Kako izvoziti u Švedsku?

kamioni_060314Švedsko tržište, sa oko 10 miliona potrošača, spada među najzahtevnija na svetu i često se koristi kao probno za pojedine nove proizvode. Razmena Srbije i Švedske u prošloj godini bila je vredna 250 mil USD, od čega je srpski izvoz iznosio 60, a uvoz iz Švedske 180 mil USD, rekao je Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije.

Srbija je, prema njegovim rečima, najviše izvozila prehrambene i proizvode od kaučuka, zatim mašine i transportne uređaje. S druge strane, iz Švedske smo najviše uvozili hartiju, karton i proizvode od celuloze, plastične materije, drumska vozila, industrijske mašine. Najviše su izvozile kompanije „Tigar Tyres“, „Sirogojno“ i „Unimed“, koje učestvuju u ukupnom izvozu u Švedsku gotovo 30%. Polovinu ukupnog uvoza realizovali su „Tetrapak“, „Tarkett“ i „Telekom Srbija“, objavila je PKS na svom sajtu.

Nekolicina kompanija koje učestvuju u robnoj razmeni sa Švedskom ukazuje na to da je neophodna organizovanija edukacija i unapređenje informisanosti poslovnih ljudi o mogućnostima poslovanja sa tom skandinavskom zemljom.

Prema rečima Vesovića, Srbija ima dovoljno proizvoda koji mogu biti interesantni švedskom tržištu, a firme koje žele da izvoze u Švedsku treba da znaju da je to zemlja visokih cena i da postoji mogućnost plasmana skupljih proizvoda. U planu je i osnivanje saveta za konsultaciju sa našim ljudima koji u Švedskoj već žive i rade, ili imaju svoje firme.

Na seminaru „Kako izvoziti u Švedsku – preduslovi i perspektive”, koji je organizovala Privredna komora Srbije u saradnji sa Nacionalnim odborom za trgovinu Švedske, Ambasadom Srbije u Stokholmu i Ministarstvom za spoljnu i unutrašnju trgovinu, predstavljena je uloga nacionalnog odbora za trgovinu Švedske – Open Trade Gate Sweden, čija je uloga da pruži informacije svim zemljama zainteresovanim za poslovanje sa Švedskom.  Skup „Kako izvoziti u Švedsku – preduslovi i perspektive“, najpotrebniji je malim i srednjim kompanijama koje ne mogu lako da dosegnu do svojih partnera.

– Odgovaramo na upite srpskih firmi, dočekujemo kompanije kada dodju u Švedsku, organizujemo seminare. Ako nešto nije u redu, možemo da razgovaramo sa institucijama i nadležnim ministarstvima, carinom, ili da ih upućujemo na odgovarajuće agencije kojih u Švedskoj ima mnogo –  ističe Asa Kristianson predstavnik Nacionalnog odbora za trgovinu Kraljevine Švedske.

Zamenica ambasadora Švedske u Beogradu Liselott Martynenko Agerlid ukazala je da Srbija ima važnu ulogu na evropskom tržištu. Trenutno u Srbiji posluje 17 švedskih distributera, a cilj je da se poveća i broj srpskih kompanija na tržištu Švedske.

Stevan Nikčević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekominikacija, ukazao je da u Švedskoj postoji stalna potražnja za  poljoprivrednim, prehrambenim, tekstilnim proizvodima, obućom i nameštajem, a da su noviji trendovi vezani za autoindustrija i IT tehnologije.

Predstavnici domaćih kompnija koji posluju sa Švedskom, prenoseći svoje iskustvo, istakli su da je Švedska veoma zahtevna u pogledu kvaliteta, da je nivo kontrole izuzetno visok, konzumenti su dobro obavešteni o proizvodu i prava su im potpuno zaštićena. Očekivanja krajnjih potrošača izuzetno su visoka.

Nakon plenarnog dela, seminar koji je moderirala Ljiljana Miletić, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, odvijao se odvojeno po sektorima, a organizovane su i individualne konsultacije sa stručnjacima iz Nacionalnog odbora za trgovinu Švedske. Skandinavski eksperti informisali su privrednike o opštim i posebnim uslovima, procedurama, regulativi i mogućnostima za plasman proizvoda iz oblasti prehrambenog sektora, industrije nameštaja, proizvodnje tekstila i odeće.

Podeli na društvenim mrežama: