Robna razmena Srbije u 2023: najviše robe otišlo u Nemačku, BiH, Italiju, Mađarsku

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-novembar 2023. iznosila je nešto više 60,004 milijardi evra, što je za 1,6% manje u odnosu na isti period 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS). Trgovinska razmena u dolarima u tom periodu porasla je za 0,9% i iznosila je 64,785 milijardi. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 26,424 milijardi evra što čini rast od 4,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 33,58 milijardi evra što predstavlja smanjenje od 5,8 procenta u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je 28,527 milijardi što čini rast od 7,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od 36,257 milijardi dolara, što je za 3,6 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Turska i Rusija.

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,507 milijardi evra (pokrivenost uvoza izvozom 260,6%), koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, nafte i naftnih derivata, pića i drumskih vozila.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 7,729 milijardi što čini smanjenje od 29,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, deficit iznosi 7,155 milijardi, što je smanjenje od 31 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,8 procenta.

Kakva je struktura uvoza i izvoza?

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 61,9% (17,66 milijardi dolara), zatim sledi roba za široku potrošnju sa 25,8%( 7,364 milijardi) i oprema 12,3% (3,499 milijarde), a neklasifikovana roba po nameni je nula odsto ili 1,2 miliona dolara.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,7% (20,178 milijardi dolara), roba za široku potrošnju, 19,6 procenata ( 7,115 milijardi), i oprema, 11,9 procenata (4,312 milijardi), dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,8 odsto ili 4,651 milijardi dolara.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 32,6% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,3% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,8%.

Novembar: od provodnika najviše zaradili, najviše potrošili na naftu

Kada je reč o mesečnoj statistici, u novembru 2023. godine, izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,433 milijarde, što čini smanjenje od jednog procenta u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,11 milijardei evra, što je smanjenje od 2,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto u novembru 2023. zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (175 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (78 miliona dolara), a na trećem mestu je izvoz električne energije sa 71 miliona dolara, sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 65 miliona dolara, dok je na petom mestu izvoz delova i pribora za motorna vozila, sa 55 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (148 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod u novembru, dok je drugi po značaju uvoz lekova za maloprodaju (106 miliona dolara), na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (56 miliona dolara), sledi uvoz električne energije (53 miliona dolara), a peto mesto zauzima uvoz automobila, dizela sa 39 miliona dolara.

Kompletan izveštaj Republičkog zavoda za statistiku možete pronaći OVDE.

Foto: Pixabay/Skeccio, ilustracija