„Slučaj Britanija“ i srpski prevoznici – Kako izgleda transport u doba Bregzita i korone

Virus, Bregzit, novi soj virusa. Zabrane, blokade, novi propisi, obavezni testovi i još obaveznih testova. Sa svim ovim se proteklih nedelja suočava celokupna transportno-logistička industrija koja posluje sa Velikom Britanijom. “Ova nedelja nam je jedna od najgorih do sada”, kaže špediter iz Srbije koji organizuje rute iz UK ka nekoliko evropskih zemalja. “Ranije je bilo – utovariš, istovariš… U Engleskoj mi sada stoje kamioni koji bi trebalo da idu u Slovačku, nemaju papire i ne mogu da se ocarine. Čekamo da se reši”.

Prošle nedelje osvanula je vest da je nemački logistički gigant DB Schenker obustavio sve usluge drumskog prevoza između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije, zbog ogromnih birokrataskih propisa sa kojima – prvenstveno primaoci u Britaniji, koji nikada dosada nisu imali posla sa carinskim postupcima – ne mogu da se usklade. Nekoliko dana pre toga je i DPD, najveća evropska mreža za dostavu paketa, iz sličnih razloga suspendovala svoje drumske usluge na relaciji UK-EU. Ovakve vesti samo dodano ilustruju da tranzicija neće ići tako jednostavno.

Da stvar bude još više zamršena, “muke po Bregzitu” samo su se nadovezale na komplikacije koje je donela pandemija, što uključuje i “novi soj korona virusa”, zbog kojeg su hiljade kamiondžija u decembru proveli Božić u parkiranim kamionima u Kentu.

Premda u razmeni Srbije i Britanije dominiraju usluge, ni promet robe nije zanemarljiv. Preduzeća iz Srbije u Britaniju prvenstveno izvoze gume, kao i provodnike za paljenje vozila, pumpe za grejne sisteme… Iz UK u našu zemlju stižu lekovi za maloprodaju, delovi gasih turbina, šipke i profili legura od nikla…

Iako carinski postupci u trgovini Britanija-Srbija nisu novina, u organizaciji razmene sa našom zemljom za preduzeća tu su dodatni poslovi oko neophodnih najava za pristup, kao i izmene u papirologiji za uvoz/izvoz robe, a za vozače – testiranja, nova pravila u Kentu, i ono što je očekivano – veće gužve i sporije obavljanje posla. “Čekao sam tri sata samo da predam papire, i još četiri da završim”, piše Vladimir. “U celom Kentu zabranjeno je parkiranje duže od 24 sata, osim na plaćenim parkinzima. Ranije smo tu pravili 45h u industrijskim zonama, sad ništa od toga, zabranjeno” dodaje.

Kazna za neposedovanje KAP-a (Kent Acess Permit) iznosi 300 funti. Iako većina vozača poštuje ove propise, podaci koje je nadležna policijska služba objavila tokom prošle sedmice pokazuju da je u međuvremenu oko 400 kamiondžija kažnjeno, jer nisu imali pomenuti dokument. Nadležni ponovo apeluju da se vozači pridržavaju pravila, pre svega jer se očekuje da će se obim prometa neizbežno povećavati tokom predstojećeg perioda.

– Bez obzira na to što većina vožača koji putuju u EU preko luke Dover ili Evrotunela dolazi sa važećom dozvolom za pristup Kentu, i dalje ima previše onih koje moramo zaustaviti, kazniti i vratiti na mesto polaska. Ako se ovakav trend nastavi, to bi potencijalno moglo da dovede do poremećaja u saobraćaju u Kentu, gde se očekuje da će se obim tereta značajno povećati u narednih nekoliko nedelja – saopštila je britanska policija.

U međuvremenu su, kao što je i obično i slučaj, počele da se pojavljuju i različite neproverene informacije, poput one da Francuska više neće prihvatati brzi test na COVID-19, već da će vozači morati da se podvrgnu PCR testiranju. Britanski sekretar za transport demantovao je u petak ovu informaciju, koja je unela priličan nemir budući da bi ovakva vrsta testiranja za koje je potrebno značajno više vremena, imala veliki uticaj na odvijanje (i usporavanje) međunarodne špedicije.

Uslove je, sa druge strane, pooštrila Holandija, koja od 19. januara preduzima dodatne mere “kako bi dodatno ograničila rizik od širenja novih varijanti korona virusa”. Obaveza posedovanja negativnog brzog testa od ranije se odnosila na vozače kamiona koji koriste tunel između Dovera i Kale, a od ponedeljka i na one koji dolaze avionom ili trajektom.

Uprkos tome što je stanje prilično haotično, špediteri očekuju da će situacija koju je doneo Bregiz morati da se reši u dogledno vreme. No, do tada treba izdržati. Sa druge stane, što se korone tiče, tu već niko ne može ni da nasluti šta će se dešavati.

Potražnja, ponuda i cene

Nekom kriza, nekom šansa, još jednom se pokazalo kao istinita tvrnja. Mađarska kompanija Waberer’s objavila je pre nekoliko dana, upravo komentarišući vest da je Schenker obustavio uslugu ka Britaniji, kako “vidi veliki potencijal u isporukama u Ujedinjeno Kraljevstvo”.

“Prevozi u Veliku Britaniju predstavljaju značajan obim, gotovo 30% Waberer’s međunarodnog portfelja. Kompanija je blagovremeno započela pripreme za obavljanje povećanih administrativnih zadataka, osnovala je zasebnu organizacionu jedinicu i svi učesnici u procesu su prošli odgovarajuću obuku”, saopšteno je.

Izvesno je da će se sva dešavanja koja je Bregzit doneo u odnosu UK i ostatka kontinenta, odraziti i na cene logističkih usluga. “Ono što bi trebalo istaći”, navodi se u saopštenju mađarske firme, jeste da je “Brexit dodatni trošak, jer rezultira dodatnom administracijom i daljim čekanjem zbog carinjenja. Dodatni troškovi i pad ponude biće ugrađeni u tržišne cene (a samim tim i naknade za usluge kompanije Waberer’s), što je proces koji je već započeo”.

Kompanija je navela i da se “potrebe kupaca neometano zadovoljavaju”, kao i da su “takođe otvoreni za zadovoljavanje povećane potražnje”.