rešenje čeka i do godinu dana. Međutim, razlozi su različiti- kod prvih se čeka zbog detaljnih provera svih dokumenata, a kod drugih zbog poslovne neažurnosti.

– Naglašavam da se, prvenstveno, čeka trenutak primanja predmeta u poresku upravu, kao i to da sve zavisi od njih kao bi se došlo do krajnih koraka. Kod Hrvata se, na primer, čeka oko 4 meseca, kod Makedonaca tri do četiri meseca, kod Crnogoraca je to postalo brzo, dok se kod naše poreske uprave čeka u nedogled – rekao je Jovanović za PlutonLogistics.

Čitav postupak je legalan, legitiman i transparentan, a nakon završenog postupka klijentu se vraćaju originalne fakture zajedno sa Rešenjem domicilne poreske uprave o iznosu refundiranog PDV-a. Treba napomenuti da je povrat PDV-a iz inostranstva jedan potpuno komercijalni posao koji nema dodirnih tačaka sa propisima Republike Srbije niti sa bilo kojom institucijom RS. Povrat PDV-a ima dodirnih tačaka isključivo sa propisima i institucijama država koje vrše povrat PDV-a.

– Najbitnija stavka u celoj priči je da nema troška dok ne dođe do promena, što znači da firmu ne košta ništa do trenutka dok joj se ne vrati novac. Kada poreska uprava odobri povrat tada ide novac i tada uzimamo proviziju u zavisnosti od usluga. Kod transporta je oko 10%, a kod drugih usluga je oko 20%. Procenat se, u svakom slučaj, ugovara na bazi promene – objasnio je Jovanović za naš portal.

Podsećanja radi, Evropska unija donela je direktivu 8 1982. godine kojom se omogućava refundacija PDV-a u okviru EU. Povratak PDV-a je zasnovan na jednostavnoj tezi koja glasi: onaj ko ne privređuju državi X Evropske unije taj ne treba da puni budžet te države.

Evropska unija je 1987. godine usvojila direktivu 13 koja promoviše pravo refundacije PDV-a. Ona je implementirana 1998. godine i tada se stvorila mogućnost da firme van Evropske unije refundiraju PDV kod članica EU. Direktiva 13 je pravni osnov za povrat PDV-a i za privredne subjekte iz Srbije. Ona nema obavezujući karakter kao direktiva 8 nego je državama članicama Evropske unije ostavljena mogućnost da sami izaberu da li će je primenjivati i pod kojim uslovima.

Koristeći pravo njene nekonzistentne primene, države poput Nemačke, Grčke, Švajcarske, Mađarske, Španije, Portugala, Rumunije i Bugarske primenjuju direktivu 13, ali uz obavezno poštovanje reciprociteta. Ovaj reciprocitet podrazumeva da postoje pisani ili prećutni sporazumi u uzajamnom vraćanju PDV-a između, na primer, Nemačke i Srbije.

Zemlje Evropske unije koje ne zahtevaju reciprocitet sa Srbijom su: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Irska, Holandija, Luksemburg, Malta, Norveška, Švedska i Velika Britanija.